neke moje pesme za sve!!!
MOŽDA
Možda je život put bez granica,
i možda nam je ovo poslednja stanica.
Možda te imam samo ove noæi
al sigurno bez tebe dalje neæu moæi.
Pitamo se kako život ide dalje,
i pitamo se šta je to što nam srce šalje.
A ne znamo da odgovor leži nama,
i da zbog toga nam je duša sama.
Možda jednog dana shvatiš to,
da za mene nisi bilo ko.
Možda me nazoveš, možda te vidim,
možda ti se jednom èak i svidim.
Ne znam šta je to što me veže za tebe,
ne znam ni zašto te želim za sebe.
Ne znam da li ovako dalje mogu,
al znam da bez tebe nigde ne mogu.
Možda se setiš onog osmeha sa strane,
možda potisneš te tvoje mane.
Možda staneš jednom taèno ispred mene,
možda ti i suza tada krene.
Noæas znam da si kraj mene,
i samo èekam jutro kad æe da krene.
I od tada te nikad više videti neæu,
sve dok mi ne zapale smrtnu sveæu.
Možda me ne voliš i nisam ti niko,
možda te bez razloga volim toliko.
A možda me sanjaš kao i ja tebe,
možda ne razumeš ni ti sebe.
U ovoj tako lepoj, posednjoj noæi,
pitam se da li æeš opet doæi?
Možda se razoèaram u sreæu,
možda te oèi nikad više videti neæu.
Možda te sada i ostavim,
možda nešto loše predpostavim.
Možda æu za tebe i da se molim,
Ali znam, DA ÆU VEÈNO DA TE VOLIM!
SEÆANJA
Da li se seæaš onih starih dana,
onih uspomena koje nam stežu srca,
kad sam znala da neæu biti sama,
jer tvoja duša bez mene puca?
Da li se seæaš naših dobrih drugova,
škole, izlazaka i ne mirnih noæi,
onih najboljih dana iz najlepših snova,
i puteva na koja smo trebali poæi?
I zato,
seti se mene makar u snu,
seti se da sam bila tu,
seti se da sam te volela ludo,
i da sam govorila kako je to èudo.
Seti se grada iz kojeg smo polazili,
seti se mesta na koja smo dolazili,
seti se ljubavi i svega po malo,
i shvatiæeš da mi je do tebe stalo.
Jer sada su to samo bleda seæanja,
iz kojih je nastala ova hladna meæava.
Da li se seæaš maštanja o životu,
kojeg smo uvek zajedno probavali,
kada smo u njemu otkrili divotu,
i na meseèini slatko spavali?
Da li se seæaš kad su nas drugi uèili,
da vreme leèi baš sve rane,
eh pa, pitam se, da li su njih nauèili,
da je život bez voljenog crnji od vrane?
A pogledaj kako se sudbina igra sa nama,
razdvojila nas na daleko, a zmeðu nas ostala je samo TAMA.
RECI MI
Reci mi kako sam dovde došla,
reci mi zašto sam za tobom pošla?
Ako me ne želiš i nisam ti niko,
reci mi zašto te onda volim toliko?
Reci mi ko si kad me tako gledaš,
reci mi zašto se uporno ne daš?
Kad ti uopšte nije ni stalo do mene,
reci mi zašto taj pogled uvek ka meni krene?
Reci mi zbog èega sam to dopustila sebi,
reci mi zašto stalno mislim o tebi?
Ako veæ znaš tako dobro sve,
reci mi zašto se onda bojiš reæi one reèi dve?
Reci mi ko sam iznutra i spolja,
reci mi zašto sam postala bolja?
Ako se èovek veæ toliko ljubavi boji,
reci mi zašto onda ljubav predamnom stoji?
Reci mi ko sve zna za nas,
reci mi dal ona zna da sam ti ja spas?
Kad je veæ voliš i dugo si sa njom,
reci mi zašto se onda kriješ u pogledu mom?
Reci mi slobodno da nisam tvoj sjaj,
reci mi da odem i tu æe biti kraj.
Ako ti smeta što sam kraj tebe,
reci mi zašto si u mojoj blizini van sebe?
Reci mi zašto te uopšte i volim,
reci mi zbog èega se usuðujem i da te molim?
Ako baš ništa jedno drugom ne znaèimo,
reci mi zašto onda jedno kraj drugog tako zraèimo?
Reci mi slobodno, znam da znaš,
reci mi da želiš to srce da mi daš.
Ako se veæ toliko za sreæu boriš,
reci mi da je tako jer i ti mene voliš.
Reci mi da baš i jesi u mene gledao,
reci mi da si mi se u potpunosti predao.
Kad god sam prošla i nasmejala se tebi,
reci mi muški, da sam tajna koju kriješ u sebi.
Reci mi šta ti je srce govorilo,
reci mi kakvu je lavinu u tebi stvorilo?
Kad god si bio sam i kad si tužan bio,
reci mi sada, u èijim si se oèima tajno krio?
Reci mi sada one reèi dve,
reci mi to i oprostiæu ti sve.
Znamo oboje šta æutanje znaèi,
reci æe onaj ko je jaèi.
Reci mi ja te molim,
dopusti mi da te volim.
Ako me ne voliš iako se ne bojiš,
reci mi zašto onda predamnom stojiš?
PRVA PESMA ZA TEBE
Mnogo godina je iza nas,
mladost je tako brzo prošla.
Nove ljubavi, nova društva,
i zrelost je veæ na vrata došla.
Seæam se da smo bili tako blizu,
bliže nego bilo kad.
I evo, posle toliko vremena,
ja bih volela da je tako i sad.
Volela sam te kao nikog,
želela te silno samo za sebe.
Bila sam devojèica uplašenog srca,
ludo zaljubljena u tebe.
Ne znam šta sam tebi znaèila ja,
ali znam da si uvek bio tu.
Bio si moj prijatelj na javi,
a onaj koji me voli samo u snu.
Posle mnogo vremena,
nekako sam te prebolela.
Ali kao da to nisam smela,
pogrešnog sam lako zavolela.
Mnogo sam propatila,
imala mnogo preplakanih noæi.
Ni sa jednim nisam bila sreæna,
koliko kad gledam u tvoje oèi.
Ali o tebi nisam razmišljala,
imala sam druge planove za sebe.
Nikad nisam ni pomišljala,
da æu ponovo zavoleti tebe.
Evo, sad ti pišem ovu pesmu,
prvu pesmu posveæenu tebi.
Èuvaæu je na posebnom mestu,
èuvaæu je duboko u sebi.
Ako jednog dana i budeš moj,
znaæu da je tako i trebalo da bude.
I naæiæu te, reæiæu ti sve,
baš me briga za druge ljude.
Sada znam, istina je kad kažu
da prva ljubav zaborava nema.
Volim te, uvek sam te i volela,
vreme je da probudim tu ljubav koja drema.
Nema lepšeg oseæaja,
od seæanja na tvoje prelepe oèi.
Ljubavi neke davne,
koja se u mene polako toèi.
Gotovo je, nema više drugih,
sada su završena traganja.
Sreæna sam iako nisi moj,
nema više lažnih nadanja.
Sada znam šta je ljubav,
ljubav nikad ne umire.
Postoji samo jedna ljubav
i to je ona koja prva navire.
Tebe volim, za tebe živim,
sa tobom lakše dišem.
Svaku pohvalu posveæujem tebi,
i sve najbolje za tebe pišem...
KESTENJASTE OÈI
Bila sam mnogo drugaèija,
za momke kao nevidjiva.
Mnogo propalih ljubavi,
jer sam bila veoma stidljiva.
Ti, onaj koji ima svaku,
ma nisi mi na pamet pao.
Ali kao da je sve na svetu nestalao,
kada si iznenada kraj mene stao.
Te oèi, kao bisera dva,
gledale su pravo u moje.
U mom srcu stvorile vatru,
te oèi, kestenjaste boje.
Imala sam te, samo to veèe,
to jedno veèe kao snu.
Oseæala sam se kao nikad do sad,
bila sam sreæna kad si tu.
To leto, dugo mi se mota po glavi,
te meke usne i te divne oèi.
Veæ dugo glumim da sam sreæna,
a tebe sanjam svake noæi.
Možda zvuèi glupo,
ali ja tebe volim.
Bez tebe sam mrtva,
vrati mi se kad te molim.
Imala sam ih puno,
mnogima sam srce na tacni dala.
A ustvari jedina želja moja je,
da sam opet tvoja mala.
Nijedan, ljubavi, nije kao ti,
uzalud u njima tražim tebe.
Misle da sam sreæna, a patim,
jer ti si jedino što želim za sebe.
Gde si sada, šta radiš,
misliš li uopšte na mene?
Ne znam kako si, ne znam s kim,
da li i tebi srce vene?
Seti me se ponekad, moj anðele,
seti se one devojke lude.
Koja sada pati u dubini duše,
što tvoja ne može da bude.
Jedno veèe je bilo dovoljno,
jedno veèe da te zavolim.
A sada ni hiljadu godina,
nije dovoljno da te prebolim.
Nauèila sam šta je ljubav,
zar je moguæe da toliko boli?
Zašto mi duša pati toliko,
zašto kad te toliko voli?
Reci mi nešto, bilo šta,
nazovi bar da ti èujem glas.
Reci mi šta oseæaš prema meni,
i da li ima nade za nas?
Jer nije taèno kada kažu,
daleko od oèiju, daleko od srca.
Ti, te oèi, ma gde bile,
to srce æe za njih da kuca.
Ko bi rekao da ja toliko patim,
niko ni nezna ja oseæam.
Svi misle da sam najsreænija,
a ja tako nešto loše predoseæam.
Ponekad sama prošetam ulicom,
vidim parove koje se vole.
I onda suze niz lice krenu,
suze koje kao metak bole.
Ja nemam ništa što bih htela,
imam samo sliku tvoju.
Da je gledam i maštam o tebi
i èuvam je kao dušu svoju.
Sve što imam je samo maska,
osmeh mi krije ledene suze.
Govorim sebi svake noæi,
zašto mi život najmilije uze?
Pisala bih danima ovako,
svaki minut mi ruka na papir kreæe.
Koliko te volim, koliko patim,
vidim da nijedna pesma opisati neæe.
Ti èitaj ovo kao moje usne,
razmisli o svemu što ti ovde pišem.
Odbi me, nema veze,
ja æu opet za tebe da dišem.
Kad sam ti veæ sve rekla,
više mi nije ni važno šta æe biti.
Da si ljubav mog života,
više ne mogu kriti.
Volim te... :)
