Da li ste znali... ? >Zanimljive i poucne stvari..!<

[TaNaNa]

Belorusija razvija sopstveni operativni sistem koji æe biti alternativa (previše) moænom Windows-u amerièkog giganta Microsoft-a, èiju originalnu verziju žitelji istoène Evrope najèešæe ne mogu da priušte.

Jeftini beloruski operativni sistem biæe otvorenog koda kao Linux, najavljuje nauènik Akademije nauka u Minsku Mihail Mahanek i dodaje da su i ’’EU i NATO pokazali interesovanje za ovaj projekat’’.

’’Obièni graðani sebi ne mogu da priušte operativni sistem po ceni od 300$’’, objasnio je Mahanek i istièe da je zbog toga u zemljama istoène Evrope rasprostranjena piraterija.

Beloruska verzija Windows-a koštaæe samo 14$ s kojom æe se sigurno složiti i predsednik Lukašenko koji je u više navrata kritikovao visoke cene uvoznog softvera.

[TaNaNa]

Ako planirate da poveæate grudi, saèekajte neko vreme, jer æe se za otprilike 15 godina pojaviti specijalni ’’model’’ sa MP3 plejerom. Kompjuterski èipovi na kojima se èuva muzika uskoro æe moæi da se ugraðuju u silikonske implante, predviða kompanija BT Futurology, pomalo otkaèeni ogranak velikog britanskog istraživaèkog centra BT Labs.

U jednom implantu æe se nalaziti MP3 plejer, dok æe u drugom biti odabrana muzika, a analitièar iz BT Labs-a, Ian Pearson, tvrdi da plastièna elektronika u grudima ženama neæe stvarati ni najmanje probleme. "Signal æe se prenositi na slušalice, dok æe se sam ureðaj kontrolisati pomoæu Bluetootha postavljenog na ruènom zglobu."

"Teško mi je da o implantima mislim samo kao o ukrasu. Ako veæ žena odluèi da doživotno ugradi nešto takvo, neka to barem onda bude i korisno", zakljuèuje Ian Pearson.

[TaNaNa]

Erotski nameštaj u obliku ženskih grudi i zadnjice trenutno je pravi hit u Holandiji, ali i šire. Sve koji preferiraju nešto ’’slobodnije’’ ureðivanje enterijera izuzetno je zainteresovala linija stilizovanog drvenog nameštaja inspirisana ženskom anatomijom, koju potpisuje dizajner Mario Philippona.

Neke od Philipponinih kreacija su, na primer, ormariæ za vinske èaše u obliku bujnih ženskih grudi ili sto èija potpora su ženske noge, koje, osim na izlazak.com, možete da vidite i na www.sexyfurniture.nl.

’’Oblik ženskog tela, njegova organska arhitektura u kombinaciji sa mojom strašæu prema drvetu nadahnuli su me da napravim ovako sexy predmete" – kaže holandski dizajner.

[TaNaNa]

Vlasti u Tangerangu, gradu nedaleko od Džakarte, ogranièile su trajanje poljupca na javnom mestu na ’’samo’’ 5 minuta. Zatvorom æe, kako se navodi u saopštenju, biti kažnjene sve osobe koje nisu u srodstvu, a prekoraèe dozvoljeno ’’cmok-vreme’’.
"Ne treba dramatizovati stvari. Prekršioci neæe tek tako biti hapšeni. Poštujemo slobodu naših graðana", objasnio je novo pravilo lokalni predstavnik javne sigurnosti.
Zamislite nekog dežmekastog brku kako sa štopericom sprovodi ’’cmok-zakon’’ po Beogradu?!

[boraf]

U flertu je spas!


Jedan Britanac je pre skoro godinu dana uspeo da zloupotrebi funkciju bluetooth-a na svom mobilnom telefonu, samo zato jer mu je bilo dosadno u metrou...

Naime, frajer je uz pomoæ tog glupavog èipa, uspeo da pronaðe nekoliko sliènih telefona u svojoj blizini i da otpoène “dirty talk” sa njihovim vlasnicima. Ovaj, vlasnicama. Stvar se brzo rešila. Na željenoj stanici, dva displeja koji su bili u neposrednom dodiru, našli su se fejs tu fejs, u klozetu, na partiji sladostrašæa s nogu. To je onda preprièano svima, i napravljen je opšti kolaps u Zapadnoj Evropi, do te mere, da su sada svi, poèeli da kasne na posao, po cenu smanjenja plate.

“Flert je mrtav” – panièno je neko urliknuo pre neki dan u Silikonskoj dolini histerièno objašnjavajuæi da se više niko ne muva ni sa kim. Verovali ili ne niko nije reagovao i pored buènosti transparetnog govornika, jer sasvim je jasno da je ovaj tip izjave postao javna tajna. Dovoljno je samo da se ponekad naðete u redu u pošti, u liftu, ili u dimu nekog kafiæa, pa da shvatite da je institucija dugih i kratkih pogleda, ukinuta, kao suvišna. A nikome nije jasno zašto? Teško je celi problem opravdati dolaskom novog vremena. Ok, kapiram da ljudi trèe svakog dana, da treba kupiti taj margarin i pile za ruèak, nabaviti nove cipele, naruèiti kratki espreso i kiselu, ali u opštoj jurnjavi i sudarima, gaženjima i udarima, svi smo mi po malo zaboravili na sebe, iako se dobra veæina tripuje da udovoljava samo sebi i nikom više. To vam se zove narcizam in tacta. Ili umišljeni spokoj.

Dakle, nije da se ljudi baš ne gladaju, ali flert kao normalan vid komunikacije je totalno izumro. Niko se više ne nada, osim par pseudo intelektualaca, da je moguæe naæi bilo koga tako što æete se oèikujati iza æoška. Uostalom, i da se to desi, niko više nema ni deset minuta za te stare i izlapele fore šarmatnih pravila. Stvari su izmakli kontroli pa smo najednom dobili novi pravac turbo romantike. Prošlo je vreme sponzoruša koje gledaju koje marke je menjaè. Reè je o ljudima koji su zbilja odluèili da ubrzaju proces i da sve ide kao fleš. Hoæeš. Neæeš. Nema tu prekrštanja nogu. I kruženje stopala po vazduhu. Akcija. Prazna gajba. Kondomi. I to je to. Dobro, postoji i spirala. Onda je još brže.

Danas se skala vrednosti olako uspostavlja. Kriterijumi su toliko nisko pali, da vam ne treba puno toga za ostvarenost. Naježite se kada vas neko, sve èešæe, savetuje kako tajna sveta leži u površnosti. Dakle, ne ulaziti puno u suštinu. Ne uzrujavati se oko ljudi. Ne oèekivati mnogo. I ne davati se. To je, kao jedini naèin da se ne razoèarate. Znate ono, posle šljake petkom, odete u grad, malo se opustite uz svetlo pivo na toèenje, izðuskate se u nekom klubu sa laserima, sretnete nekog super frajera, onako usput, sluèajno ste se okrznuli u prolazu, i ako se desi desi, šta æete, ne mora ni to svake nedelje. Prepuštanje sluèaju je najgora stvar koja je mogla da vam se desi. Nemoæ je, prihvatati stvari onakvima kakve nam se nude. Zar je moguæe da se sve svelo na nemanje izbora? Šta je to onda? Vegetiranje. Poput kaktusa. Zalivaju vas jednom u dva meseca, šta?

E, sada dolazi glavna stvar! Generalno gledano, sve više ljudi kuka. Ne, ne pokazuju se samo novèanici, i ne prièa se o novom donjem vešu koji treba kupiti, jer ne daj bože da nas udare kola, da moraju u starim da vas voze u Urgentni, veæ masa samo prièa o tome kako je nesreæna, jer fali malo ljubavi meðu ljudima. Nije u pitanju neka velika kolièina, radi se o minimumu, jer kako prièaju okolo, sve može da se naðe, osim jednog pakovanja dugotrajnih emocija, bez šeæera. Nejasno je, kako se gotovo devedeset odsto prièa i polemika po kafiæima i žurkama, svodi na istu prièu? Kako je moguæe da ne shvate da je èitav sistem ljudskog delovanja okrenut u pogrešnu stranu? Ne radi se tu o nekakvim zaverama, o Americi koja hoæe celi svet da uništi ili o Mekdonaldsu kao globalnoj opasnosti, veæ su ljudi sami sebe doveli na ivicu propasti. Niko vam ne diktira da radite ovo ili ono. Na svu sreæu, izbori još postoje. Još svake godine biramo nekoga predsednika. Kako se više ne uvežbamo?

Najteže je odluèiti i napraviti promenu u životu. Malo nas je spremno na takav korak iako vidimo da nešto ne štima kako treba. Jer mi smo narod sa kratkim rokom trajanja. Kod nas su samo istresali instant kesice. Komunizam, ratovi, režimi, nestašice, bele kuge, terorizam, atentati, etnièko èišæenje, rock&roll, crni talas, punk, postmodernizam… Sve smo mi to dobili na kašicu i ako nas neko pita, sve znamo. Nije da nismo obrazovani, jel’ tako? Ipak, znamo šta je to žurka sa kljuèevima? Pratimo tokove civilizacije. Èim Madonna izaðe u Los Anðelesu, možete odmah da trèite u IPS. Nekada se desi da vam ulièni prodavac proda dvx sa filmom koji ni Parižanka još nije mogla da gleda jer joj je preskupa karta. Onda, u èemu je naš problem? Zašto smo tako ukoèeni i vrtimo se u krug kao maèka oko repa?

Najveæa zamka na putu da se sve okrene, jeste uvek ubedljiv argument: nismo mi toliko loši. Ono èuveno – pa, šta, takvi smo – može dugoveèno da nas ukopa. Budemo li i dalje tako malodušno sedeli i èekali da nam sve padne s neba, uvereni da je sve kul dok sunce sija, osuðeni smo zaista na potpunu propast. Možda se to i desilo, samo nam niko ne javlja. Fali nam više bluetooth-eva, a? Mora da je to.

U flertu je spas, to je sasvim sigurno. Manite se sajber života. I samozadovoljavanja. Imajte èuke da bar sebi pogledate u oèi, ako ništa drugo!

[boraf]

MP3 patike!

Nema šta, tržište nam je nametnulo elektronske spravice za digitalnu zabavu kao nezaobilazan životni stil. Zato se danas MP3 plejeri ugraðuju u razne predmete koje korisnik svakako mora da nosi sa sobom (ili na sebi), kako ga ne bi optereæivali. Od MP3 satova, narukvica i ogrlica, pa do jakni, kravata, èak i donjeg veša, videli smo sve. Pa dobro, skoro sve. Sada su pred nama i prve MP3 patike. Proizvoðaè sportske opreme Dada u aprilu je u prodaju pustio patike "Code M" sa ugraðenim MP3 plejerom, po ceni od 200 dolara. Ako ste se u startu zabrinuli zbog kablova od slušalica, zaboravite ih – oni ne postoje. Signal æe se do bežiènih slušalica prenositi preko "Bluetooth" standarda.

Kompletna elektronika je svoje mesto našla u potpetici i „jeziku” ovih patika, a pozadi je naravno i USB port preko kojeg se prebacuju pesme i puni baterija. Mada æe mnogi ovu ideju smatrati besmislenom, moramo priznati da je simpatièna. Nadamo se da æe za neki od sledeæih modela proizvoðaè poraditi na napajanju. Zar nije logièno da se kinetièka energija korisnika, odnosno energija koja se stvara pritiskom na podlogu, iskoristi za dopunjavanje baterije? Osim neposredne koristi, time bi se izbegla potreba da se (neretko veoma prljave) patike prinose raèunaru i prikljuèuju na kablove. (COM&GSM, Mondo)

[boraf]

Prva piramida u Evropi?

Bosanski arheolozi i rudari ušli su u tunel za koji struènjaci veruju da æe ih dovesti do ulaza u piramidu. Ulaz u tunel, udaljen je nekoliko kilometara od brda za koje se veruje da krije ostatke piramide...

Neki struènjaci smatraju da postoji èitava mreža tunela. Arheolog Semir Osmanagiæ veruje da tuneli povezuju nekoliko piramida u Visoèkoj dolini.

«Ovo je prvi dan najveæeg geo-arheološkog projekta ove godine u svetu. Zaista me impresionira koliko ljudi je došlo, koliko eksperata, koliko tv ekipa. Ovde se nalazimo na ulazu u jedan od tunela za koji znamo da ide ispod Visoèke doline, Odavde do Bosanske piramide Sunca je oko èetiri kilometra, a tunel je èovekovo delo. Sada poèinjemo sa izradom mapa i otkopavanjem tunela. Kasnije æemo poèeti da radimo na platou i zidovima piramide. Poèeæemo sa ispitivanjima na deset lokacija na sve èetiri strane kako bismo dokazali da su objekti koje su ljudi napravili - kameni blokovi i kamene ploèe korišæeni za izgradnju piramide,» kaže Semir Osmanagiæ.

Mada sama piramida nije još otkrivena veæ je nazvana Piramidom sunca. Na satelitskim snimcima ovog podruèja otkrivene su još dve moguæe piramide, sa nagibom od 45 stepeni, koje su nazvane Piramidama Meseca i Zmaja. Osmanagiæ, koji je proveo poslednjih 15 godina istražujuæi piramide u centralnoj Americi, izneo je tvrdnju da piramide možda postoje i u Bosni i Heregovini. Pod naslagama zemlje on je otkrio poploèani plato za koji smatra da se nalazi ispred ulaza u piramidu. Osmanagiæ, koji inaèe živi u Hjustonu u SAD, objavio je svoju teoriju o piramidama tokom prošlogodišnje posete Bosni i zatim lièno finansirao prva iskopavanja na brdu Visoèica, visokom 646 metara, u blizini Visokog.

Možete preuzeti i ostale slike u .pps formatu (1mb) ovde

Ili prokomentarisati na našem forumu

Osmanagiæ objašnjava:

Prije 12.500 godina veæi dio Evrope je bio pod debelim ledenim naslagama. Meðutim, južni evropski obod, od Baskije, preko Španjolske, Italije, Hrvatske, Bosne, pa sve do Turske i zakavkaskih oblasti je bujao ljudskim kulturama.Razvijene civilizacije Pacifika, Atlantika i Sredozemlja ostavljale su jakog traga na arhitekturu, socijalnu organizaciju i spiritualni život južnih Evropljana. A za njih su prostori današnje Bosne i Hercegovine i Jadranskog bazena bili posebno važni kao energetski vrlo potentni.

Nekoliko stotina kilometara radijusa, od Save do Jadrana, smatrani su za najprivlaènije u tadašnjoj Evropi. Višemilenijsko prisustvo Ilira i naroda Baskijsko-zakavkaske grupe ostavilo je iza sebe genijalnost olièenu u piramidama, monumentalnim kamenim gradovima i kompleksnim energetskim sistemima. Svemirska kataklizma od prije 12.000 godina i otapanje leda u Evropi izazvalo je podizanje nivoa mora od nekoliko stotina metara. Tragovi civilizacije su prekriveni vodom. Ubrzo, povlaèenjem mora i protokom vremena, piramide su prekrili nivoi zemlje i rastinja.

Sada imamo rijetku priliku da dodirnemo tragove naših davnih predaka. Od nekoliko dostupnih slièica moæi æemo naslutiti kako je izgledao mozaik.
Mozaik koji èini Bosnu i Hercegovinu svjetskim arheološkim draguljem.

[Djedja]

Jeste li znali da je za svinje fizicki nemoguce da pogledaju u nebo?

[TaNaNa]

Stan, pod, prozori, nameštaj:

- Èišæenje pletenog nameštaja
Predmeti od trske, pruæa i rogozine èiste se vodom u koju se nacedi malo limuna.

- Pivo za fotelje
Stolice i fotelje od kože oèistiæete odlièno pivom, naroèito ustajalim, onim sa dna boca.

- Kako vratiti sjaj lakovanoj drvenariji
U kesu od gaze ili u najlonsku èarapu stavite kilogram mekinja i potopite ih u kofu sa vodom. Ovom vodom operite lakiranu drvenariju pa je potom isperite èistom vodom. Drvenariji æete vratiti njen preðašnji sjaj.

- Pukotine na nameštaju
Pukotine na nameštaju mogu se zaèepita ubacivanjem žutog (pèelinjeg) voska pa ga potom izravnati sa površinom nameštaja pomoæu zagrejanog peroreza.

- Sredstvo za glaèanje nameštaja
Da bi nameštaj uvek bio blistav, stavite u jednu bocu èašu ulja i èašu vinskog siræeta pa dobro promuækajte. Jednom meseèno namažite nameštaj ovom tekuæinom pa ga potom dobro izglaèajte mekom krpom.

- Nameštaj pokapan voskom
Pokapano mesto prekrijte komadom upijajuæe hartije pa preko njega preðite nekoliko puta mlakom peglom. Obrišite potom krpom namoèenom u terpentin i na kraju istrljajte nekim od sredstava za glaèanje nameštaja.

- Održavanje mermera na nameštaju
Mermer na nameštaju æe se osvežiti i ponovo æe zasijati ako ga trljate mešavinom fine soli i limuna.

- Kako da pomaknemo težak kamad nameštaja
Ne morate da tražite neku naroèitu pomoæ niti da praznite težak orman ili kredenac. Postavete pod svaku nogu komad filca, a na njega parèe linoleuma. Tako æete sami moæi da pomerite nameštaj, a da pri tome ne izgrebete pod.

- Održavanje mermernog poda
Ako svetao mermerni pod želimo da održimo sjajnim, istrljaæemo ga vinom i krpom natopljenom u belo voæno siræe. Osušiti na kraju vunenom krpom.

- Ako se parket rasuši
Kad se vremenom stvore pukotine izmeðu dašèica od parketa, u kojima se neizbežno taloži prašina i prljavština, postupite na sledeæi naèin:
Umešajte tutkalo i dodajte strugotinu od hrastovog drveta. Dobro izmešajte vodeæi raèuna da mešavina bude dovoljno teèna da bi mogla da proðe kroz pukotine koje ste, naravno, prethodno dobro oèistili. Kad se mešavina osuši, izravnajte je èeliènom žicom za parket a potom namažite parket voskom za parket ili lakom.

- Sredstvo za èišæenje prozora
Brižljivo pomešajte dobru supenu kašiku siræeta sa vodom. Ovom teènošæu operite prozore i oni æe zablistati.

- Tragovi od boje na prozorskim oknima
Kad bojite prozore na oknima ostaju tragovi koji se docnije mogu teško otkloniti. Namažite, pre nego što pristupite bojenju, rubove okna prepolovljenom glavicom crnog luka ili siræetom i boju æete posle lako otkloniti.

- Tragovi od slika na zidu
Na okviru, s unutrašnje strane, uèvrstite u uglovima po jednu “rajsnadlu” ili trougao od kartona. “Rajsnadlu” ne zakucajte do kraja, tako da glava odstoji bar za pola milimetra. To æe da udalji okvir od zida, vazduh æe moæi da struji i spreèiæe da se skuplja prašina.

- Ukucavanje eksera u zid
Zid se neæe oštetiti kad ukucavate ekser ako na to mesto prethodno zalepite komadiæ selotejpa.

- Da pokupite staklenu prašinu
Kad nešto razbijete pokupiæete lako srèu, ali ne i skoro nevidljivu prašinu koja može da bude vrlo opasna. Golim rukama to ne smete èiniti jer možete da se povredite. Uzmite stoga komad ovlažene vate. Najsitnije èestice stakla prionuæe za vatu, a da vam prsti ostanu nepovreðeni.

- Šta sa slavinom dok ne doðe majstor
Kad kaplje voda iz slavine, kap po kap, to može da vas nervira. Da biste saèuvali živce dok ne doðe majstor, a to obièno potraje, namaknite na slavinu, naravno kad se njom ne služite, jednu plastiènu kesu. Voda iz slavine æe i dalje kapljati ali vi to više neæete èuti.

- Sveæa u sveænjaku
Predebela sveæa može se lako istanjiti ako se njen donji kraj stavi pod mlaz vrele vode. Stavljajuæi je u sveænjak dok je još meka, ona æe dobiti potrebnu debljinu.

- Da sveæa duže gori
Sveæa u sveænjaku æe duže goreti ako oko fitilja, pre nego što sveæu zapalite, stavite malo soli.

- Nestabilan stalak za kišobrane
Ako je stalak za kišobran pri dnu uzan pa se svaki èas lako pretura, stavite na dno malo peska koji æe pored stabilnosti omoguæita upijanje vlage koja klizi niz kišobran.


Održavanje kuhinje i kupatila:

- Blistave slavine
Ružne mrlje na hromiranim slavinama nastale taloženjem kreèa mogu se lako otkloniti ako se preliju zagrejanim siræetom. Ostaviti desetak minuta da postoji a potom isprati èistom vodom i na kraju izglaèati mekom krpom.

- Održavanje slavina u kuhinji i kupatilu
Ako želite da vam slavine od nerðajuæeg èelika uvek budu kao ogledalo blistave, istrljajte ih korom od isceðenog limuna, operite vodom i obrišite suvom krpom. Sa malim izdatkom, veliki sjaj.

- Žute mrlje u kadi i lavabou
Voda koja teèe kap po kap iz slavine ostavlja na emajlu veoma ružne žute mrlje. Otkloniæete ih ako ih protrljate zagrejanim siræetom u koje ste stavili malo soli. Ponavljajte postupak dok mrlje ne nestanu.

- Mrlje od rðe na ploèicama
Za otklanjanje mrlja od rðe sa poda u kuhinji ili kupatilu, potrebno je da izmešate "Vim" sa sokom od limuna. Ovom smesom namazati mrlje i ostaviti da tako stoji preko cele noæi, pa sutradan oprati i obrisati. Ukoliko je mrlja starijeg datuma, operaciju ponoviti.

- Održavanje štednjaka
Kada nemate vremena da operete i oèistite do sjaja razne delove štednjaka, dovoljno je da preko svih poršina preðete krpom natopljenom u siræe. Nestaæe masnoæe, nestaæe mirisa.

- Kuhunjske zavese
Kuhinjske zavese je dosta teško oprati i doterati jer se na njih, pored prašine taloži i masnoæa od pare koja se stvara prilikom kuvanja. Lakše i bolje æete ih oprati ako ih preko noæi ostavite potopljene u posoljenu hladnu vodu. Isperite ih potom i, na kraju, operite na uobièajeni naèin.


Održavanje æilima:

- Nega æilima
Æilimi se lupaju samo dva ili najviše tri puta godišnje. Inaèe, pored uobièajenog èišæenja usisivaèem treba ih èesto brisati pamuènom tkaninom u pravcu dlake.

- Rese na æilimu
Lako æete izbeæi da se rese ne mrse i ne deluju neuredno ako ih ovlaš protrljate krpom zamoèenom u laki rastvor štirka. Pre nego što pristupite ovom poslu, pod rese podmetnite novine kako ne biste “uštirkali” i pod.

- Da se uglovi æilima ne povijaju
Prilepiti sa nalièja na svaki ugao, troutlasti komadiæ filca ili neke èojice. Ako to veæ. niste uèinili, pa su se ivice i uglovi veæ povili, to možete popraviti na sledeæi naèin: okrenite æilim na nalièje pa preko povijenih ivica i uglova preðite vlažnim sunðerom. Kad se malo prosuši, preðite mlakom peglom.

[slatkisica]

Granitna statuta Ramzesa II



Ramzes (egip.bog Ra ga stvorio). Ime jedanestorice faraona iz XIX i XX dinastije.
Ramzes I (oko 1314-1312 pre n. e.) osniva~ XIX dinastije.
RamzesII (1301-1235 pre n.e.) sin Seta i jedan od najvecih vladara u istoriji Egipta.Da bi umanjio rastucu politichku vlast tebanskog klera Amona i da bi se priblizio Siriji ugrozenoj od Heta koji su spremali koaliciju protiv Egipta, premesto je svoju predstonicu u Pi-Ramzesu (Kantir,u blizini Tanisa), i znacajno je jacao vojsku. Pete godine njegove vladavine odigrala se bitka sa Hetskim vladarom Muvatalijem, u Kvadesu na Orontu : najverovatnije je Ramzes II pobedio(?!). Posto je umirio Kanahan, gde je Muvatali izazvao pobunu, krece na sever i ponovo pobedjuje neprijatelja. Muvatalijeva smrt 1295. dovodi do krize koja slabi hetsku drzavu. Asirci sve vise jacaju, tako da Ramzes II zakljucuje ugovor o saveznistvu sa novim hetskim kraljem Hatusilijem III.Tada se otvara era prosperiteta: Egipat postaje najbogatija zemlja istocnog Mediterana. To potvrdjuju gigantske gradjevine gradjene po zahtevu Ramzesa II: hipostalna sala u velikom hramu Amona-Ra u Karanaku, hram Abu-Simbel u Nubiji , i Rameseum zagrobni hram u Tebi. Kraj vladavine obelezen je znacajnim spoljnim dogadjaima: asirsko napredovanje u Mesopotamiji i ekspanzija "naroda sa mora" koji tragaju za novim zemljama, osnivaju savez i krecu na jug. Sin i naslednik Ramzesa II, Mineptah, prvi put ih je potisnuo.
Ramzes III (1198-1166 pre n.e.) prvi je faraon XX dinastije. Sacuvao je Egipat od pokusaja invazije "naroda sa mora", ali je izgubio dobar deo poseda u Aziji. Unutrasnji problemi i zavere doveli su do kraja carstva.

?! - Kod Kadesha bas i nije sigurno da je Ramzes pobedio. On je digao na noge celu egipatsku vojsku, rasporedjenu u 4 divizije. Ukupno oko 20 000. Muvatali-hetitski kralj je imao isto otprilike 20 000 svojih vojnika, saveznika i placenika. Jezgro njegove vojske su chinila bojna kola sa posadom od 3 choveka, vozac, strelac i stitonosa, sto mu je davalo prednost pred malobrojnijim egipatskim kolima sa svega 2 coveka.

Zanimljivost *narod Hetiti* - prvi su uveli razliku izmedju ubistva sa predumisljajem i bez njega. Robove koji su bili ili zarobljeni vojnici ili ljudi odvedeni sa osvojenih teritorija... chesto su im davali slobodu i zemlju u zamenu za njihovo sluZenje u hetitskoj vojsci. Ostali velikom vecinom nisu jednako postupali sa robovima.

Crno Kraljevstvo



Crno kraljevstvo

Nil nije bio jedina kolevka egipatske civilizacije. Južno od prve katarakte prostirala se tajanstvena zemlja nazvana Nubija, koju su naseljavali ljudi crne kože, a najmoænije kraljevstvo te zemlje zvalo se Kuš.

Pod egipatskom vlašæu

Još od nastanka svoje države egipatski faraoni su napadali Nubiju - bogata je bila ova zemlja i iz nje su odnosili zlato, srebro i slonovaèu. Naravno, i robove. U doba XVII dinastije Egipæani prestaju samo da pljaèkaju ove zemlje - oni ih osvajaju, sve do èetvrte katarakte. Tokom devetnaeste dinastije poèinje i podizanje gradova, tvrðava i hramova, pa viši slojevi nubijskog stanovništva primaju i egipatsku kulturu. Tada u nastaje i jedno od najstarijih "crnih kraljevstava" sa sedištem u gradu Kermi - Kuš.

Ovo kraljevstvo najviše je ojaèalo izmeðu XVIII i XVI veka, tokom vladavine Hiksa u Egiptu. Ipak, dolazi do novog uspona zemlje faraona i Nubija i Kuš ponovo postaju plen moænih osvajaèa. Ipak, u periodu slabljenja Egipta, poèetkom prvog milenijuma pre Hrista, vojska se povlaèi iz Nubije i Kuš jaèa. Osvaja celu Nubiju i bogate rudnike koje su do tada koristili faraoni. Kušiti premeštaju svoju prestonicu u Napatu. Tada je zapretila nova opasnost: libijski carevi osvajaju Egipat i sa svojom vojskom prete Kušu.

Preokret sudbine

Kralj Kuša u doba libijskih osvajanja bio je Kašta, prepreden i sposoban vladar iz takozvane napatske dinastije. On je uspostavio dobre odnose sa libijskim Bubastidima, a onda krenuo u osvajanja na svoju ruku - pobeðuje Tebu. Egipatsku princezu Šepenopet, vrhovnu sveštenicu Amona u ovom gradu, uspeva da natera da usvoji njegovu kæi Amenirdis. Ovo je bio jedan od naèina da zavede potpunu kontrolu nad Tebom i bogatom riznicom tebanskih sveštenika.

Zato i nije iznenaðujuæe što je njegov sin Pijanhi nastavio energiènu delatnost svoga oca. On je osvojio Egipat, nekadašnjeg kušitskog gospodara i sebe je smatrao zakonitim naslednikom faraona, nikako stranim osvajaèem.

Faraon iz Kuša

Na jednom natpisu naðenom u Napati Pijanhi sebe naziva "carem, živim likom boga Atuma - blagim bogom", a svog protivnika Tefnahta "voðom zapada". Ipak, taj "voða zapada" iz Saisa uspeo je da oko sebe okupi mnoge vladare Donjeg i Gornjeg Egipta. Tefnaht se "kreæe na jug, na èelu brojne vojske", piše u natpisu, i Pijanhi se odaziva na pozive mnogih egipatskih velikaša okupivši svoju vojsku. U nekoliko bitaka on pobeðuje Tefnahta, a onda stiže do Memfisa i na juriš zauzima ovaj utvrðeni grad - postaje faraon ujedinjenog Egipta i osnivaè XXV dinastije.

Povlaèenje na jug

Pijanhi možda nije vladao celim Egiptom, ali njegovi naslednici jesu - Šabaka je ujedinio èitavu zemlju, ali veæ Taharka je morao da se brani od asirskih napada. Ovaj vladar sebe opisuje kao pravog faraona koji se stara o državi, ali kada je 671. godine pre Hrista, Asarhadon sa vojskom došao do Egipta nije mogao da uèini ništa da ga zaštiti - morao je da beži.

Asirci, a zatim i Persijanci naterali su Kušite da se povuku na jug. Kada je Napata osvojena 591. godine pre Hrista, Mero, grad u središtu Kuša, postaje nova prestonica, a vladari se okreæu zemljama južno od Sahare i postaju posrednik izmeðu moænih država sa severa i srca Afrike iz koga dolaze mnoge blaga.

Jedinstvena kultura

Izolacija od ostalih razvijenih civilizacija tadašnjeg sveta dovodi do toga da kušitska kultura konaèno dobija jedinstven oblik - nije više bleda kopija nekadašnjeg Egipta veæ spoj egipatske i kulture centralne Afrike.

Ali, ne menja se samo kultura veæ i struktura vlasti. Kraljevi koji sad vladaju moraju da poštuju obièajni zakon koji su postavili i utvrdili sveštenici. Vladari se biraju iz kraljevske porodice, ali po ženskoj liniji. To je dovelo do toga da su mnogi vladari bili upravo žene. Kuš sa sedištem u Merou uspevao je da opstaje tokom tri veka, ali, na kraju su ga uništili pripadnici naroda Nuba.
A. Ivanoviæ
____________

Bas ti hvala :P veoma interesantno sto sam vec davno citala posto obozavam egipat i nekad u zivotu ako imadnem priliku mislim da otidjem jer sam tako fascinirana sa Piramidima i Historiom njihovom