Pogled za štampanje
....Resila je ovaj rebus od mog zivota prosto, poput kafanske zagonetke sa sibicama u kojoj pomeranjem jednog jedinog drvceta promenis smisao svega i onako u prolazu kao da trazis prasinu na polici vitrine izdrobila je pod prstima delic natrule cirkuske mreze nad kojom sam tako nepromisljeno hodao po zici i istog tog trena postao sam svestan nad kakvim sam bezdanom, pod kakvim sam bezdanom i kakav to bezdan nosim u sebi....
Buba , nemam pojma sta si rekla , ali dobro si to rekla .Citirati:
Originalno postavljeno od Buba_Erdeljan
hmmmm... dobro je
Ako si nesto od toga shvatila , objasni i ciki da i on razume .Citirati:
Originalno postavljeno od vrapche
nisu ovo moje reci...
samo sam citirala...
a sta je cica rekao....pa rekao je da voli NJU...i da je ona TA...meni se nekako odmah to ukazalo kad sam procitala...
Bravo za vidovitu Bubu .Citirati:
Originalno postavljeno od Buba_Erdeljan
Ja ovo zovem "Misli trenutka"...Nadam se da nece smetati na ovoj temi
Siluetu tvoju naslucujem u mojim mislima, neprestano.
Nije potreban dodir tela, nije potreban dodir usana,
nije potreban dodatni poticaj za moje traganje
Ne znam osecas li?
Oazu je lako stvoriti u mislima.
Nemoj me tesiti onim recima koje dobro znam.
Okrenucu se i otici, cak i bez one suze u dusi.
Mozda ti kad volis - volis drugacije...
A ja se plasim da to nikada necu saznati
ili se mozda plasim saznanja?
Stena usamljena.
Ona kojoj more umiva obraze,
suze da joj ne vide oni koji prolaze.
Mozda samo budna sanja plave snove,
Ponekad uz krik...
Oprosti sto gubim se u obrisima ledenog sveta
u kojima nestaju vrhovi neba
i sto
pronalazim tvoj glas u tišini,
a lice mi potonulo u nekom crno belom filmu
i lovi obrise tvog lika.
Nema tih reèi koje mogu nadomestiti
šibanje godina u lice, ni od najbolje prièe
ne može se isplesti mreža za
hvatanje vremena ...
I ovaj èovek uvek uzme reè iz usta...genije prosto..
Prepoznat æes :D o kome je reè ..
Šta sam radio, sve ove godine?
O cemu pjevao, trideset ljeta?
Prvih deset – o ljubavi.
O ljubavi – drugih deset.
I još deset – o ljubavi.
Kako je nemam, o ljubavi pjevao.
Kad se, natren, dogodi, ljubav slavio.
Podari mi, Boze, još koji dan i godinu
– da o ljubavi jednu pjesmu skrojim.
U jedno toplo veèe, pred kraj leta, dao si mi prvi osmeh. To je videla reka svojim sjajnim okom, koje je po njoj plovilo, i kraj koje smo šetali.
Da li sam ti tada bila zaista draga?
A ja sam ti dala stotinu drugih osmeha.
Možda ti je i to malo bilo?
U jedno toplo podne, pred kraj leta, kad su umirali žuti, ostareli suncokreti i mirisali teško, ti si se opio njihovim mirisom i poljubio mi kosu.
Da li sam ti zaista tada bila draga?
A ja sam ti po stotinu jutara slala po stotinu poljubaca.
Možda ti je i to malo bilo?
I jednom u poèetku jeseni poklonio si mi svoje srce samo za jedan dan, za lepi, setni septembarski dan.
A ja sam ti dala svoje srce zauvek. Htela sam ti ih dati još stotinu; ali sam imala svega jedno, malo, nesreæno srce.
Da li ti je ono dosta, dragi?
Paulo Koeljo
Jedanaest minuta
Iz Marijinog dnevnika
Kad sretnemo nekoga i zaljubimo se, imamo utisak da je èitav svemir s tim u saglasnosti; danas sam se u to uverila pri zalasku sunca. Meðutim, ako nešto krene naopako, ne preostaje više ništa! Ni èaplje, ni muzika u divljini, ni ukus njegovih usana. Kako je moguæe da tako naglo išèezne sva lepota koja je domalopre bila tu?
Život je vrtoglavo brz; može u deliæu sekunde da nas baci s nebeskih visina u najdublje dubine pakla.
***
Moj cilj jeste da spoznam ljubav. Znam da sam, dok sam volela, živela punim životom, i znam da sve ono što sada imam, koliko god zanimljivo izgledalo, ne uspeva da me prene iz mrtvila.
Ali ljubav je strašna: gledala sam svoje prijateljice kako pate, i ne bih želela da i mene to zadesi. One koje su se ranije podsmevale meni i mojoj nevinosti, sada me pitaju kako uspevam tako vešto da vladam muškarcima. Na ta pitanja se samo smešim i æutim jer znam da je lek gori od samog bola: jednostavno, ne zaljubljujem se. Svakim danom sve jasnije uviðam koliko su muškarci slabi, nestalni, nesigurni, nepredvidivi...
Èak su mi i oèevi nekih mojih drugarica predlagali ono što sam redovno odbijala. U prvo vreme bila sam preneražena, ali sad smatram da je to deo muške prirode.
Iako je moj cilj da otkrijem suštinu ljubavi, i premda patim zbog osoba kojima sam poklonila svoje srce, uviðam da oni koji su dotakli moju dušu nisu uspeli da probude moje telo, a oni koji su doticali moje telo nisu uspevali da dosegnu do moje duše.
***
Sve mi govori da sam na pragu jedne pogrešne odluke, ali i greške su naèin postupanja. Šta svet od mene oèekuje? Da se ne izlažem opasnostima? Da se vratim tamo odakle sam došla, ne usuðujuæi se da kažem životu "da"?
Veæ sam pogrešno postupila kad sam imala jedanaest godina, i kad mi je jedan deèak zatražio da mu pozajmim olovku; od tog trenutka shvatila sam da èesto ne postoji druga prilika; bolje je prihvatiti darove koje nam nudi svet. Razume se da je to opasno, ali zar je manje opasno od saobraæajne nesreæe koja je mogla da se desi mom autobusu, kojim sam èetrdeset osam sati putovala dovde? Ako treba nekom ili neèemu da budem verna u životu, pre svega moram biti verna sebi. Ako tražim istinsku ljubav, treba prethodno da se zasitim svih onih osrednjih ljubavi koje sam sretala. Ono malo iskustva koje sam stekla u životu nauèilo me je da niko nièim ne gospodari, da je sve iluzija - a to važi kako za materijalna dobra tako i za duhovne vrednosti. Ko je makar jednom izgubio nešto što je imao a smatrao svojim neotuðivim posedom (što se meni veæ bezbroj puta desilo), shvati da mu zapravo ništa ne pripada.
I ako mi veæ ništa ne pripada, nemam nikakve potrebe da gubim vreme baveæi se onim što nije moje; bolje je da živim kao da je danas prvi (ili poslednji) dan mog života.
***
Ljubav ne može da se vodi u svako doba. Postoji skriveni sat u svakome od nas, i da bi se vodila ljubav kazaljke sata obe osobe treba da pokazuju isti èas u isto vreme. To se ne dešava svakodnevno. Onome ko voli nije potreban seks da bi se oseæao lepo. Dve osobe koje su zajedno, i koje se vole, treba da izjednaèe svoje satove, strpljivo, uz igre, i "pozorišne" predstave , sve dok ne shvate da je seks mnogo više od susreta; to je "zagrljaj" u genitalnom delu tela.
***
Ljubav nije u drugome, veæ u svakom od nas i mi je sami u sebi budimo. Meðutim, da bismo je probudili, potreban nam je drugi. Univerzum jedino ima smisao ukoliko imamo nekoga s kim æemo deliti svoja oseæanja.
Zelja
Ja imam snove...
u njima si ti.
Ja imam zelju...
zelim te ljubavi.
Ja imam snage za nas da se borim.
Ja imam razlog,
jer te ludo VOLIM!!!
DIVNO JE, LJUBAVI, ZNATI
Divno je, ljubavi, znati da si ovdje u noci,
nevidljiva u svom snu i ozbiljno osamljena
dok rasplicem svoje brige
kao mreze zapletene.
Odsutno, tvoje srce plovi snovima,
ali tijelo ti dise tako napusteno,
trazeci me uzalud, dopunjujuci moj san
kao biljka sto se udvostrucuje u seni.
Uspravna, bit ces druga sto ce zivjeti sutra,
ali od onih granica izgubljenih noci,
od ovog biti i ne biti u kojem se nalazimo
nesto ostaje i vodi nas svjetlu zivota
kao da je pecat sjene obiljezio
vatrom svoja tajnovita stvorenja.
Pablo Neruda
Jednom davno, sva ljudska osećanja i svi ljudski kvaliteti našli su se na jednom skrivenom mestu na Zemlji.
Kada je Dosada zevnula treći put, Ludost je, uvek tako luda, predložila:
»Hajde da se igramo zmurke!
Ko se najbolje sakrije, pobednik je među osećanjima.»
Intriga je podigla desnu obrvu, a Radoznalost je, ne mogavši da prećuti zapitala.:
«Zmurke? Kakva je to igra?»
«To je jedna igra» -započela je da objašnjava Ludost, «u kojoj ja pokrijem oči i brojim do milion, dok se svi vi ne sakrijete. Kada završim, polazim u potragu, i koga zadnjeg pronađem, taj je pobednik.»
Entuzijazam je zaplesao, sledilo ga je Oduševljenje. Sreća je toliko skakala da je nagovorila na igru i Sumnju i Apatiju koje nikada ništa nije interesovalo.
Ali nisu svi hteli da se igraju.
Istina je bila protiv skrivanja, a i zašto bi se skrivala? Ionako je uvek, na kraju, svi pronaðu. Ponos je mislio da je to glupa ideja, iako ga je zapravo mučilo što on nije bio taj koji se setio da predloži igru. Oprez nije hteo da rizikuje.
«Jedan,dva,tri...» Počela je da broji Ludost.
Prva se sakrila Lenjost koja se, kao uvek, samo bacila iza prvog kamena na putu. Vera se popela na nebo, Zavist se sakrila u senci Uspeha koji se uz muku popeo na vrh najvišeg drveta. Velikodušnost nikako nije mogla da odluči gde da se sakrije, jer joj se svako mesto činilo savršenim za jednog od njenih prijatelja. Lepota je uskočila u kristalno čisto jezero, a Sramežljivost je provirivala kroz pukotinu drveta. Krasota je našla svoje mesto u letu leptira, a Sloboda u dahu vetra. Sebičnost je pronašla skrovište, ali samo za sebe!
Laž se sakrila na kraju duge (laže, bila je na dnu okeana), a Požuda i Strast u krateru vulkana. Zaborav je zaboravio da se sakrije,ali to nije važno…
Kada je Ludost izbrojala 999.999,
Ljubav još nije pronašla skrovište, jer je sve bilo zauzeto. Ugledavši ružičnjak,uskočila je,prekrivši se prekrasnim pupoljcima.
«Milion!»-zavikala je Ludost i započela svoju potragu.
Prvu je pronašla Lenjost, iza najbližeg kamena. Ubrzo je začula Veru kako raspravlja o teologiji s Bogom, a Strast i Požuda su iskočile iz kratera od straha. Slučajno se tu našla Zavist, i naravno, i Uspeh, a Sebičnost nije trebala ni da se traži, sama je izletela iz svog savršenog skrovišta koje se pokazalo pčelinjom košnicom.
Od tolikog traženja Ludost je ožednila, i tako u kristalnom jezeru pronašla Lepotu. Sa Sumnjom joj je bilo još lakše, jer ona nije mogla da se odluči za skrovište, pa je ostala da sedi na obližnjem kamenu.
Tako je Ludost, malo po malo, pronašla gotovo sve.
Talenat u zlatnom klasju žita, Teskobu u izgoreloj travi, Laž na kraju duge (laže,bila je na dnu okeana), a Zaborav je zaboravio da su se uopšte igrali.
Samo Ljubav nije mogla nigde da pronađe. Pretrazila je svaki grm i svaki vrh planine i kad se već razbesnila, ugledala je ružičnjak. Zašla je među ruže, uzela suvu granu, i besna i iznemogla, počela je da udara po prekrasnim ružinim pupoljcima.
Odjednom se začu bolan krik. Ružino trnje izgrebalo je Ljubavi oči.
Ludost nije znala šta da učini.
Pronašla je Pobedu, osećaj nad osećanjima, ali Ljubav je postala slepa.
Plakala je i molila Ljubav da joj oprosti i na kraju je odlučila da zauvek ostane uz Ljubav i pomaže joj.
Tako je Ljubav postala pobednik nad osećanjima, ali je ostala slepa, a Ludost je prati gde god da ide...
tko će me pročitati
jednoga dana
kad ostanu
pjesme moje,
nepoznate
darujem ih vama
obali
i moru
što se kao ja
s nebom spaja
nevidljivi trenutak
mirno čaroban
srećom obojan
to je moj kutak
šapat leptira
i trave jauk,dok
hodamo po njoj bosi
rosa klizi,
čuješ li
sanjam,
da sam na drugoj obali,
s tobom i za tobom
odlazim,
tko će me pročitati
jednoga dana
možda ti...
Preuzeto
mala priča
Devojka je čekala avion u čekaonici jednog velikog aerodroma. Pošto je
trebala dugo da čeka, odlučila je da kupi knjigu i da prekrati vreme do
polaska aviona.
Pored knjige, kupila je i paketić keksa. Sela je u čekaonicu. Pored nje
bila je stolica sa keksom, a sa druge strane sedeo je gospodin, koji je
čitao novine. Kada je ona uzela keks i gospodin je uzeo jedan keks. Ona
se šokirala, ali ništa nije rekla. Nastavila je da čita knjigu, a u sebi
je pomislila: ma gledaj ti ovo, da samo imam malo više hrabrosti, do
sada bih ga već udarila. Svaki put kada je ona uzimala keks i gospodin,
koji je sedeo pored nje, ne obazirući se uzimao je keks.
Nastavili su tako, dok nije ostao samo jedan keks u paketiću. Devojka je
pomislila, šta li će sada da uradi? Čovek uze taj keks i podeli ga na
pola.
Devojka je bila šokirana. Pokupila je svoje stvari, uzela knjigu i pošla
u drugu čekaonicu. Našla je drugo mesto gde nije bilo nikoga pored nje.
Kada se malo pribrala i kada je prošla bes, otvorila je torbu da vrati
knjigu i u torbi je videla paketić keksa, koji je bio netaknut.
Postidela se kao lopov i tek tada je shvatila da je keks, isti kao njen,
bio od gospodina, koji je sedeo pored nje, ali koji je bez šokiranja,
nervoze ili prepotencije podelio i svoj poslednji komad sa njom, sasvim
suprotno od nje, koja se čak osećala povređenom u sopstvenom ponosu i
osećanjima.
Koliko puta smo u našem životu pojeli tuđ keks, a da toga nismo bili
svesni i nikada nećemo saznati. Pre nego što dođe do brzopletog
zaključka, pre nego što počnete da mislite loše, pogledajte sa pažnjom
detalje. Vrlo često situacija nije onakva kako izgleda nama na prvi
pogled.
U životu postoje pet stvari, koje ne mogu da se vrate:
- kamen kada je bačen,
- reč koja je rečena,
- šansa koja je propuštena,
- vreme koje je prošlo,
- ljubav koja se ne bori
Prijatelj je vaša trpeza i vaše ognjište.
Jer dolazite k njemu gladni
i tražite od njega spokoja.
I kad on šuti, vaše srce ne prestaje
osluškivati njegovo srce.
I neka vaše najbolje bude za prijatelja.
I ako mora upoznati vašu oseku, neka
upozna i vašu plimu.
Potražite ga uvijek da oživite vrijeme.
I neka u slatkoći prijateljstva bude osmijeha,
i bude radosti.
Jer u sitnicama srce nalazi svoje jutro
i okrepljuje se.
H.Gibran
Hvala ti sto me citas hvala sto brojis otkucaje srca i nista ne pitas... Hvala ti za oci sto me gledaju i ruke, snagu sto daju... I kosu boje zita i srce sto ne pita: Da li te volim? Nas dvoje, mi smo senke, na vetru sto stoje Hvala ti sto mogu reci: ''NAS DVOJE''.. Hvala ti sto teras me u smeh i sto me volis, ne cinis greh... Hvala ti sto cekas da dodjem, cekas da ne prodjem... Hvala ti sto dajes mi zadnji dah, sto mi razganjas strah... Hvala ti sto me ne pitas i u ovaj mah: DA LI TE VOLIM? I nemoj me ni pitati, budes li me opet sreo?! Valjda si me razumeo.
Hvala ti sto postojis...
Nesto lepo
Bezazleno je s tobom pocelo
tek posle sve se to kontroli otelo
vec zalim sto sam te za tugu nespremna
u zivot pustila
Bezazleno je tad izgledalo
a gledaj gde me sad sve skupa dovelo
otrezni me od dve, tri kapi vina
ipak nisam pijana
Ref.
Pocela sam da te volim
zar ti nista nije sveto
gubim se i padam u ocima tvojim
nema te druga noc za redom
Imas odresene ruke
jer sam zaljubljena slepo
mozes da mi uzmes i srce i zivot
samo mi reci nesto lepo
Bezazleno je s tobom pocelo
a sve nam se u dan i sat poklopilo
od prvog trena kao da se sudbina
s nama igrala
Bezazleno je tad izgledalo
a gledaj gde me sad sve skupa dovelo
otrezni me od dve, tri kapi vina
ipak nisam pijana
Ref.