Pogled za štampanje
Evo i od mene nesto nabrzaka...
Zasto me opet trazis,
zasto uspomene budis?
Zar nisi shvatio da ne zelim
ono sto mi ti nudis?!
Tvoje je srce skrto
i samo mrvice ljubavi daje,
a sa tako malo ljubavi
nista ne moze da traje.
Ja sam te voljela mnogo
i pruzila ti sve,
a ti si mi srce ranio
i srusio moje sne!
I zato te sada molim
odlazi i ne vracaj se vise,
a tvoje tragove ce oprati
ove jesenje kise!
03.12.2009. by Nela
evo opet jedna moja misao,
na chatu nikog a ja bi nesto pisao,
chat prazan a ja sam,
reko aj da napisem neki stih ako znam,
kad 1500 postova ja skupim,
ima da cjelu diskoteku ja da kupim,
pozvacu vas sve,
da proslavimo moje postove,
i mesa tu bice,
a uopste da nepricam za pice,
DJ zna se ko ce biti,
nas srnic zasto to kriti,
zurka ima da traje sedam dana,
i sva raja ima da bude pijana,
slatkis ce me da vodi kuci,
da mi pokaze krevet i kako ce se obuci.....
ps.mafija razmisli ako mi das po koji post,i ti ces biti moj gost...hehehe
vidim da niko vise ne pise na temu moja misao,
i to sve od kad sam ja zbrisao...
kao niko nema da kaze svoje misli,
hajde recite sta ste se stisli...
izgleda da mora zuka cesce da dodje,
a i doce samo da ga kriza prodje... :)
ljep pozdrav vama svima,
sa foruma i chata koliko god vas ima....
caos..
Miris cigarete vraca me daleko u proslost
proslost koja je s' jedne strane bila tako divna
a s' druge strane pak tako bolna..
u vrijeme kada sam drhtala od same pomisli na tebe...
A sada..sta sada...?!
Kao da to vise nisam ja,ne prepoznajem samu sebe..
Gdje se izgubilo sve ono sto smo nekada imali?!
Zar je moguce da zelimo nesto samo dok postoje prepreke ka tome,
a kada se savladaju te prepreke i dobijemo ono sto smo zeljeli...
Ne,ne..to je nemoguce...
mozda sam ja samo umorna od svega po malo,
pa sam negdje potisnula sve ono lijepo...
Ah Boze,kada bih samo mogla ponovo da zadrhtim na svaki tvoj dodir,
da zaplacem na svaku tvoju losu rijec..
Tada bih znala da sam to stvarno ona stara ja..da smo to mi..
Gdje sam se to izgubila,sta se to desilo sa mnom..?
Nakon sto sam pronasla prava vrata zivota
ja i dalje tumaram i lupam na neka pogresna vrata...
Ma ne..meni se to samo cini,mozda samo zelim da udahnem malo vazduha..
Negdje u dubini osjecam da je sve isto,ali sam samo ja drugacija..
Mozda se to zove odrastanje,sazrijevanje...
Mozda..mozda..
Vrijeme ce pokazati...
Nela,12.01.2011.
Sta da mislim , kad mi se trenutno po ovoj mojoj "blentari" , motaju samo crne misli ?
Vidim odavn no se ovdje nije aktivno, pa da se ovo malo osvježi!
Teško je kada gubiš bilo šta u životu. Dok ne dođeš u poziciju da ti se to dogodi ne razmišljaš mnogo o gubitku.
Šta je najteže izgubiti? Mnogo toga, zdravlje, mir, sugurnost. Izgubiti pravo na ljubav u trenutku dok još uvijek voliš,
koliko je to teško? Iskreno, preteško! Prolazim kroz to, pokušavam naću razložno objašnjenje, pokušavam shvatiti
i razumjeti ženu koju volim i njene razloge da odjednom, onako na prečac odluči da prekine našu vezu.
Pokušavam ali ne mogu jer je ljubav u meni još živa, još suviše jaka da bih shvatio da je kod nje možda
već nestala, ishlapila. Sebičan sam u ljubavi pa zato ne shvatam da je moguće da nisam voljen onom
snagom kojom sam ja volio i kojom još uvijeek volim. Bol u srcu je užasno jak, nevjerica i razočaranje
ga pojačavaju.
Ne živi mi se ali se mora živjeti dalje, razum i srce su se posvađali i drže me u napetosti isčekivanja ko će pobijediti.
Volio bih da to bude razum, da mi olakša prihvatanje gubitka, ali sam skeptik. Poznavajući svoje srce,
znam da je istrajan i uporan borac i da se lako ne predaje, da ne priznaje gubitak. Ono i daljee voli
iako mu razum govori da je to ludost, da je to gubljenje vremeena i energije potrebnih da bi se život
živio. Ono se začaurilo u svoju ljubav i ne dozvoljava da ga razum izvuče iz oklopa koji ga sve više
steže patnjom i bolom. Ludo srce moje i dalje voli onu koja mu je rekla da je kraj. Teško je kad se
gubi, preteško!