Pjesmom Da Ti Kazem

[nepoznatamrki]

Dodji u nas grad

Kada se umoris od lutanja
i kada ti bude dosta svega,
kada te celo telo zaboli
od nepreglednih daljina,
spremi kofere i
dodji.
Pakuj ih lepo.
Red sna,pa red zelje,
red maste i na kraju sve one
naše dane razbacaj po njima.
Tada ćeš biti spreman,
i dodji.
Ja sam ostala ista.
Zelja da se sa godinama promenim
nije mi ispunjena.
One me hoće bas ovako ludu i veselu
i tuznu.
Tvoju.
Sve ostalo je isto.
Siroki plocnik kojim smo setali,
stoletni platani pod kojima smo stajali...
Godisnja doba su
menjala grad,ali je
miris u vazduhu ostao isti.
Mirisao je kao ti
i znala sam da ću te docekati.
Dodji.
Svako putovanje ima kraj.
Dodji,
pa ćemo putovati zajedno
kroz ono vreme u kome smo se
zavoleli i kroz nas grad
iz kog se nikad ne odlazi.

[nepoznatamrki]

NOSTALGIJA-Ivan V.Lalić

Možda je bio vetar,koji sklizne
Čujno,ko napadali sneg,sa grana,
A možda pomak plamena što lizne
Ivicu lista jesenjeg platana,
Il možda duh zalutao u sobu
Kroz zaključana vrata praznog stana,
Il davno leto maknu se u grobu-
A možda je to bila ona Ana;

I zvuk i slika,malo asinhrono
Na pozadini avgustovskog zlata;
Glas iz daljine,kao sitno zvono,
Zuj bumbara u čaški sunovrata;
Pokret tek uobličen,a već pline
Ko kvarna svetlost,ko fatamorgana,
Vidljiva pena na rubu praznine-
Da,možda je to bila ona Ana;

Ana iz knjige koju vetar lista
U travi pored zaspalog čitača;
Ana iz raja što naknadno blista
Udaljen iza plamenoga mača;
Ana,kneginja ograde balkona
Nad jezerom u čipki puzavice,
Ana u peni čipke svog žipona,
Brbljavoj prozi svoje rečenice-

Slučajnosti se u sećanje sležu
Ko šećer na dno neoprane čaše;
Sitnice samo čine ravnotežu
Tom ubrzanju prolaznosti naše.
Možda je bio vetar,možda kiša
Zaostala u sećanju platana;
Možda je htela smrt da me presliša,
A možda je to samo bila Ana.

KAKO ANA REŠAVA UKRŠTENE REČI

Kakve su njene namere,
kad sve druge sahranjuje,
samo mene oživljava?

Ima li, Ana, stvarnog razloga
da tako lepo spava?

Priznajem Pesnika,
al, znam:
niko ne može
žešće da opravda vazduh
od njene tamne kože.

Kad Ana plače!
(o ne lažem vas)
to je lepše
od voća!
Od kiše!
Od... rakova na žaru!
Od... čega god hoćete!
Od ptice u galopu!
pa nisam ja valjda vica radi
prokockao celu evropu!

A kad se svlači!
Slobodan i proklet prisustvujem
(a ne znam kako da preživim)
najvećem čudu u svetlosti!
Zaklinjem se:
da bih tebe ogrejao,
Ana, zapalio bih i svoje kosti.

Kad lađu crta! Kad ječam seje!
Kad objavljuje rat! Kad se smeje!
Kad školjke hrani! Kad se prehladi u lovu!
Kad čita magnet! Kad kupi haljinu novu!
Kad pije pivo! Kad iznenada dođe!
Kad ljubi proleterske vođe!

Kad je moja desna ruka!
Kad je grčka azbuka!
Kad sanja cveće!
Kad NEĆE!

Sećanje na Nepojmljivog Dečka
uvek će moći vatru da zameni:
zato su mi oblaci zeleni, pa zeleni!
Pa rumeni!

Pa kad se vokali spoje!
Dragi Bože,
usijane glavurde moje!

Ja mogu na njenoj usni da spojim more s cvetovima!
Mogu u njenoj državi da budem referent za kišu!
Mogu pod njenim prozorom da imitiram dunav,
il neke druge vulkane,
mogu da se zakunem
u sve što imam,
i nemam,
da svet postoji zbog Ane.

Kakve su njene namere
kad sve druge sahranjuje
samo mene oživljava -
ima li Ana
stvarnog razloga
da bude tako lepa kad spava?

I cvetovi i puževi i englezi
svi već znaju:
ona poljupcem može
od svake bolesti da izleči!
Ali ja nju naj, naj, naj volim
kad spaja svetlosti,
kad rešava ukrštene reči.

Ona to izvodi kao da se igra!
A meni izgleda kao da svet stvara!
Ko Vergilijev najmlađi konj:
u jednoj ruci drži svet,
a drugom ga osvetljava!
Traži se, na primer, reč, koja može
vodu da pije,
samu sebe da izgovara,
da gori,
da leti,
i da spava.
Neka reč
koja nije kao ostale reči:
reč koja ume da rešava ukrštene reči!

Tada nastaje mala drama:
voda otiče za svojim obalama:
Ana, naga,
na mom dlanu,
večnost osmišljava!
(A mogla bi baš nju briga da se razboli
ili da spava.)
I dddok je tttako
ooo opasnu
ddddržim u zzzz zagrljaju
rrrreči se
reči se
sssssame rrrrrr
rešavaju!

Kakve su njene namere
kad sve druge sahranjuje
samo mene oživljava?
Što se bar ne pokrije kad spava!?

Brana Petrovic...

[Nela]

-Sjeti se stihova,
sto sam ti ih pisala.
Sjeti se suza,
sto sam ti ih brisala.
Sjeti se ljubavi,
koja ne prolazi,
sjeti se tuge
koja ne odlazi...
Sjeti se srca,
koje te Voli.
Sjeti se Rane,
koja me boli!
Sjeti se ove pjesme
kao uspomene,
sjeti se jednom
nakon svega Mene...
Ako nasi pogledi se spoje,
kada dragi prodjes pored mene,
ja te molim sakrij suze,
ako ti se vrate uspomene...
Sakrij, sakrij suze
mozda ce tad lakse biti,
sakrij mili suze
jer ja svoje necu, moci skriti...

[nepoznatamrki]

POSTOJI SIGURNO NEKO

Postoji sigurno neko
Ko me jednom ubio
A zatim otišao
Na vrhovima prstiju
Ne narušivši svoj savršeni ples.

Zaboravio me položiti na krevet
I ostavio me da stojim
Svezana čvrsto
Na putu
Sa srcem zarobljenim kao i pre
S očima nalik
Na njihov odraz u vodi još čist.

Zaboravio izbrisati lepotu sveta
Oko mene
Zaboravio sklopiti moje oči gladne
I dopustio im tu pustu strast.

Anne Hébert

Pamet kad krikne , i srce se stegne ,
a onda najednom, najednom, pocne da skace...
Svakom je dato
da se raduje il da place.

Ako ti pamet nalaze jedno,
a srce zeli nesto drugo,
poslusaj srce ili ces vecno
ici pod ruku sa svojom tugom.

Cak i kad bol osetis silni,
prigrli ga,jer srca je znamen.
Ko ne zna bol sta je ,a misli da voli ,
taj mesto srca nosi kamen.

To moze samo zena koja ljubi
traziti malo, poklanjati sve.
Dani su teski, zagrljaju grubi
a ona ko nekad vjeruje u sne.

Vjerna i tiha zna jos da ceka
kada i ne misle na nju.
Prolaze dani, ne vraca se rijeka,
a ona jos uvijek stoji tu.

To moze samo zena koja ljubi
pruzati njeznost i zivjeti bez nje.


Arsen Dedic

[kiki23]

Zbog jedne divne crne zene


Gledao sam sunce na istoku kako se budi,
i gledao sam oblake i jutra u tisucu boja,
sklapao oci od bola i skrivao suze,
a ona je ostala tamo daleko u noci

Zbog jedne divne crne zene,
zbog njene divne crne kose,
zbog jednog pogleda tuznog u noci,
zbog obecanja da ce mi doci,
tuzan i sam cekam je ja.

Daleko me nosila ptica srebrnih krila,
u zemlju u kojoj je nekad i ona bila,
toliko sam zelio srecu i ljubav bez kraja,
al zivot me odnio dalje daleko od nje.

Zbog jedne divne crne zene,
zbog njene divne crne kose,
zbog jednog pogleda tuznog u noci,
zbog obecanja da ce mi doci,
tuzan i sam cekam je ja.

[nepoznatamrki]

IGRAJ SE SAMNOM

Kad bih ti rekla da te volim
i da cu zauvijek ostati s tobom,
rekla bih ti istinu.
Takva je moja ljubav;
nikad se nije zacela,
nikad se nije promijenila
i nikad nije nestala.

Kad bih ti rekla da odlazim
i da cu dugo bez tebe putovati,
rekla bih ti istinu.
Takvo je moje srce;
oduvijek zaigrano,
oduvijek nemirno
i u stalnom pokretu.

Ali, kad bih ti rekla tko sam
i pokazala ti svoje lice,
tad bih te slagala!
Jer uloge su moje bezbrojne,
a ni jedna od njih
cijelu me ne otkriva.

Igraj ih samnom, ljubavi!
Igraj ih u novim igrama
i nemoj posustati.
Jer, doista,
ja nemam samo tri lica
- ni deset ih tisuca ne bi dostajalo!

Kad bih ti rekla da te volim
i da cu zauvijek ostati s tobom,
rekla bih ti istinu.
Ali, budi me spreman slijediti.
Svakog jutra.
Svakog dana i svake večeri
budi spreman krenuti
i ponovo traziti moje lice.
Lice Trojedne, Tisucjedne,
nestalne i vjecne,
jedine svoje ljubavi.

A.P.Kezele

[annela]

DA NEMAM TEBE…

Da nemam Tebe u blizini svojoj
osiromašen bih bio
za bogatstvo veliko.
Da ne postojiš tu, kraj mene,
za jednu ljepšu stranu života
ja ne bih znao…
Da Tebe nema ja živio bih
bez pjesme na usnama…

Ali Ti si tu, u blizini mojoj.
Kad u blizini mojoj Ti jesi
tad otkucaje srca ja mogu ti čuti.
Kucaji su srca Tvoga
u ritmu glazbe sa nebesi
što je ne može čuti bilo tko
nego samo
blagoslovljeni čovjek.

Ja jesam blagoslovljen
jer poznajem Tebe
koja srce moje pali
krasotom srca svoga.

Ja zahvaćen sam onim
što se ljubav zove,
taj kliktaj čovjeka
kad obuzme ga nešto
što sa ovog svijeta nije
već od gore, sa visine.

Anđeo moj lijepi Ti si
od Boga k meni poslan
da me k Njemu vodiš
ljepotom cijele sebe.

[annela]

Od prvog pogleda pa sve do raja

Kada me tvoje usne ljube,
moje misli i srce za tobom polude.
Kad ruke tvoje miluju moje lice,
od miline i nježnosti mi dođe da poletim poput leptirice.
Kad sam u zagrljaju tvom,
nemam straha u srcu mom,
tamo stanuje ljubav i vjernost za tebe,
poslušaj šapat srca moga i ćut ćeš riječi ove:
Srce moje, želim te samo za sebe!
Ljubav našu neka nitko ne razdvoji,
u srcu znam da ovaj svijet za našu ljubav postoji.
Blagoslovi Bože, njega i mene,
neka sa smrću naša ljubav ne uvene,
neka traje vječno do kraja,
od prvog pogleda pa sve do raja.
Tebi posvećujem pjesmu i sa srcem ti pišem,
slovima ovim želim ti reći: Da tebe volim i da za tebe dišem.

[Nela]

...volim te...

volim te najnježnijim riječima
nikad ovdje napisanima...

volim te najtoplijom zrakom sunca,
što još nikada nije zasjala...

volim te natoplijom nježnom misli..
što u srcu se mom za tebe sakrila...

volim te najljepešim pjevom slavuja,
i ljepotom srca što od ljubavi leluja...

volim te osmjehom svojim nježnim i toplim...
jer za tvojim dodirom se topim...

volim te kao stijena žal sto ju zapljuskuje,,,
jer u meni za tebe nježnost caruje...

volim te nebeskim plavim beskrajem raja,,
gdje tvoja i moja ruka se spaja..

volim te dodirom što tebi hita,,
jer moja duša za tvojom danima i noćima skita..

volim te tišinom..
riječima ljubavi...

volim tvoje tople dlanove
što ljubav mi daruju...
volim jer me u srce diraju...

[Nela]

Da li si mogao da zaboravis
da je tvoja ruka nekad u mojoj lezala,
i da se neizmjerna radost
iz tvoje ruke u moju,
sa mojih usana na tvoje prelila,
i da je tvoja kosa plava,
citavo jedno kratko proljece
ogrtac srece mojoj ljubavi bila,
i da je ovaj svijet, nekad mirisan i raspjevan,
sad siv i umoran,
bez ljubavnih oluja
i nasih malih ludosti?

Zlo koje jedno drugom nanosimo
vrijeme brise i srce zaboravlja;
ali casovi srece ostaju,
NJIHOV SJAJ JE U NAMA.