Stihovi

[zvuk tisine]

Smem li

Smem li da te se sećam zauvek?
Da te urežem u zenice!
Da mogu da ti pošaljem uvek
malo ljubavi na krilu senice.

Smem li da budem tužna bar malo?
Jer mi je "malo" do tebe stalo!
Pa krv u vino vino u vodu,
da ne dam leprtirima nikad da odu.

Smem li da te sa vrha zamka
vidim u svakom oblaku belom?
Da onda oblake kišne i snežne
volim do beskraja dušom i telom.
__________________

[zvuk tisine]

...Pricaju mi da se sramis kada cujes za mene,
ali nisam ja ni pola toliko los kao sto kruze glasine,
ja imam samo jednu nevolju-unistim sve sto dotaknem,
ali svu svoju ljubav cuvam za tebe!
Zbog mene ne placi,suza nisam vrijedan,
kasno je da se sada mijenjam...
Milion puta prosao sam ispod tvoga prozora,
da si rekla samo rijec
dosao bih krilima divljih gusaka,
jer nisam ja ni pola toliko los kao sto kruze glasine...

Tu noc kad si se udavala,
mene pijanog su odnijeli drugovi moji,vjerni psi
Do jutra me tjesili da ima milion takvih kao ti i da cu te preboljeti...
Tu noc kad si se udavala meni kroz glavu proslo je
tvoje,samo tvoje za maturu haljine,sandale boje mjesecine...
PosTOJE NEKI DRUGI SVJETOVI,ZA NAS BI BILI RAJSKI CVJETOVI....
o,da si samo znala pobjeci,
ovako stegni zube,ne placi....

[zvuk tisine]

Pod tvojom rukom i vreme staje,
talas toplote kreĆe duŽ tela
ja neznam koliko Će ovo da traje?
Da traŽim viŠe znam ne bih smela.

MagiČnom kretnjom budiŠ mi Čula,
oseĆam kako vladaŠ mi telom
ono ti daje sa njim da se igraŠ
baŠ kao vajar sa svojim delom

[zvuk tisine]

Kažu da se ljubav radja,
kad joj se čovek najmanje nada,
odakle sad ti u srcu mome,
kako si došao tako iznenada!

U srcu mome ljubav se rodi,
od svih drugih puno veća,
posle kiše sunce napokon granu,
i mene obasja lepota i sreća!

Kažu posle kiše duga će doći,
posle mraka uvek doći će dan,
ti si se meni pojavio kao duga,
kao nestvarno čudesan san!

Sad mi u očima samo ljubav sija,
srcem mi samo sreća vlada,
kako se ljubav ovako uvek rodi,
kad joj se čovek najmanje nada!!!
__________________

[zvuk tisine]

Želim te i u rane zore,
i u carstvu snova,
i dok noću se budim.
Celo telo mi na tebe miriše.
I znam da te volim.
I znam da ludim.

Toliko pesama sam smišljala – zbog tebe,
i noću sam te tražila među zvezdama ovim.
Sve sam strasti uspinjala ka tvom liku.
I drhtala sam kada ti ime izgovorim.

Želim te stalno, sve iskre mi plamte
u grudima,
u mojim nedrima golim.
Budim se jutrom jer mirišem na tebe.
I znam da ludim.
I znam da te volim.
__________________

[zvuk tisine]

Na jastuku... Bdim na ponoćnoj straži kao stari posustali ratnik
Kom svaki put od riznice neba jedva zapadne mesečev zlatnik...
Pod oklopom drhti košuta plaha večno gonjena tamnim obrisima straha
Koja strepi i od mirnih obronaka sna...

Nedostaje mi naša ljubav, mila... Bez nje se život kruni uzalud...
Nedostaješ mi ti, kakva si bila... Nedostajem mi ja... Onako lud...
Ja znam da vreme ne voli heroje... I da je svaki hram ukaljalo...
Al meni, eto, ništa sem nas dvoje nije valjalo...

Kad potražim put u središte sebe, staze bivaju tešnje i tešnje...
I skrijem se u zaklon tvog uha kao minđuša od duple trešnje...
Al uspevam da jos jednom odolim da prošapućem da te noćas ruski volim...
Šta su reči... Kremen što se izliže kad tad...

Nedostaje mi naša ljubav, mila... A bez nje ovaj kurjak menja ćud...
Nedostaješ mi ti, kakva si bila... Nedostajem mi ja... Onako lud...
Ja znam da vreme svemu menja boje... I da je silan sjaj pomračilo...
Al meni, eto, ništa sem nas dvoje nije značilo...

Ponekad još u moj filcani šešir spustiš osmeh ko čarobni cekin...
I tad sam svoj... Jer ma kako me zvali ja sam samo tvoj lični Harlekin...
Ponekad još... Suza razmaže tintu... I ko domina padne zid u lavirintu...
Tako prosto... Ponekad još stignemo do nas...

Nedostaje mi naša ljubav, mila... Bez nje uz moje vene puže stud...
Nedostaješ mi ti, kakva si bila... Nedostajem mi ja... Onako lud...
Ja znam da vreme uvek uzme svoje... I ne znam što bi nas poštedelo?
Al meni, eto, ništa sem nas dvoje nije vredelo...

[zvuk tisine]

Zivim u senci senke tvoje senke... i znam da znas:
jos uvek sminkam stvarnost tvojom bojom, jer drukcije ne umem
ne razumem, ne zelim pred laznim svetom celim da se lazno veselim...
To nije osmeh - to je grc. Ljudi su slepi.
Lepi dani, nasmejani, za tebe - za mene skice,
druge duge ulice, srce skitnice zgazeno nehotice...
Znam da znas. Jer u svim snovima ti vrtim sve te prazne reci
praznim danima. Nestajes. I prica odavno nije fer:
lepotica i zver - suvise razno. Sve je prazno.
Prazno je zarazno. Neprolazno.
Vracam se njima - zar mislis da se stvarno ponosim time?
U mojoj glavi posle svega sve one nemaju cak ni ime...
...samo te oci posecene vetrom koje sjaje bas kao i moje
- znam da znas, al ne vidis i ne cujes, i ne znas koje
male stvari se broje... i dok porazi se roje,
plasim se da priznam da postojis, rane gnoje... i da mi falis...
Fale mi dodiri, fale mi reci, fali mi osmeh
fali mi lice, fale mi lazi, fale sitnice
- dosta krivice! Ptice selice nestaju...
Ja ostajem i svi ti pogledi me plase:
prokleti srecni zagrljeni ljudi! ...te uloge su bile nase...
Samo moje i tvoje! A gde smo sad? Gledaj u mene! Nema mene...
samo sene uspomene... samo tragovi...
Koliko dobijes, toliko das. Ti nisi smela... znam da znas...
...znam da znas...znam da znas...


Jedan zivot - gde prestajem ja, gde pocinjes ti
Jedna ljubav - gde stali smo mi, gde sad su drugi
Jedan zivot - gde prestajem ja, gde pocinjes ti
Jedna ljubav - gde stali smo mi, gde sad su drugi
Jedan zivot - gde prestajem ja, gde pocinjes ti
Jedna ljubav - gde stali smo mi, gde sad su drugi
...i reci, sta je to ponos, sta je to sram? Ne zelim da znam!
...i kad se svet srusi, na starom mestu bicu sam...


Sve suze sveta sprala je kisa. Na kraju nisi ni siguran
da si uopste plakao, niti da si dno dotakao...
...a nagao kakav jesam, slagao sam sebe da si laz
I vratio se svojim starim stazama...
Ali ni svi peroni sveta me ni malo nisu promenili:
i dalje isti blejer iz bloka, uvek mastarskog oka,
nikad izvan svog toka... mikrofon i dalje rokam na putu do doka luke srece.
I dan je taj sto me vara, plavetnilo neba misli skrece.
...a onda padne noc, prokleto dugi sati, sakatim srcem shvatim:
sitnice, ponos, inati nece mi dati da pratim trag - a znam:
sve je nista, slomicu kazaljke, vreme ce stati,
kosmos ce cekati! ...da samo umem da te vratim!!!
Trazim te, sanjam te pijanim ocima, u nocima, u tudjim licima,
u stanovnicima nekih drugih svetova - gde je nas?
Micem usnama bez glasa dok pada zaborava plast...
Cutim jer znam da znas. Uvek si znala i uvek znas! Ti...
Jedina moja, tebi koja odavno nisi jedina:
svaka sekunda kao godina, al' barem znam na cemu sam,
i barem znam da nema nas i spreman sam da budem nasmejan pred svima
iako te kad sam solo i dalje oblikujem od oblaka dima!
...i kroz paucinu vracam dane kad smo ti i ja jos bili tim
oprosti sto nemam snage da te slazem da ti zelim srecu sa njim
a i sta ce ti to od mene? Sve uspomene s kaputa stresi,
samo budi to sto jesi, tu gde si ... sta god da se desi,
ti budi oke i nikad ne saznaj kako to boli
kad nekoga volis a mrzis, kad mrzis a volis
i lomis se da izdrzis...
Ostaje nada da ce nekad negde neko hteti da shvati
mene.. moja lutanja, mastanja i sanjanja i znati da ih prati
i ko zna... mozda jednom nadjes me, tamo gde prestajem ja
gde pocinjes ti, gde stali smo mi, gde sada su drugi...
...ali sresces samo stranca, slucajnog prolaznika i pogled leden...
...iako te je taj neznanac nekada voleo vise od sebe.
__________________

[zvuk tisine]

Moja je ljubav bez kraja i trajanja,
i zato se nemoj plasiti nestajanja...
Jer znas da cu uvek biti s tobom tu,
u svakom dobru, u svakom zlu...
Ne plasi se, cak ni u svoj toj zbrci,
jer tvoje je srce sigurno u mojoj ruci,
jer tvoje su ruke uvek u mojim
u ovoj zivotnoj trci...
Znas da u mom zagrljaju uvek imas topli dom,
znas da je moje mesto u narucju tvom...
Znas da te volim, beskrajno te volim,
znas da samo za tebe zivim i postojim...

[zvuk tisine]

Sve je neobično ako te volim,
vrtuljak što se okreće igračke i djeca.
Veče koje silazi spava u mojoj duši.

Znam, veče koje silazi, stepenice, vjetar,
sve same obične stvari što se ne mogu ponoviti,
jer smrt se ne ponavlja, ni ti se ne ponavljaš u meni.

Sve je neobično ako te volim:
more skida i svlači svoje plašljivo tijelo,
zatvorenih očiju i vlažno od poljubaca.

Ja više nisam isti, slušajuć' glas
na nekoj samotnoj stanici dok me obilazi kiša
mijenjam te u sebi. Samo ruže što tonu.

Tjeskoba, obična pjesma, plač ponovo
dok svoje teške vijeđe zaboravljaš u snu
poput marame na licu koje bdije.

Sve je neobično ako te volim,
ako te volim. Zagledana u nebo
ti postojiš kao svjetlo pregaženo u tmini.

[zvuk tisine]

Želim da sam s tobom stopljena u ćutnji,
rasplamsalom dahu il' podnevnoj šetnji...
Probuđena želja talasa u slutnji
koja se kroz nemir iscrta u pretnji.

Šta ako je sve to samo igra čula,
samo treptaj rose, kratki ples leptira...?
Ako s prvim daškom vetrometnih frula
sve ovo u nama počne da se spira...

Zagledam u sebe, tražim tvoje oči,
i plaši me pogled s tim osmehom smelim.
Obojena slutnjom strahujem da kročim
i ne mogu ništa osim da te želim...