Znate li koliko sunce zna biti opasno po zdravlje ?
Prekomerno izlaganje suncu , zna biti izuzetno opasno .
Zbog èega je ove godine sunèanje odjednom postalo izuzetno opasno? Do prošle godine su nas ubeðivali da velike "ozonske rupe" nad našim glavama - ne postoje?
Pazi, opasnost opet vreba napaæeni narod Srbije! Opasnost nam ovog puta dolazi od Sunca, javljaju mediji, objašnjavajuæi da je reè o izuzetnom riziku po zdravlje ukoliko se sunèevim zracima koža izlaže duže od ukupno 10 minuta dnevno. Takve restrikcije sunca nije bilo ni u vreme najomraženijeg okupatora. Zbog èega se, dakle, graðanima sada medijski uskraæuju sunèevi zraci?
Izgleda da je ipak taèna ona cinièna opaska da se "ništa nije dogodilo dok o tome ne pišu novine". (Kad kažem novine, mislim na sve vrste medija: na novine, radio, televiziju.)
Primera bar za to ima dovoljno. Zar nas preko medija nisu ubeðivali da nema opasnosti od zraèenja posle havarije èernobiljskog nuklearnog reaktora? Jesu! A je li bilo zraèenja? Prvo su rekli da nije bilo, a posle su priznali da je bilo zraèenja i kada su nas ubeðivali da nije bilo. Dakle: bilo je zraèenja iz Èernobilja!
Draga Saveta
Oèigledno je stvar politièkog trenutka bilo i prošlogodišnje upozoravanje medija da æe biti veoma opasno pomraèenje Sunca, te je graðanstvo bilo ubeðeno da æe preživeti taj prirodni fenomen, bolje reæi kataklizmu, jedino ako za vreme pomraèenja ne izbija iz zatvorenih prostorija, pogotovo ako na prozore navuèe i tešku æebad.
I narod je preživeo, valjda zato što je za vreme pomraèenja poslušao savete medija. Uglavnom, ulice, putevi i autoputevi bili su pusti.
Sada, meðutim, isti oni mediji koji su nas doskoro ubeðivali da je sunèanje zdravo i korisno, da je moderno biti preplanuo od sunca, odjednom tvrde da je sve to èak i veoma opasno po život. Sunèanje, kažu sada, može da izazove rak kože. Šta je posredi? Da li je to istina?
Magistar meteoroloških nauka Verica Gburèik, savetnik direktora Gradskog zavoda za zdravstvenu zaštitu Beograda, redovno obaveštava medije o svakodnevnim opasnostima od prekomernog sunèevog zraèenja. Novine su èak uvele redovne rubrike o indeksima tog zraèenja iako se ono ne meri u SRJ. Naša sagovornica koristi inostrane podatke. Svetska zdravstvena organizacija je još pre 15 godina preporuèila da se o tome na takav naèin informišu graðani svih zemalja sveta.
Zbog èega se kod nas kasni za tih 15 godina? - neminovno je pitanje, na koje gospoða Gburèik odgovara lakonski:
- "Pitajte nadležne!"
Samo pola godine ranije (septembar 1999), meðutim, gospoða Gburèik je demantovala pisanje NIN-a da je u to vreme i nad Jugoslavijom bila "ozonska rupa", kako su, inaèe, pisali - svetski mediji.
"Trenutno je ozonska rupa nad Grenlandom!", ispravila je tada gospoða Gburèik pisanje koleginice, mada su neke okolne zemlje i prošle godine upozoravale svoje graðanstvo na toplotne opasnosti sa neba. Uostalom, struènjaci su objašnjavali ovom novinaru da se istanjeni ozonski sloj kreæe otprilike brzinom oblaka, te da danas može biti nad Austrijom, sutra nad Maðarskom, a prekosutra veæ nad Ukrajinom. Prema tome, ako je dotiènog septembra "ozonska rupa" bila "trenutno nad Grenlandom", verovatno i jeste bila, što ne znaèi da dan-dva pre ili posle toga nije bila i nad našom zemljom. A bila je sigurno mnogo puta.
Da ne bude zabune: "ozonska rupa" i nije nikakva rupa, veæ samo od raznih štetnih isparenja sa zemlje ošteæen sloj ozona koji obavija Zemlju u stratosferi na visini od 10 do 50 kilometara. Takvih istanjenih slojeva ozona ima na bezbroj mesta, a najtanji je iznad polova.
Objašnjenje zbog èega kod nas nije bilo nuklearnog zraèenja iz Èernobilja ili kojekakvih ozonskih rupa, kao u komšiluku, pre bi moglo da se potraži u želji naših nadležnih da se "nepotrebno ne uznemirava javnost".
Ove godine je prvi put svoje saopštenje o opasnosti od prekomernog sunèanja obnarodovao i beogradski Institut za onkologiju, te nekima sve to lièi na akciju "nadležnih" da skrenu pažnju javnosti sa važnijih dešavanja u društvu. Za takve pakosti, meðutim, nema nikakve argumentovane podloge.
Zašto tek sada?
Dr Ana Joviæeviæ-Bekiæ, naèelnik Odeljenja epidemiologije i prevencije beogradskog Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, priznaje da su ovogodišnju kampanju protiv prekomernog izlaganja sunèevim zracima mogli da zapoènu još pre petnaestak godina, kada je Svetska zdravstvena organizacija i preporuèivala takve akcije u svim zemljama sveta. - U stvari, još 1982. godine otkriveno je istanjenje ozonskog omotaèa, što je podrazumevalo i sve opasnosti o kojima sada govorimo.
A zbog èega tu akciju u Institutu za onkologiju nisu poèeli na vreme, mnogo ranije, takoðe nema odgovora, pa sve to ipak lièi na domaæu politizaciju Sunca.
Vratimo se ipak suštini: šta je istina od prièa da je sunèanje od poèetka proleæa do kraja jeseni za vreme sunèanih dana veoma opasno?
- Efekti prekomernog sunèanja javljaju se veæ posle nekoliko sati u vidu crvenila ili opekotina, objašnjava dr Ana Joviæeviæ-Bekiæ. - Dugoroèni efekti se javljaju posle nekoliko decenija u vidu preranog poèetka starenja kože: ona je naborana, nije više elastièna i dobija žuækastu boju. Kasniji efekti su još porazniji: javljaju se neprijatne promene na koži od kojih neke metastaziraju. Neko može imati predispozicije da oboli od raka kože, ali to ne mora i da se desi ukoliko nema povoda kao što je prekomerno izlaganje kože sunèevim zracima.
Od ostalih štetnih posledica od prekomernog sunèanja, dr Joviæeviæ-Bekiæ pominje moguæe ošteæenje oèiju (katarakta) i prolazno ošteæenje imunološkog sistema celog organizma.
Odbrana i zaštita
Pošto sagovornica NIN-a objašnjava da opasno UV (ultravioletno, odnosno ultraljubièasto) zraèenje tipa "B" zadržava ozonski omotaè ukoliko nije ošteæen, dok isto tako opasne sunèeve UV zrake tipa "A" ne zadržava ni ozon, proistièe pitanje: znaèi li to da je èovek i u prošlosti uvek bio u opasnosti kada se sunèao za vreme jarkih dana? I, šta bi trebalo da rade seljaci kada celog dana moraju da posluju u polju?
- Ranije su seljaci u polju radili u odeæi i sa šeširima na glavi.
- Upravo neki nagaðaju da bi sve ovo, u stvari, moglo biti akcija radi uvoza kineskih šešira sa velikim obodom za srpske seljake?
- Vi se šalite, ali Kinezi možda baš zbog te zaštite imaju najmanju smrtnost od melanoma.
- Prièa se i to da Sunce sada opasnije greje možda i radi toga da graðani Srbije ne bi išli na Crnogorsko primorje?
- To sam i ja èula, ali to su besmislice!
- Šta se, dakle, preporuèuje za zaštitu od štetnog sunèevog zraèenja?
- Naoèari sa UV filterom (napomena novinara: staju od 150 do 300 maraka), gusto tkana bela tkanina, po moguænosti od pamuka i kapa na glavi! - savetuje sagovornica NIN-a. - Oni koji idu na more trebalo bi i da koriste kreme sa zaštitnim UV "B" i UV "A" filterom (napomena novinara: staju od 20 do 50 maraka), mada je struèna dilema koliko one zaista štite od pojave raka na koži. U svakom sluèaju, krema treba da ima zaštitni faktor najmanje 15, a za decu i osobe svetlije puti, ne manje od 20. Brojke pokazuju koliko puta sa tom kremom èovek može biti duže izložen suncu, nego bez nje. Za svaki sluèaj, trebalo bi da se namaže svaka dva sata, ili kad god izaðe iz vode, izuzev ako zaista kremu ne spira voda. U svakom sluèaju, kada je sunce najjaèe, izmeðu 11 ujutru i 16 èasova po podne, trebalo bi se skloniti u "debelu" hladovinu, jer su opasni i sunèevi zraci koji se reflektuju od vode, peska, pa i od šljunka! Ukoliko je sunce jako od ranog jutra, može biti opasno i u 8,30, kao i po podne u 17 èasova.
Opasni solarijumi
Sunèanje, meðutim, može biti isto tako opasno i u potpuno zatvorenoj sobi, pa i noæu - u solarijumu. Sagovornica NIN-a objašnjava da su solarijumi bili "bezbedni" jer su umesto štetnih lampi koje su zraèile UV "B" zrake, poèele da se koriste lampe koje emituju samo bezopasne UV "A" zrake. Dok se ubrzo nije ispostavilo da su i ovi drugi zraci podjednako opasni.
Nezavisno od sadašnje preventivne akcije naših zdravstvenih radnika, èinjenica je da je u nekom drugom, razvijenom svetu, odavno i mnogo ozbiljnije shvaæena stara opasnost od jarkih sunèevih zraka. U Australiji je, primerice, na snazi zakon po kome uèenici moraju preko dana da budu odeveni u odeæu sa dugaèkim rukavima, zakopèani do grla i sa kapom na glavi. Uzgred, u Australiji indeks zraèenja èesto iznosi 20, dok kod nas nije veæi od 10. Ali, u Australiji su ove zakonske mere doneli tek pošto je konstatovano da je uèestalost melanoma (raka kože), bila mnogo veæa od ostalih vrsta raka. Zbog svega toga u Australiji se odavno niko razuman ne kupa u okeanu bez - majice. Majice, valjda, sa dugaèkim rukavima!
Poveæana smrtnost - U našoj zemlji nema statistièkih podataka o uèestalosti melanoma (a on je, inaèe, jedan do dva procenta od svih tumora), ali je u svakom sluèaju u znaèajnom porastu smrtnost od melanoma, reèi su dr Joviæeviæ-Bekiæ. - Ukoliko se na vreme otkrije, melanom može uspešno da se izleèi.
Evo i struènog saveta naše sagovornice:
- Potrebno je da graðani povremeno sami pregledaju kožu celog svog tela kako bi na vreme uoèili eventualne neuobièajene promene na koži, kao što su promene oblika i velièine mladeža, odnosno - da li su poèeli da menjaju boju u tamnobraon ili crnu. Savetovalište Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, Pasterova 14 u Beogradu, radi utorkom od 10 do 12 èasova.
Oni koji su se u mladosti suviše prepuštali zadovoljstvima kupanja u sunèevim zracima, valjali bi sada da sami sebi uvedu restrikcije sunèanja, jer medicina smatra da se zraèenje - kumulira!
Posle svih neprijatnosti za koje smo saznali o štetnosti od sunèevog zraèenja, radoznalost nalaže pitanje da li je ostalo i neke koristi od sunèanja. Odgovor dr Ane Joviæeviæ-Bekiæ glasi:
- Jeste, kažu da sunèanje poveæava luèenje endorfina, materije odgovorne za oseæanje zadovoljstva!
Pitanje svih pitanja o sunèanju, dakle, glasi: kako naæi zlatnu sredinu - ne opeæi se od sunèevog zraèenja, a ipak poveæati luèenje endorfina?
Preživeti vrelinu
Tekuæe sedmice pronela se vest Beogradom da je meteorologe "uhvatila panika", jer su temperature mnogo veæe od onih koje oni prikazuju javnosti a, navodno, ne smeju da saopšte istinu, jer bi pri temperaturama veæim od 42 stepena po Zakonu moralo da se proglasi vanredno stanje. U Grèkoj je to veæ uèinjeno.
- I ja sam èuo te prièe - za NIN tumaèi situaciju Èaslav Stanojeviæ, dugogodišnji meteorolog, sada direktor Saveznog hidrometeorološkog zavoda. - Ne postoje izraženi kriterijumi za visine temperatura pri kojima bi se, eventualno, proglašavalo vanredno stanje. Veoma su retke države koje su to definisale. Èak ni Nemaèka i Francuska nisu sredile tu pravnu regulativu. Tek je Svetska zdravstvena organizacija naložila da se to definiše, pa je i naša zemlja preduzela potrebne korake. Profesor Mladen Ðuriæ je izradio inicajalni predlog, a sada se formira jugoslovenski tim koji æe izraditi kriterijume. Znaèi, tek treba da se definiše snaga, jaèina, kolièina... svih meteoroloških pojava kada bi i u kojoj situaciji trebalo proglasiti vanredno stanje.
