Kako promjeniti zivot?

Citat:
Vecna tema i vecita zelja svakoga od nas.
Koliko puta ste culi to pitanje izgovoreno od vasih najblizih, prijatelja.Toliko puta da je vec postalo fraza. Stalno ponavljaju jedno isto,a sta pritom cine da ga uistinu promene?
Moze li se zivot promeniti ako menjamo ljude oko sebe? U stvari ako pokusavamo da ih promenimo. Da promenimo muza, decu, roditelje, kolege, prijatelje, jer nas oni ne razumeju. Hocemo li mi uspeti da oni postanu drugaciji?
Sve to je vrlo tesko, a i nemoguce, zato to ne treba ni raditi!
Ako iko treba da se menja to smo mi sami!
To je jedina promena koja samo od nas zavisi, a kada se mi promenimo, menjaju se i drugi !

Citat:
Ja smatram da se covek mora stalno menjati jer se menjaju okolnosti u kojima zivimo! Svi mi prolazimo kroz razlicite zivotne faze i moramo se prilagodjavati i menjati kako sazrevamo! Problem je ako udjemo u novu fazu a duhom ostanemo na prethodnoj! Tada nastaju problemi! Jednostavno covek mora biti fleksibilan i spreman na promene! To je kljuc uspeha barem po meni! Stalno osecam potrebu za promenama i zelim da se menjam jer ce me to uciniti boljom osobom! Medjutim, najgore je kada zivis pored nekoga ko ne zeli da se menja! To me jako ljuti!

Potreba da pokazemo ljubav ( delima, paznjom, dodirom ) prvenstveno je svojstvena nama zenama. Velika vecina uziva u tome i na taj nacin se dokazuje. A pritom je u dusi neispunjena, jer njoj nema ko da se dokazuje.
Onda smo nezadovoljne, razocarane, cekajuci da se deca i muz sete koji sok volimo, kakve cipele zelimo.. A toga nema. Mozda ponekad. Ali retko!
Zato ja vodim racuna da je moj omiljeni sok uvek tu, moje cokoladice, uvek se nadje vremena za kafu sa prijateljicom.
Uzivam da sebi ugadjam, da volim sebe! Nemate pojma kako je to lepo! Tako da sam uvek raspolozena i za Teodoru i za druge!


...Jer samo je tvoje ono sto drugome das...

Treba prihvatiti stvarnost sto realnije, biti na zemlji. Uzimati od jutra zoru, od sunca energiju, hodati kao da te svaki korak cini blizom ljubavi..

vrlo rijetko se cuje ili procita ,da je neko promijenio sebe radi drugih.Istina da je to jedino ispravno ali samim tim i teska odluka.Rijetki mogu da uspiju to ,npr.da se stope sa sredinom.Nije radi inata nego radi ponosa.Ovo je moje misljenje.A oni koji mogu to uspijeti,da sebe promijene da bi se i drugi poceli mijenjati.To moraju da budu onda veliki intelektualci i uceni ljudi..Dakle ovo je moje razmisljanje,ako nisam nesto zbrljo ovdje ,nadam se da nisam:D:D

Zivot se samo u potpunosti moze promeniti useljenjem Boga u covecije srce.Kljuc uspeha nije u nama vec u tome koliko nase srce obuzima ljubav prema Svevisnjem to je jedini pravi i istiniti kljuc uspeha...

Citat:
Treba raditi na sebi, totalna analiza na mikronivou.Treba pomocu terapije iznijeti na vidjelo, izmamiti potisnuti strah i traume i iskreno ih osjetiti. Tek onda mozemo da nadjemo stvarne osjecaje i potrebe kroz iskusnju pravoga bola!
Sve nase potrebe koje nisu ispunjene su razlog nase patnje.


Tokom ranog djetinjstva, djetinjstva, adolescencije i ranog doba odrastanja mi imamo odredjene potrebe. Ako te nase odredjene/bazalne potrebe nisu ispunjene od strane nasih odgajaca i nase okoline, mi trazimo nacin da bismo se adaptirali svim novonastalim stuacijama i stresovima koje te situacije donose. Posto su te potrebe od zivotnog znacaja kako za fizicki pocetak naseg zivota tako i emotivni, mi cemo uraditi sve sto je u nasoj moci da bismo dobili te potrebe.


Ako je to pak nemoguce onda se nasa svijest mijenja za potrebu opsteg prezivljavanja. Sto samim tim mijenja i formira licnost. Jer nama je potrebno mnogo vise od hrane, garderobe i krova nad glavom. Mi imamo potrebu na brizljivu tjelesnu i emocionalnu sigurnost i paznju. Respekt za nas identitet, podrsku ,stimulans i toplinu u kojoj se mozemo razvijati u emocionalno zdrave i funkcionalne odrasle osobe.
Ali nasi zivoti su puni Iluzija, zbog toga sto je istina bolna. Mi zelimo vrlo rado vjerovati u nase iluzije, koje su nas provele kroz sve nase krize pocev od kad smo se rodili do gdje se sada nalazimo u nasem zivotu. Iluzije su nasi spasioci. To su sabloni u ponasanju koji se odrazavaju u svim dijelovima naseg zivota. Koje mi automatski mozemo da ukljucimo nesvjesno.Zato se ne mozemo njih odreci tek tako.

Strasno je pak to sto mi ako jos svega ovoga nismo svijesni ne mozemo lako to prepoznati. Iluzija je prefrigana glumica koja ima mnoga lica i uloge. A komad u kojem igra je nas zivot.

Sve nase potrebe koje nisu ispunjene su razlog nase patnje. Ali samo one potrebe koje smo imali kao djete. Ispunjenje ovih potreba, mnogi od nas, jos uvijek traze. Kroz jos jednu “bolju vezu”, jos jedan “panicni napad”, jos jedan “bolji posao”, jos jednu “svadju”, jos jednu “depresiju”, jos jedan “iracionalni strah”, jos jedno “neizreceno NE “, kroz jos jedno “imitiranje drugih”, jos jedno “sve je ok zivot ide dalje”, jos jednu “salu na racun sebe”,jos jednom samo jedan fiks ma koje vrste.

Zivimo u iluzijama reagujuci na simbole misleci da su to stvarne emocije i osjecaji. Ovaj odbrambeni sistem je zid koji nam omogucuje da prezivimo. Zid koje trebamo srusiti da bismo osjetili slobodu!

Kako promjeniti zivot?


Ja bih prije rekla.. Kako promijeniti sebe. Jer nas zivot se mijenja onda kad promijenimo sredinu, zato sto postoje ljudi koji imaju velikog uticaja na nase ponasanje, pogled na zivot itd.. samim mijenjanjem sredine pocinjemo mijenjati sebe.
Jer.. ne ocekuj da sredina treba tebi da se prilagodi nego ti sredini u kojoj zivis!

Kako nas predhodni nacin zivota da formatiramo i kako novi nacin zivota da instaliramo??

Pitamo se... zasto mijenjati sebe?
Ako osjecas poteskoce kod sebe mozes tri stvari da uradis:
- sebe prihvatiti takvim kakav si i otada vise neces poteskoce osjecati
- mijenjati ponasanje, druge odluke praviti u momentu kad osjetis poteskoce kod sebe
- mijenjati sredinu

U sva tri slucaja ces da se mijenjas. Sva tri slucaja su tvoja licna odluka. Vas mozak radi cijeli zivot u nekim patronima. Patroni prave network iz izbora kroz zivot koji licno pravimo. Svakim cescim jednim te istim izborom koji pravimo utoliko je nas zivotni put zadebljaniji u tom nekom mozdanom sistemu u kojem nase mozdane celije prave nekakav krug.

Mi sebe sigurno mozemo mijenjati ako to istinski zelimo.
Zelis li sebe mijenjati onda je na samom pocetku bitno saznati zasto nesto radim to sto radim.
Pokazujem li neko odredjeno ponasanje iz straha, ili zato sto zelim nesto ukloniti/preduhitriti u odredjenim situacijama, je li mi uvijek zelja bila da negativno stanje u nekim situacijama rado mijenjam u pozitivno, tuzne razveseliti.. samo zato sto mi je tesko pokazati emociju ljutnje, bijesa.. ne zelim biti ranjiva ili da nekog dusu ranim.
Samo navodim nekoliko faktora koji mogu uzrok da budu zbog cega zelimo mijenjati sebe.
Ako poznajes svoj motiv onda ti je lakse da podjes u potragu za alternativom svog ponasanja.
Recimo nasljednost. Nasljedne osobine smatram kao preuzete radnje kroz odgoj ili patron, naime primjeri iz kuce u kojoj smo rasli.

Svjesni smo da je tesko iz nekog odredjeno patrona izvuci se.
Vecim dijelom smatram da je i do discipline jer neke navike mijenjati kod sebe bi trebao covjek imati uzasno veliku motivaciju da bi to uspio u nadi da ga zbilja svakim danom prati ta zelja za promjenom!
Ako se zbilja zelis mijenjati onda zavisi od vremena i tvog licnog zalaganja. Pokusas li iz temelja da se mijenjas, (extremno mijenjas) onda ocekuj i extremno vracanje u stari patron. Ovo zadnje me podsjeca na dijetu.

Zelimo li se mijenjati, posvetimo paznju vremenu i svom zalaganju!

Citat:
Promenila sam svoje ponasanje prema osobama sa kojima mi odnos dugo pre toga nije bio onakav kakav je da trebao da bude.
Prvi korak je da shvatis da nesto nije u redu, jer se s vremenom naviknemo na postojece stanje i plivamo u tome, ne shvatajuci da moze da bude drugacije i bolje. Drugi korak je da shvatimo da smo mi ti koji mogu nesto da ucine da bude drugacije i bolje.
Potrebno je i da zaista zelis da se nesto promeni, da zelis promenu vise nego da ostanes uljuljkan u postojece stanje. Ja sam to uspevala tek kad se desi neka situacija u kojoj mi pukne film, ili kad se od postojeceg stanja razbolim. Tek onda cvrsto donesem odluku o promeni, sto je kasno, ali ne i prekasno. Izvukla sam pouku iz takvih situacija, i sada znam da cu ako dugo budem cutala na kraju puci, i ako dugo budem trpela na kraju se razboleti.
Oko stvari na koje procenim da ipak ne mogu da uticem, trudim se da se ne nerviram, da im ne bih tako dala moc da uticu na moj zivot jos vise.
Sve ovo kako pisem dugo se nije ovako odvijalo u mom zivotu. Zbog toga moram da dodam da je prvi preduslov za promenu mog zivota bila promena u meni.
Ja i dalje nisam zadovoljna, jos ima stvari koje treba menjati, ali posto vise ne cekam da mi pukne film (ili cista na necemu) sada samo zelim promenu, planiram i cekam pogodan trenutak - strateski pristup

Postavlja se pitanje.. pa koje stvari su mi najbitnije da izmjenim kod sebe?

Misljenja sam da vecina problema dolazi iz sledece tri stvari:
ko zelis da budes - ko mislis da si - ko si ti u stvari ???
Nismo niko isti. Razlikujemo se.. ali oni koji zele izmjene kod sebe, obicno se ispreplecavaju izmedju prve dvije stvari.
Licno mislim da je covjek najsretniji kad vodis zivot onakav kakav si. Pokusavas li sto dalje sebe mijenjati, znaj da si jos dalje od kuce.
Jer mi NIKAD nemozemo naskroz pobjeci od sebe, onakvih kakvi smo.

Potrudi se, da sebe licno dobro upoznas.
I zbilja, ovo je tezak zadatak. Morate sami sebe da konfrontirate sa pitanjima prije nego pocnete sa drugim izborom, drugim odlukama.
Svjestan biti toga sta zelis izmjeniti. Znaci za takav korak ti je potrebna jaka volja, biti prema drugima otvoren, pricati da zelis neke stvari kod sebe da izmjenis. 100% da stojis iza onog sto kod sebe pokusavas da izmjenis.
Otveren biti nije nikakva sramota nego u mojim ocima hrabrost, snaga!
Svaki put po jedan korak. Jer sve ne mozes u jednom momentu izmjeniti. To je neizvodljiv zadatak.

Ponavljam:
Zelimo li se mijenjati... uspjet' ce samo uz jaku volju, vrijeme i licno zalaganje!

Ja sebe uopste i ne zelim trenutno da menjam..moze mi se desiti npr da zelim da promenim posao,namestaj u stanu itd..al sebe licno ne..mada mislim da se covek postepeno sa godinama menja a s tim se menjaju i zivotne prilike na bolje ili gore...

ja sebe zelim da promenim, i mislim da idem u dobro pravcu. u sustini ja sam osecajna, vedra osoba koja je jako omljena kod svojih prijatelja.

ali sto se tice veza.. tu sam katastrofa. u vezama sam preponosna, arogantna, prgava.. ma katastrofa. u vezi sve mora da se vrti oko mene. sada sam 'odrasla', shvatila sam da ne moze to tako, pogotovo sto to ni ja ne pruzam drugoj strani. ne mozes nekoga gaziti, a ocekivati za uzvrat samo najbolje. mislim da sam se u nekoj meri, promenila. da li cu uspeti skroz da se promenim, ne verujem.. ipak je to deo mog karaktera, a i ne bih to vise bila ja. u sustini, samo ucim da postujem osobe sa kojima sa u vezi, u onolikoj meri, koliko i one mene postuju.

sto se tice ostalih pomenutih menjanja, pa ja bih to nazvala kao srna. to je prilagodjavanje, i tu nema nicega lose. onaj ko nema uopste zelju da se prilagodi sredini u kojoj je, taj najbolje nega se zatvori izmedju 4 zida.

bilo kakva teznja za menjanjem, je veoma spor i tezak proces, ali je izvodljiv.

nije fora promeniti se zato sto se tako ocekuje. prvo treba naci u sebi odgovor na pitanje, da li zelim i sta zelim na sebi da promenim. ako nema odgovora, ako mislite da ste super takvi - kakvi ste, onda ostajte kakvi jeste, i akceptirajte posledice, koje takvo ponasanje donosi.