Tekst: Dušan Koprivica – Ćače, Nikola Trišić – Triša
Izvođač refrena: Nemanja Đorđević – Đavo,
Muzika: Nikola Trišić – Triša
Studio i produkcija: Zoran Vasić
Tekst Pesme / Lyrics:
Refren:
Dogovor sa tastom, nemoguća misija,
Tašta ispituje ki popisna komisija,
Da li da se ženim sad postavljam pitanje,
i što sam upoznao njene roditelje.
Ćače:
Izbegavao sam susret na svakojake načine
Trpeo sam gladan ili sam jeo splačine
Jer na ručak kod njenih da idem ne ‘tedo
Dolazi bre Dušane, nemo’ da si govedo
Kažem: „Pomaga Bog“! Jer taki je red
Tast promumla nešto, tašta viknu: „Napred“!
Kad mi se od razdra glasom ki iz bačve
„Jeli mali, je l’ zbog tebe moja ćera plače“
Ma jok, sve je okej, što kažu no problem
„Nemo’ da pričaš Američki, da te ne izbodem“
„Ja dajem miraz a šta će ti da daš“
Ujem se za jezik pa kažem: „Šta s’ ti sekiraš“
Pa se vadim: „Imam stan i kuću na sprat
Radim u državnu firmu a znam i zanat“
„Ja u moju avliju neću trpim bagru
A ti si meni doš’o o’de da prodaješ maglu“
„Kupi prnje, guraj, sikter iz moje kuće
Nesmajnik ki ti neće mi ‘rani unuče“
Pokupim se izađem samo da me ne bije
Precvikam i prste na vrata od kapije
Ne znam šta da radim, razmišljam da raskinem
Bolje nego od ove mrcine da poginem
Jer gledam kako me gleda i loše mi se piše
Tašta đene đene, al’ tast me ne miriše
Refren:
Dogovor sa tastom, nemoguća misija,
Tašta ispituje ki popisna komisija,
Da li da se ženim sad postavljam pitanje,
i što sam upozno njene roditelje.
Triša:
kren’o ja kod njenih, pomirih se sa tim,
pred vrata ki pokiso mačak počo da drhtim,
pozvonim ja na vrata, razlajalo se kuče,
“šta si se udrvio eve ti ove papuče”
“kaži sad ti meni a čiji si ti mali”
a u hodnik veš mašina, i lovački kalendari,
“ovaj tvoj ćero mutav, da govori ne ume,
slobodno bre uđi neće niki te uje”
sedam ja za astal, sve jedno meni nije,
više ja drhtim nego one pihtije
”U moje dete sam ja celi život uložila,
kupili joj punta kad je ispit položila”
poč’o da se znojim,pritisak se penje,
jem one piktije ki kad mi je poslednje,
Tu sedi i njen ujka kartijerov nosi lanac,
”a de si ti služio vojsku moj bratanac?”
“Nemo da diraš dete ,smiri se bre Dragane”,
Nisu me primili jer imam ravne tabane,
“jao krsna slavo, de ovaj d’uđe na vrata,
Pa ja te ne bi trpeo ni dva’es’ četiri sata,
Naslago bi mi zube,čini mi se ki drva,
Kovačka ruka JNA osamdeset prva,
ja moram do vecea molim vas izvinite,
“zete da te pitam,a od čega će da živite?”
