Stihovi

[DaLeKa]

TI

I taman kad pomislim
da si vec izblijedio,
odnekud se pojavis
kao dim iz pepela...
Uzalud ja krijem se
i od tebe sklanjam se,
prolazis krzo moje sne
prolazis kroz zidove...

Da mi srecu pokvaris
malo da se poigras,
kad na drugog pomislim
misli da mi otjeras...
Bilo gdje da krenem ja,
okrenes mi znakove
da ka tebi vode svi
i poslije tebe,
opet ti...

I taman kad zaboravim
boju tvoga pogleda,
dodjes da me podsjetis
kako tuga izgleda...

Da ti glas nepoznajem
mislila bih ljubav je,
da me bol neodaje
mislila bih vjecna je...
Bilo gdje da krenem ja
okrenes mi znakove
da ka tebi vode svi,
i poslije tebe opet,
TI...

[nepoznatamrki]

DAH PROLJECA





Jos sam jucer drhtala
i kao rijeka nemirnih uzdaha
takva obale oplakivala,
a danas,
rukopisom svoga srca,
na mekom papiru svoje duse
tvoje biserno ime ispisujem
i kazem ti,
kako za tebe imam osmjeh
u onom lopocu sto je jaci od svake trave koju znam
i kako narastam dahom tvoga proljeca u svom snu.
Ljubavi, mozda ti se cini da placem,
ili moj glas u ponoci nestaje,
ali ti zaista plovis mojim zjenicama
i znam,
da je svako slovo kojim pisem tvoje ime,
zlatno slovo tvoga imena u mojim otkucajima.
Ako sumnjas, upitaj svoje oci
i moje prste sto se u plavoj noci lome,
i tad mi reci zasto lutas ruzinim vrtom
i dajes mi svoje usne slatkih poljubaca,
zasto tvoju kosu zvijezde pletu,
a na tvojim grudima lisce lipe spava
i zasto se odjednom bistrom rijekom cutis
i gledas jutro u granama proljeca.
Dopusti jasnoj vrelini mog daha da te uz mene privije,
kazi svojim mislima neka zagrle moje tijelo
i ja cu ti prici crvenim jabukama
i njihovm sokovima natopiti tvoje pore.
Ne cekaj uzalud, ljubljeni moj,
vec u boji mojih obraza ugasi zedj,
lezi u moje ruke i radosno zamirisi
i tada ces osjetiti,
kako s njima tvojim tijelom pjevam,
kako se u mojim prstima tvoje ime budi,
kako ih tvoji otkucaji mojom dusom slazu
i tebe,
u dahu proljeca,
mom zivotu daju.

[plavi]

PESNIK MOLI SVOJU LJUBAV DA MU PISE

Ljubavi moje krvi, smrti ziva, nema,
zalud ocekujem rec pisanu tvoju
i mislim s cvetom koji gubi boju,
kad zivim bez sebe, bolje da te nemam.
Uzduh je besmrtan. Stena, mira puna,
ne poznaje senu nit se od nje krije.
Srcu unutrasnjost od upotrebe nije
onaj med smrznuti sto ga toci luna.
No ja to potrpjeh. Razdreh vene za te,
a tigar i golub u tvojem struku
od bola ujeda i ljiljana pate.
Stog recima ispuni moju ludu muku,
ili me pusti da zivim u tisini,
u noci moje duse vecnoj pomrcini.

Federico Garcia Lorca

[scorpion70]

Vrijeme polako
Ispire istinu
Mjenjajuci je u ono
Sto ti zelis da bude

Ignoriras
Moju ljubav
Koja je tvoje dijete
Kada ces jednom
Skupiti snage
Da priznas

Tebi je jasno
Da te on
Nikada nece voljeti
Kao ja
Da ne zna zamisljati
Kako ti miluje kosu
Usne cjeliva
U sumrak

Nikada
Nece tesko disati
Jer osjeca tvoju blizinu
Niti plakati
Da bi ti
Ostala sretna

A ti
Prisvoji laz
Neistinu zovi
Imenom njegovim
I pusti
Da te on ljubi

Prikrij sto osjecas
A sto znamo
I ti i ja
Da ne bi istina
Postala jasna
Onima koji te vole
Ali ne kao ja

[DaLeKa]

stihovi mom voljenom suprugu

--------------------------------------------------------------------------------

Kad sam srela tvoja dva oka zivot mi se promjeni.
Ljubav kao more duboka pojavi se u meni.
Nema noci da te nesanjam usnu da te nevidim.
Nema gore ni dan da more da na tebe ne mislim
Sto da zivim necu bez tebe meni zivot netreba
S tobom bicu jer ja te volim sve od zemlje do neba!

Ljubav je ruza crvene boje..
vatra sto pali to srce.
Ljubav se pjeva, ljubav se pise..
ljubav je ljubav i nista vise.
Zbog ljubavi se place..
zbog ljubavi se smije
i nista jace od ljubavi nije..

Voleti znaci imati dusu
voleti znaci imati srecu
ako se to vazi za sve
onda se nikad razocarati necu
Zasto te volim
pa znas valjda i sam
jer tebe zelim samo za sebe
i sve cu da ti dam
Volim te noci zvezdanog sjaja
voleti te hocu sve do samog kraja
Volim te, volim
Volim te telom i dusom svom
reci cu svima
recicu svetu tom

[scorpion70]

wow seko svaka cast

Srebrnim pismom
Urezana
U moju dusu
Osvajas
Svaki kosmos
Koji izmislim za tebe

Postala si
Moj lijek
Od koga se
Polako umire
A pomen
Tvog imena
Ubija sjecanja
Na sve
Sto nisi ti

Da bi na kraju
Ostala samo
Gola ljubav
Ali bez stida

Ti meni oprosti
Zbog ljubavi
I oprosti mi
Na drskosti
Sto pozelim pokazati
Da te volim

Pokusat cu
Izmisliti obecanje
Da zaboravim na tren
Tvoje oci
A ti mi nemoj
Uzeti za zlo
Ako te I tu iznevjerim

Ako nemadnem snage
Da ne mislim
Na onu
Koju volim…

[LJILJANA]

Voljeni moj, ne dostajes mi
Voljeni moj, ne sretna sam ti...
Nisi kraj mene, i to me boli,
kad te nema tu, nema niko da me voli...
Tvoja ljubav je beskrajna,
Tvoja ljubav je ne opisiva...
Tvoje oci mile,
Tvoj dodir i pogled topal, dragi moj... moj Andjele!
Andjele moj dodirni me,
Andjele moj poljubi me,
Andjele moj cuvaj me.

[nepoznatamrki]

Jastuk za dvoje

Ovo je pesma za tvoja usta od
višanja i pogled crn.
Zavoli me kad jesen duva
u pijane mehove.
Ja umem u svakoj kapiji
da napravim jun.

I nemam obiène sreæe.
I nemam obiène grehove.
Podeliæu s tobom sve bolesti i zdravlja.
Zavoli moju senku
što se tetura niz mokri dan.
Sutra nas mogu sresti ponori.
Ili uzglavlja. Svejedno:
lepo je nemati plan.

Zavoli trag mog osmeha
na rubu èaše, na cigareti, i blatnjav
hod duž ulica koje sigurno nekuda vode.
Èak i kad ti se èini da ih mi nekud vodimo,
one se smeškaju blago i nekuda nas vode.
Biæemo tamo negde možda suviše voljeni,
potpuno neprimetni, ili javno prokleti.



P a u l a

Nicega drugog nema u ovoj pesmi - sem tvog lica.
Nicega drugog nema ovde - sem tvojih zednih, kao
noc sivih ociju.

Kej se u jezero pruzio pravo kao puscana cev
Stojim na keju i pevam o tebi kakvu te znam
ujutru.
Ne mislim na tvoje oci, tvoje lice.
Niti na tvoje razigrane noge, noge trkackih konja.
Zbog neceg drugog mislim na tebe ujutru na keju.

Tvoje su ruke sladje no hleb orahove boje kad me
se taknes.
Tvoje se rame ocesalo o moju ruku - jugozapadni
vetar krstari kejom.
Zaobravljam tvoje ruke i tvoje rame i opet kazem:

Nicega drugog nema u ovoj pesmi - sem tvoga lica.
Nicega drugog nema ovde - sem tvojih zednih,
kao noc sivih ociju.


Smijesiti se dalje, da to treba znati
kada je najbolje ustati od stola,
kad pred nama stoje samo prazni sati
u tome zivotu glupome do bola.

Trebalo bi znati, ma koliko stoji,
sacuvati ponos, onaj sto preosta,
i usprkos svemu, prijatelji moji,
zauvijek otici, znati da je dosta.

Pred sudbinom svojom koja sve ti uze,
kad vec nista nemas, kada sve si dao,
trebalo bi znati skriti svoje suze.
No ja, srce moje, ja to nisam znao.

Zato treba znati napustiti stol
kad je ljubav tvoja davno pojedena,
ravnodusna lica skriti svoju bol,
zauvijek otici tiho kao sjena.
I usnama treba reci da se smiju
iza maske jada, i stisnuti zube,
a krikovi mrznje u tebi da gnjiju,
te posljednje rijeci onih koji ljube.

Treba znati mirno otici na kraju,
usutkati srce sto vec umrlo je,
sacuvati obraz ko neki sto znaju,
dok jos nije pao.

Trebalo je znati,


Sonet



Kad poredim tebe s lepim danom leta –

Ti si mnogo lepša, više ljupka, nežna;

Pupoljak se smrzne u maju kad cveta,

Lepota je leta vrlo kratkosežna.



Katkad sunce s neba odveæ vrelo sine,

Njemu lice zlatno oblak èesto skriva,

Sva lepota žene sa vremenom mine –

Priroda il' udes èari joj razriva.



Al' tvog leta sunce nikad neæe zaæi,

Ti ostat' nikad neæeš bez sadašnjeg sjaja,

Van života ti se nikad neæeš naæi

Dok u pesmi ovoj veènost te osvaja.



Sve dok ljudi vide i dok život traje

Ova pesma tebi život æe da daje.



William Shakespeare

[DaLeKa]

Kao sunce novi dan,
zurim da te ugledam,
jer srce je hladno
bez tebe sam sasvim sam
znam da nije trebalo da kazem,
sto sam rekao
da okrenem ledja i odem bez pozdrava.

Jer, prolaze mi sati, dani, godine,
ja opet trazim
put da sebi vratim te,
i sve bih podnio, jer sam te volio,
i sada znam sta sam ucinio
sada znam da za tebe
malo sam se borio
i sve bih podnio jer sam te volio
i sada znam sta sam izgubio,
sada znam da nisam te prebolio.

znam da nije trebalo da kazem,
sto sam rekao
da okrenem ledja
i odem bez pozdrava
A sada stojim kao kip,
jer vise nisam takav tip,
sada se kajem,
kajem sto sam ziv.

Jer, prolaze mi sati, dani, godine,
ja opet trazim
put da sebi vratim te,
i sve bih podnio jer sam te volio,
i sada znam sta sam ucinio
sada znam da za tebe
malo sam se borio
i sve bih podnio
jer sam te volio i sada znam
sta sam izgubio,
sada znam da nisam te prebolio.

[nepoznatamrki]

R A Z G O V O R
Desanka Maksimovic





Pitaju me svu noæ njegove zenice žedne:
“ Jesi li ti rosa što na pustinjakove ruke pada nežno?

Uteha što u svete noæi pohaða bedne
Jeli bilo negde suðeno I neizbežno
Tebe da volim?

Jesi li ti suza srebrna
Pod grubošæu I zlom?
Osmesi tvoji jesu li sa tobom isti?
Èime si vezana ti sa ovim sitnim tlom?
Jesi li ti plamen na kome se duša èisti umrljana životom?

Hoæe li ljubav tvoja kao uplaðena krila
Pobeæi ako te sa usana mojih taken plam?
Hoæu li ako I ti sa mnom budeš bila;
Ostati zazidan u sebe, I sam
Do kraja života?”

A ja spustih glavu na uzdrhtale dlane,
Gledajuæi u sebe bolno I neumitno
I bi mi kao da æe cello biæe u suzu da mi kane;
I uèini mi se srce odveæ sitno
Njega da voli.


Majko jedina
Dugo dugo ne vidjeh te ja
Kad si otišla
Na srcu mi želja zaspala
Srest cemo se jednom majko
Medu zvijezdama
Ti si za mene jedina

Ja ne tugujem
Tamo gdje si znam da dobro je
Ipak teško je
Tvoja ruka mi ne dostaje

Rano s proljeca
Naša trešnja cvijetom ocvala
Noc kad spusti se
Oci tvoje u njoj sjaje se