Djordje Balasevic

Djordje Balasevic ~ Ringispil

Curi od jutros u cet'ri i pet,
resilo nebo da potopi svet
nad gradom danima
vise iste kulise

Poliva kisa,
al' to joj je zanat
ma, sve mi je ravno
k'o Severni Banat,
manje-vise
i sa kisom i bez kise

Vreme se vuce k'o teretni voz
gde li veceras da pomolim nos?
klasika, konobar,
u kafe 'Makiato', pa da...

Prolazi vreme,
al' to mu je manir
i sve je to plitko
k'o plehani tanjir

O, daj okreni
taj ringispil u mojoj glavi.
to ne zna niko, samo ti

Bez tebe drveni
konjici tuzno stoje
dodji, iz plave boce se pojavi,
bar jednu zelju ispuni
i dodaj svetu malo boje,
cudo moje

Vece se klati
k'o prezreli klip
teska vremena,
a ja tezak tip...
gravitacija za cas
uzima svoje

Slab sam ja igrac
za subotnje guzve,
al' shvatam pomalo
te pokretne spuzve
neko pijan
lakse zivot odrobija

Sustajem, odustajem,
pritiska me kao pegla
javi se, pojavi se,
dodaj svetu malo vergla

Nekad si me cudila,
danas bi mi tako legla
dodaj malo ludila,
dodaj svetu malo vergla

~ Kad odem ~

Kad odem,
kad me djavo isprati glavnim sokakom
i kad mesečina zaveje moj trag,
nemoj tugovati jer jednom svakom
mali nemi slavuj doleti na prag.

Kad odem,
kad zamumla vetar zimske očenaše
i kad mrtvo lišće potera u kas,
za kaznu prognaće i tamburaše,
zbog pogrešne pesme u pogrešan čas.

Hej, budi jaka ti,
najlakše je plakati.
To nam samo Gospod svira
jesenju sonatu.

Snio sam vrata u tom suvom zlatu,
strah me da prodjem, al' proći ću.

Znam, laf si stari ti,
nemoj sve pokvariti,
kresni samo jednu sveću
na svetog Jovana.

Ne čuvaj dugo pepeo tih dana,
kad jednom odem, a poći ću.

Kad odem,
kad u prozor staviš prvu hrizantemu
i kad popucaju divlji kesteni,
ne pali uzalud fenjer na tremu
kad me otmu magle jedne jeseni.

Hej, budi jaka ti,
najlakše je plakati.
To nam samo Gospod svira
jesenju sonatu.

Snio sam vrata u tom suvom zlatu,
strah me da prodjem al' proći ću.

Znam, laf si stari ti,
nemoj sve pokvariti,
kresni samo jednu sveću
na svetog Jovana.

Ne čuvaj dugo pepeo tih dana,
kad jednom odem, a poći ću.

Kad jednom odem...

PROVINCIJALKA

Rekli su mi da je dosla
Iz provincije
Strpavsi u kofer snove
I ambicije

Drug je studirao sa njom
Pa smo se najzad sreli ona i ja -
Shvatih: Boze, ovo je sazvezdje
Za nju provincija

Srce stade kao dete
Da se otima
Trazili smo se
Po prethodnim zivotima

Ostavih iza sebe svet zablude
Promasaje koji tise
Prosto, lako,
K'o neko beznacajno pristaniste

O, da mi je da se
jos samo jednom zaljubim
Opet bih uzeo kostim
vecnog decaka
I opet bih smislio
kako da prodangubim
Dok ona ne sleti
niz hodnik studenjaka

Gordo, naspram podsmeha
I spletki poslednjih
Usamljeni galeb
Iznad mora osrednjih

Reci bi sve pokvarile
Samo sve cutke
Pokraj mene stisla
Sami, svoji, izbeglice iz besmisla

O, da mi je da se
jos samo jednom zaljubim
Opet bih gledao
niz kej kao niz prugu
I opet bih znao
da se u oblak zadubim
I cekao bih samo nju,
ni jednu drugu
*******
Napisi mi pesmu, mazila se je
Nisam znao da li cu umeti
Reci jesu moje igracke,
cakle mi se u glavi
Kao oni sareni staklici kaleidoskopa
I - svaki put mi druga slika
u ocima kad zazmurim
Ali postoje u nama neke
neprevodive dubine
Postoje u nama neke stvari
neprevodive u reci
Ne znam....

Napisi mi pesmu, molila je
I nisam znao da li cu umeti
Voleo sam ju tako lako
A tako sam tesko to znao da pokazem
A, onda odjednom raspored
madeza na njenim ledjima
Kao tajna mapa pokazao mi je
U koju zvezdu treba da se
zagledam, i - tako
Eto ti pesma, ludo jedna...

NAPOSLETKU

Naposletku, ti si dobro
znala, ko sam ja.
Otkud sad te suze, moja mila?
Rekla si, da se za tocak
brsljan, ne hvata.
Zalud izguzvana svila

To je tako.
Ne pravi od tuge nauku.
Mami svetlo na sledecem bregu.
Okopnice moj otisak na tvom jastuku.
Jos kako.
Kao jezuska u snegu.

Razbicu gitaru
crn me mrak ispunjava,
odavno se svoje pesme bojim.
Pomera u meni neke gene Dunava
pa ja tecem i kad stojim.

Ali opet, da l' bi ikad
bila moja ti,
da sam vojnik u armiji ljudi?
Rekla si da bas
ne umem novce brojati
i da je nista, sve sto nudim.

Naposletku, ti si navek
znala da sam svirac.
Brosic sto se tesko pribada.
Da me moze oduvati, najblazi nemirac.
Da cu u po' reci stati
da se necu osvrtati, nikada!

Redjas po vitrini fini, porculanski svet,
al' ja sam figurica, bez ziga.
Pazi, to je bajka sto ti pada napamet.
Fali ti bas, ovaj cigan!
Ne duso!

Tek u jesen,
otkriju se boje krosanja.
Sve su slicne, u leto zeleno.
Naposletku, ti si dobro znala
ko sam ja.
Cemu suze, lepa zeno?!

Draga moja, ti si navek znala
da sam pajac.
Moj je sesir satra pomicna,
usne tice-rugalice,
a u oku tajac.
Da sam kaput, sa dva lica,
da sam gospo'n propalica obicna.

Naposletku, ti si navek znala
da sam svirac.
Da je nebo, moja livada.
Da me moze oduvati najblazi nemirac.
Da cu u po' reci stati,
da se necu osvrtati, nikada.

Da cu u po reci stati,
da se necu osvrtati
nikada!

D-mol

Odlutas ponekad i sanjam sam
priznajem ne ide, ali pokusavam.
I uvek dodje, D-moll.
Spusti se ko lopov po zicama,
ruke mi napuni tvojim sitnicama.
I tesko prodje sve to.

Jedan D-moll me dobije,
kako odes ti u sobi je.
Glupi D-moll uvek sazna kad je to.
Uhvati me cvrsto i ne popusta,
lud je za tisinom, to ne propusta,
vodi me u svoj plavicasti dom.

Jedan D-moll me razvali,
neki bi to prosto tugom nazvali.
Nije to, sta je tuga
za D-mol..

Ponekad te nema i sasvim sam
izmisljam nacin da malo smuvam dan,
ali je lukav D-mol.
Pusti da se svetla svud priguse
saceka poslednje zvezde namiguse
vuce mi rukav, idemo.

Plasi me on, gde si ti!?
Hiljadu se stvari moglo desiti...
Glupi D-mol, za kim tuguje svu noc!?
Uzme me u svoju tamnu kociju,
nebo primi boju tvojih ociju.
Znam taj put, to je precica za bol.
Jedan D-mol me razvali,
neki bi to prosto tugom nazvali.
Nije to, sta je tuga za D-mol...

Ostala je knjiga
sa par neprocitanih strana
i neke stvarcice od Herendi porcelana,
jedan pulover u kom si bila.
i ostala je ploca Best of Ry Cooder
i fina mala plava kutijica za puder
i ja sam te ostao zeljan
dok me bude, moja mila.

BEZDAN

Nema me vise u tvojim molitvama
vise me putem ne prate.
A noc mi preti
ponoc i pusta tama
kad me se samo dohvate.

Vise me ne volis,
kad se vracam nisi budna.
Ne goris,
gasne nasa zvezda cudna..
lazna, srebrna stvar.

Daleko putujem.
Vetar nudi neke rime, kupujem,
pristaju uz tvoje ime.
Dva, tri stiha na dar.

Ne slusam vise
sta sapuces dok snivas.
Plasi me koga pominjes.
I sve si dalje,
a sve mi bliza bivas,
kao da opet pocinje.

Ali me ne volis,
to se uvek drugom desi.
Govoris, ali vise ne znam gde si...
Da li neko to zna?

Sta sam uradio??
Kakva tuzna humoreska!!
Gradio, ispod gradova od peska
dubok bezdan, bez dna!

OTILIA

Jedva da se secam
dvanaest zvoncica na njenoj bluzici.
Sam je crni djavo poturio note muzici.
Vrtela prstic oko dugmeta
starija joj sestra bila kao ukleta,
obecale kuci da ce doci i pre ponoci.

Jedva da se secam
prvih pet-sest slova njenog imena.
Mesec nesto flekav, k'o stara trumpeta limena.
Vitlao Bozic jata zvezdana,
mrznuo je Dunav nizvodno od Bezdana,
a u nasem kraju, lepih seka iznad proseka.

I bas lakonoga, za drugoga zarucena
a za mene narucena kod Boga.
Moja lepotuska, neotpijen gutljaj vina,
dah karmina na krajicku opuska,
ko reci par u spomenar.

Jedva da se secam
da je ribnjak bio srmom okovan.
Sad i nikad vise miris'o je sneg na jorgovan.
Mati joj njena skrila papuce
od mraza ringlov pred kucom napuce.
U ocove cizme pa do carde preko verande.

Moja lakonoga, za drugoga zarucena
a za mene narucena kod Boga.
Moja lepotuska, neotpijen gutljaj vina
dah karmina na krajicku opuska
i teski olm u srcu mom.

TVOJ NEKO

U jednom od onih pajzlova sa kariranim stolnjacima i nekrštenim vinom...
Umalo da me Potiski đilkoši konačno dotuku violinom...
Pesma beše o suncokretu... do zla Boga žalosna!
Samo, za nju se kod nas vrlo malo zna...

"Kis naproforgo..." Lepi goropadni cvet...
Zbog kog se Sunce s neba spustilo na svet...
Da sazna što u sene glavu okrene?
Da sazna kom se sveti, kad ne gleda za njime ko svi drugi suncokreti?

Malo moje ćudljivo... Pusti šta je bilo, ne budi zlopamtilo...
Obići svet je zbog tog uzbudljivo... Da bi se ovde vratilo...

Digni tu lepu glavu... Pogledaj me bar...
U suzici što blista čuda se trista vide...
Tvoja je sreća samo tvoja stvar...
Al zato tvoja tuga... To je već priča druga... To na moj račun ide...

Pipneš jedared šlingu u bećaruše...
Pa cela veka snevaš divlje jagode...
Zbog nje se rime raspare i naruše...
I sve bi htele da se njoj prilagode...

I sad već znam...

Lako je kad te neko ni ne zavoli...
Tad samo tamna strana srca zaboli...
Teško je kad za nekog jedinog i svog postaneš zrnce soli...
Teško je kad Tvoj Neko prestane da te voli...

Malo moje ćudljivo... Pusti šta je bilo, ne budi zlopamtilo...
Obići svet je zbog tog uzbudljivo... Da bi se ovde vratilo...

Digni tu lepu glavu... Pogledaj me bar...
U suzici što blista čuda se trista vide...
Tvoja je sreća samo tvoja stvar...
Al zato tvoja tuga... To je već priča druga... To na moj račun ide...

PORTRET ZIVOTA MOG

Mesec prosipa bokal fosfora
Vitraz mraza na oknu prozora
Jedne noci k`o ova znace Bog
Doslikacu portret zivota svog

Silueta se davno nazire
Neko uzdahne, neko zazire
Isto vide, a razno tumace
Djavo prste u farbu umace

Prave si boje dodala
Na taj portret zivota mog
Talase plave, nijansu lave
Vrtloge zelenog...

I lila tamnu ceznjivu,
I boju breskve neznu
I sramezljivu
Svetlo sivu nepogresivu

Roze nadjoh medj' starim pismima
Modru vrpcu nad teskim mislima
Ukrah ridju iz pera drozdova
Laki purpur iz prvih grozdova...

Uzeh oker sa svece svecarske
Drap sa svilene masne becarske
Mrku s tambure tuznih tonova
A cinober sa nosa klovnova

Prave si boje dodala
Na taj portret zivota mog
Talase plave, nijansu lave
Vrtloge zelenog...

A crnu nisi stedela
Ali bez nje bi bela,
Jos izbledela
Bez crne bela ne bi vredela
***
Srce je moje napuklo
K'o kora starog bagrema
Al' u tvom oku
Kao lane zadrema.

I jedva kao sapati
Nicu po uglovima
Zlatne paprati
Pramen sna u sliku navrati

Vetar dokono senke spopada
Huk u ambis tisine propada
Jedne noci k'o ova, znace Bog
Doslikacu portret zivota svog

SVADBARSKIM SOKAKOM

Prodjoh katkad slucajno il' ne
kisačkim drumom baš kad svadbe prolaze.
Do tog coska brojim korake
a od coska dalje brojim poraze.
Obicno s jeseni kad je oblacno
odbegla senka mi se vrati konacno
sad da sam sretan i nisam
jer tek po senki vidim di sam to.

Snevao sam opet crni dud
i pustu kojom jezde mladi dorati
al' kanda palim svece uzalud
jer sad vidim sta je meni morati.
Obicno nocu kad je vetrovito
samoca napusti svoje korito
i mutna voda poplavi poljane secanja u glavi svud.

I naprosto se tuga desi,
jer naprosto si tu gde jesi
i naprosto je trista cuda predrasuda sad izmedju nas.
Kad ljubav umre jednan zali,
kad ljubav umre jednom fali
i bome nije lako kad naidjem sokakom
kojim svadbe prolaze.

Ej vidjao sam vraske zene ja
al' dzaba nikad vise, vise niko ne.
Jer pirne samo april s Ceneja
gledas me, Boze prosti, k'o sa ikone.
Obicno uvek i slicnim danima
proslost se navali kao planina.
Na tom cu vrhu da sazrem,
jer samo s njega malo nazrem nas.


I naprosto se tuga desi,
jer naprosto si tu gde jesi
i naprosto je trista cuda predrasuda sad izmedju nas.
Kad ljubav umre jednan zali,
kad ljubav umre jednom fali
i bome nije lako kad naidjem sokakom
kojim svadbe prolaze.

POSLEDNJA NEVESTA

Vesnik svadbe po sokaku svuda je
brinu snajke sta ce koja mesiti
neko mi se, kanda, skoro udaje
cuj, moralo se i to jednom desiti.

Tu livadu ja sam prvi kosio
ma pricam vise nego sto bih smeo
ajde, odavno bih je zaprosio
da sam samo hteo.

Vetric glanca krune granja
tamis nosi par lokvanja
racun svedi,
sta sad vredi mladost tricava?
Nevazno je to sve skupa
secanje je smesna lupa
koja sitne stvari uvelicava.

Oprezno s tom violinom
ona cezne za tisinom
ko da skakljas andjelcice vrhom gudala.
A nju nemoj pominjati
nece svet zbog toga stati
ma nece biti prva sto se udala.

Nista lakse nego sebe slagati
nista lakse neg' se nasmrt opiti
i nista teze nego zalud tragati
od sto drugih nju sam probo sklopiti.

Srce cupka, al misao okleva
ceka da se stvari same dese
a tuga lepse zvuci kad se otpeva
pesma sve podnese.

Bog je katkad pravi seret
na strmini doda teret
i potura nedohvatno da se dovati.
Bog je dobar kako kome
bolje ne pitaj o tome
ucutacu ili cu opsovati!

Polagano, sanji-baci
ti si znao sta mi znaci
ko da heklas paucinu vrhom gudala.
Kad pred crkvom baci buket
neka padne, kao uklet,
neka bude zadnja sto se udala!
***
Samo bol je u zivotu siguran
srecu nosi neki postar jako spor...
Neka, samo ovu noc da izguram
sutra cu vec naci dobar izgovor...

MIHOLJSKO LETO

Do pola jedan je bilana casu klavira,
onda korakom merila grad i usput gledala izloge
pardon, svoj odraz u njima.
U kosi jos, poput venca,ona molska kadenca,
mala vracka da upravo tad uz caffe Kibic polagano
nadodje on, kao plima.

Tajne su tu zato
da ih neko nasluti
postoji rec koja vredi
tek kad se odcuti
Bogu je kanuo caj
svud je prsnuo sjaj
jedan platan ce ostati zlatan.
Ona kroz smeh cvrsto
svoju kajdanku stisce
ne drhti on, to je samo
to uvelo lisce
blazeno Miholjsko leto
jedno i sveto za njih.

A on je nosio naglas svojih skoro osamnaest
sve cesce mu govore vi,
beges u grudima udara bije u bronzane zice.
U dzepu sretni staklenac ko ono novcic i zdenac
mala vracka da nestanu svi,
a ona bane ko lupez i prospe mu kosu u lice.


Kao osrednji klosar
malo prosed i prostar
na uglu sam zastao sam.
Ne tako dobar oktobar
i misli sve u ruskom stimungu.
A onda shvatih na prepad
da te volim ko nekad
vreme samo raspiruje plam.
U meni miholjsko leto
to prkosno Sunce pred zimu...

NOC KAD SAM PREPLIVAO DUNAV

Na mostu smena straze,
znao sam da me traze,
zandara nema
koji ne zna moj lik.

Zar moja glava vredi sto forinti,
gospodo draga?
Pod slikom toliko pise,
vredi bar krajcaru vise.

Dobre smo krcme znali,
dobre smo konje krali,
dobra nas neka zvezda pratila svud.

Ostajte zbogom zeleni Karpati,
drumovi carski.
Dugo sam bio daleko,
dal' me pozeleo neko?

Dolazim, sto dukata donosim,
i kasmirsku maramu cudesnih boja.

Dolazim, da te opet zaprosim,
dok te drugom ne daju,
ljubavi moja.

Talasi ladje lome,
sta srce zna o tome?
Srce je ludi husar, pijan i mlad.

I te sam noci preplivao Dunav,
dubok i strasan.
Oprosti velika reko,
al' ja sam morao preko!

Dolazim, sto dukata donosim,
i kasmirsku maramu cudesnih boja.

Dolazim, da te opet zaprosim,
dok te drugom ne daju,
ljubavi moja.