HIV....Bolest modenog doba

Sida je neizlečiva bolest koja predstavlja poslednji stadijum infekcije virusom humane imunodeficijencije (HIV) i definisana je kao skup simptoma i infekcija koji rezultuju slabljenjem i uništenjem imunog sistema. Na taj način naš organizam biva onesposobljen da se brani od bilo koje druge bolesti ili infekcija. SIDA je akronim od francuskog naziva za sindrom stečenog imunološkog deficita a AIDS od engleskog naziva Acquired Immunodeficiency Syndrome.
Treba razlikovati pojmove HIV pozitivna osoba (HIV+) i osoba obolela od side.
To su dve povezane ali različite stvari. HIV pozitivna osoba je osoba
zaražena virusom HIV, a kod osobe obolele od SIDE je virus HIV-a došao
do poslednje faze posle čega nastupa smrt. Ako je neka osoba zarašena
HIV-om to znači da je ona HIV+ ali to ne znači da ona ima SIDU. Do
pojave bolesti može da potraje od dve do deset godina. HIV+ osoba može
da izgleda potpuno zdravo, sposobna je za rad ili bilo kakvu drugu
aktivnost kao i bilo koja zdrava osoba. Osoba može biti HIV pozitivna dug vremenski period bez razvoja simptoma bilo koje od bolesti koja karakteriše ovaj sindrom.
Hiv se ne može dobiti kupanjem u bazenu, uobičajenim socijalnim
kontaktima, konzumiranjem hrane koju je spremila HIV+ osoba, boravkom u
istoj prostoriji sa HIV+ osobom i sl. Životinje i insekti kao komarci ne mogu preneti HIV ili SIDU niti oboleti od nje, jer samo u krvi čoveka se nalaze CD4 limfociti za koje se virus vezuje.

Pošto zaraza najčešće dolazi seksualnim putem, najbolje je tokom seksualnog čina koristiti kondom.
Do zaraze često dolazi i kod narkomana koji koriste istu iglu za
drogiranje, pa im se preporučuje korišćenje jedne nove sterilne igle
prilikom svakog novog ubadanja. Tokom trudnoće, porođaja ili dojenja
postoji rizik od 15–30% za prenos HIV-a sa majke na dete. Studije su
pokazale da korišćenje raznih lekova smanjuje rizik od prenosa virusa
HIV-a sa majke na dete. HIV se može preneti na tri načina: nezaštićenim
seksualnim odnosom, putem zaražene krvi i sa majke na dete. HIV-a ima u
svim telesnim tečnostima, ali u dovoljnoj količini da bi se neko
zarazio ima ga samo u krvi, vaginalnom sekretu, spermi, presemenoj
tečnosti i majčinom mleku. Budući da još uvek ne postoji efikasna
vakcinacija protiv HIV-a, preventivni napori su pre svega usmereni u
smislu edukacije stanovništva o načinu širenja virusa, merama koje se
mogu preduzeti kako do infekcije ne bi došlo. Edukacija je najčešće
organizovana na nivou Zdravstvenih centara i Domova zdravlja, takođe, i
pomoču brojnih organizacija koje se bave pre svega vršnjačkom
edukacijom.