Koliko ste jaki ???

[nepoznatamrki]

Bog nam uvek da onoliko tereta koliko mozemo podneti..

[milkica_1]

Nekada nam da i vise ali nam zato On pomogne da nosimo taj teret,jer sami ipak nismo dovoljno jaki za sve ove danasnje nedace

[boraf]

Slavica Spasić :

DUH I DUŠA


Duh i duša, svojstva gospodnja i ljudska, na principima života pokazuju se u jedinstvu oličenom u stvaranju, lepoti i svetlosti naspram destrukcije i tame. I ne može se govoriti da je duh primaran a duša sekundarna, ne može se ovo saglasje deliti na prvo i drugo, bitno i sporedno, prvotno i potonje, jer duh prebiva u duši oplemenjujući je, jer duh vlada dušom uzdižući je, a najposle duh bez duše ne može. Duša je prirodno stanište duha i daje mu oblik, isto kao što je prvotno duh napahnuo čoveka dušom dajući mu svoj oblik. Ako duh prihvatimo kao vrhovni princip duše, iz toga neizbežno proizilazi da duša teži duhu koji je ovaploćuje.Duša sama po sebi bez duha ne postoji. I kada čovek negira postojanje duha, njegova duša mu teži, jer teži dobru, lepom, uzvišenom, znači gospodstvu po kome će biti jedinstvena i prepoznatljiva. Iako svaka duša postoji samostalno da bi mogla da deluje, nijedna duša ne postoji nezavisno od duha, te su po tome ljudi srodni, istovetni, po toj naglašenoj potrebi da dosegnu neistražene i nepojamne prostore duha. Ljudska duša je tanušna, slabašna, njoj jačinu daje duh i univerzum. Jer da nije tako, duša bi bez svojstva duha plutala ovim svetom i kosmosom a da nije čvrsta i ukorenjena. I ne kaže se slučajno da je duh ogledalo duše. Duša se i doista ogleda u duhu, i to ne radi nadmetanja već da bi oponašanjem primila bitna svojstva duha.

Duša tek kroz duh postaje moćna. Kao što biljku čine uspravnom sokovi koji kroz nju se šire, tako i dušu čine uspravnom sadržaji duha koji joj daju tu sočnost bez koje bi bila kao sasušena biljka. Zato, duh upravlja čovekom. Kad napusti čoveka, odnosno kad duša napusti duh i na kratko, čovek biva izgubljen za život, i nesposoban da se nosi sa svim ovozemaljskim izazovima. Duh daje snagu čoveku da izdrži i najteža iskušenja, da u stvarnosti prepozna i ono što mu je do juče bila nepoznanica, da se uhvati u koštac s nepoznatim silama, da i demonsko u sebi savlada. Dok duša poznaje demone, duh ih razagna. I dok duša zna sa demonima da druguje, duh je taj koji čoveku koji veruje učini besmislenim sve demone. Jer ne može demonsko nikada biti snažnije od božanskog. Za čoveka, za dušu demonsko je privid, dok je božansko, duh, neprikosnoveni princip života. Duh se ne može osporiti jer se ni postojanje duše ne može negirati. Duša nije vidljiva, ali u mnogim manifestacijama života postaje prepoznatljiva, isto kao i duh iz koga crpi svoju energiju. Stoga ni ateisti ne mogu poreći svojstva duše koja prebiva u telu čoveka, a osnovna je karakteristika duše da se spaja sa duhom u svim bitnim segmentima i manifestacijama života. Duša je više u podsvesnom a duh u svesnom delu bića. Zato duh rukovodi dušom. Tek u neraskidivom odnosu, duša i duh predstavljaju onu silu koja se može suprotstaviti demonskom.

Duh je, i kao stariji od duše, uvek mudriji dok je duša osetljiva na spoljnje nadražaje i podložna na tuđe uticaje ako ne prihvati duh koji njom rukovodi kad mu se prepusti i predaje. Duh će zaceliti rane, osnažiti i okrepiti čoveka kojemu je duša ranjiva. Zlu ne može da podlegne samo duša u kojoj duh prebiva. Sa Gospodom u sebi čovek je uvek spreman da se nosi sa đavoljim silama u ljudskoj prirodi, i demonima koji ga opkoliše kad mu je najteže da o zlu progovori jer ga posredno pa i direktno oseća. Duh pomaže da se zlo sagleda u svoj svojoj ništavnosti, mada može i nauditi čoveku koji ne veruje silama dobra.

Postoji čovek koji je u molitvi, tom molebstvenom činu, u dosluhu s Gospodom koji će ga podučiti kako dalje. Duša uvek prima duh i sa njim kuje život sam. Otuda osećaj sigurnosti koji poznaje samo suptilna ljudska duša koja veruje.

Duh je nematerijalna kategorija u filozofskom smislu reči, ali se ispoljava i u materijalnosti života. Kao što je nevidljiv tako je i nematerijalan dakle, ali postoje vidljive manifestacije njegovog ispoljavanja. Sve ono čudesno što je i lepo uverava nas u postojanje Gospoda kojemu su svojstvena ovozemaljska čuda da se možemo osvedočiti i da možemo posvedočiti o njegovom prisustvu u ovome svetu. I kada nešto posustanemo ili posrnemo, za veru nismo izgubljeni ako je dušom primamo.

Svojstva duše su nemerljiva jer je duša nematerijalna kategorija. Duša ima sve karakteristike duha. Načinivši čoveka u obličju svom, Gospod učini da nam je i duša plemenita i kad se nešto razgnevi na sebe ili drugog čoveka, sila stvaranja uvek je jača od sile razaranja. Destruktivno nije trajno svojstvo iako može biti sa nesagledivim posledicama. Čovek koji živi u skladu sa Gospodnjim potrebama, sputaće mržnju koja navodi na greh. Duh je zato ljubav da se čini ono najbolje za čoveka. Duh i duša nisu u kontrastu, u suprotnosti, ako i duša uzgaja ljubav božansku nalik Gospodu koji duhom upravlja silinom svoje ljubavi prema čoveku.

Duša je utemeljena u duhu, jer bi bez duha plutala nepojamnim prostorima slobode a da ne prepozna ona svojstva koja bi je jedino učinila potrebnom, jer ona jeste potrebna čoveku i nezamisliv je čovek bez duše. I zločinci, koje nazivamo bezdušnicima, poznaju pokajanje, te moramo suditi da je duša princip svetlosti i tame, dobra i zla, života i smrti. Duh je sam univerzum. Iako stariji od duše, duh podmlađuje i bodri čoveka da izdrži i usputne patnje i prolazna iskušenja. Duh ne poznaje ograničenja, dok je duša ograničena svešću sve dok u njen svesni deo ne prodre saznanje o potrebi iskazivanja na način univerzalnog. Duša bi da se rasprostre i razmahne ne poznajući nikakve granice, ali granice postoje od duha inače bi svet doživeo haos. Svet je uređen na principima duha a ne duše, mada ga čini i svaka pojedinačna duša ponaosob. Svet jeste univerzum ali nezamisliv bez postojanja čoveka u njemu sa svim ljudskim slabostima iako svet kao univerzum jeste vrhovni princip dobra. Čovek i svet stoje u jednakom odnosu kao čovek i Bog, jer se sam Gospod stara o uređenju sveta. Ako je tako, a jeste, čovek i duh takođe su volja božija.

Čovek i svet su, prema tome, u istom odnosu kao duša i duh. Duša teži samorealizaciji u duhu, isto kao što čovek teži svom ovaploćenju u Gospodu. Čovek teži i drugom čoveku, ali je sa Bogom bliži, jer je duša uvek bliša duhu nego drugoj duši.

Duh je prema tome najviša instanca celokupne ontologije. Kao vrhovno božanstvo duh upravlja dušom. Međutim, mora postojati instanca između duha i života, a to je um koji daje snagu duši da se uzdigne na nivo božanstva. Mora se dakle razlikovati Bog kao duh i razumni bitak čoveka i čovečanstva. Duh i duša su neraskidivo povezani upravo umom. Duša je ipak pojam blizak svakodnevnom životu svakog čoveka koji teži duhu, tako da duh i duša mogu da se definišu posebno jedno od drugog samo ako se posmatraju unutar jedinstvene sfere nadbiološke egzistencije.

Povezana sa životom, duša je izjednačena sa sposobnošću za život, odnosno sa celom psihičnošću svakog bića, s obzirom da se duša u najširem smislu te reči izjednačava sa dušom.

Duša i duh se, gledano s aspekta uma, razdvajaju po muškom principu kome je bliži duh, dok je duša bliža ženskom principu, samo uslovno govoreći.

Otvoreno je, međutim, pitanje - da li je duša starija od duha? ako je predvodi duh.

Postoji sigurno nivo duše, ali je najviša ontološka instanca duše sam duh koji daje samosvest duši, a to je posedovanje svesti o sebi, što čoveka izjednačava s bogovima.

Duh ne treba shvatiti kao strožiji i oštriji kriterijum u psihi, jer duh je samo oštrije i doslednije protiv sila smrti, razaranja i nestajanja, čemu je duša sklona. Stoga oreol svetosti duši daje sam duh, bez koga bi duša bila sklona porazima. Duh pojmovno znači stremljenje u više sfere, dok je duša podložna i uništavanju iako joj je eminentno svojstvo takođe stvaranje. Naime, sam život ima onakav smisao kakav mu daje naša duša.

Duh teži da vlada dušom da bi primila njegovu neprikosnovenu dobrotu. Duh se bori protiv animalnog u čoveku i uopšte biosferi, čime je udario u temeljni kamen života kakvog poiznajemo, a to je stalno međusobno proždiranje (Paskal je govorio: biosfera - rumena od krvi).Duh je sušta dobrota, dok duša poznaje i zlo sa kojim je suočena.

Um prima uticaje duha i prenosi ih na dušu, tako da duša nije nikad izgubljena za ljude, jer je um svesni deo duše koji je postojan jer se napaja duhom. Um je zato u stanju da dušu koja nešto klone podigne i izbavi beznađa. Um je svest o postojanju, o egzistenciji, o budućnosti, sve to što je duši potrebno da je izbavi klonuća. Um je taj oreol koji duši daje oblik, a duh je uvek prisutan da nadgleda stanje svesti.

Sazdana na principima dobra i zla, ljubavi i mržnje, duša se bori i sa samom sobom da ne upadne u tamne vilajete podsvesti, ili u nagonsko i afektivno. I svako će prepoznati svoju dušu u toj neprestanoj borbi da izdrži iskušenja i uzdigne se na nivo one svesti koja je samosvest, dakle svest o sopstvenim mogućnostima.

Duša je, opet, i u neprestanom traganju za smislom postojanja, ona bi da se vine u sve neistražene prostore, da prodre u sve pore života, da je prisutna i u vidljivim i u nevidljivim manifestacijama duha, a sputana je onoliko koliko joj um kao svesni deo to dozvoljava. Iako duša i um odnosno svest o sebi mogu biti u konfliktu, kad je ličnost u procepu ili razorena, ipak su mnogo više duša i um u saglasju i čine prirodu čoveka. Duh je taj pomiritelj sukobljenih strana, a i više od toga, duh pazi na čoveka da mu je duša uzvišena a ne ponizna ni pred umnim delom bića.

Duša je osetljivija od uma i podložnija uticajima, ali ako njom rukovodi um, sama duša će svojom emocionalnošću umeti da različi dobro od lošeg, ljubav od mržnje, igru od pravila.

I sve je podređeno tome da duša nikad ne potone i sve je moguće čoveku koji veruje, pa i to da duša upravlja i samim umom kao svesnim delom bića. A kada se to desi, kad duša nadvlada um, prijemčiva je da primi ljubav i dobro, i da na tim principima egzistira, ali se prevlast uma nikada ne dovodi u pitanje, jer se umom poništava afektivno i nagonsko u čoveku, a duša teži da se prostire i kroz nemoguće da je duh ne nadzire.

Duh jeste strožiji princip duše, jer od nas zahteva realnost, dok duša ponekad gubi osećaj za realnost kad je vodi isključivo ljubav a ne razum. Tek u jedinstvu duha i duše, čovek postaje razuman. U tom saglasju, čovek će biti upućen na sile stvaranja, i u njemu će se razvijati one sposobnosti koje samo umom nije mogao da uoči, jer su sile stvaranja iznad uma, kad čovek teži samorealizaciji.



Jer sve je moguće čoveku koji veruje. Čovek koji veruje prepoznaće u sebi i mogućnost samorealizacije. Duh se javlja i nezavisno od čovekove volje, ali je u molitvenom stanju čovek bliži duhu koji ga tad okrepi i osnaži za nove poduhvate.

Duh daje smirenost duši kad je krepi. Duh daje lepotu duši koja se nada uzvišenom. Duh daje sebe duši da je u miru s Gospodom. A najposle, duh prodire u sva čovekova osećanja da dušu ispuni onim sadržajima koji su primarno ljudski, sazdani na principima ljubavi i dobra. Duh bdije nad našim postupcima u svakodnevici, on nas opominje, on nas hrabri.

Zato pustimo duh da nas ovaploćuje. Dopustimo da ogrejava našu dušu, jer ma koliko oštar on širi toplinu i ispunjava naša srca radošću uzdizanja od prolaznog.

[milkica_1]

UHHHHHHH ne da sam jaka nego i vise od toga,svaki dan mi je sve jasnije i jasnije zasto me neki ne mogu podnijeti ne u smislu moga ponasanja nego u smislu jacine karaktera i osobnoga samopouzdanja,u tolikoj borbi za opstanak na ovome svijetu poklekne svaki muskarac,zene su cudo i toliko su jake da muskarci postaju ljubomorni

[nezgodna]

nekad pokusavam da budem jaka,ali jednostavno neide.............

[milkica_1]

nekad pokusavam da budem jaka,ali jednostavno neide.............

mozes ti to sigurna sam da mozes samo trebas pronaci dobar izvor snage,posudit cu ti malo moje snage,ajde srce mozes ti sve znam da mozes pa zena si

[nepoznatamrki]

ne zelim muskarce da podcenjujem al misljenja sam da su zene jace od njih ,po meni su muskarci samo telesno jaci znaci mogu vise podici u kg.. a mi smo u svemu drugome..

[Nela]

ne zelim muskarce da podcenjujem al misljenja sam da su zene jace od njih ,po meni su muskarci samo telesno jaci znaci mogu vise podici u kg.. a mi smo u svemu drugome..

Slazem se sa tobom...

[boraf]

Kako kad . Kad je to neophodno , jak sam kao stena .

[Nela]

Poznata sam kao veoma jaka osoba..mada postoje stvari ili pak osobe na koje sam slaba i tesko mogu da se oduprem tome...ali vremenom cu nauciti i to...