Na Danasnji Dan... [Oficijalna Tema...]

[icecream]

Na današnji dan - 4. april



1284. - Umro kralj Kastilje Alfons X Mudri, utemeljivaè zakonodavstva, pokrovitelj nauke i zanatstva, pobornik verske tolerancije. Tokom vladavine Kastiljom i Leonom od 1252. do smrti, dvor u Toledu pretvorio u centar uèenosti i utoèište za mnoge Jevreje, Mavare i hrišæanske skolastièare. Izdao zakonik za celu zemlju, pokrenuo pisanje španske istorije i astronomskih dela i prevoðenje Svetog pisma na španski.

1581. - Engleska kraljica Elizabeta I proglasila za viteza Frensisa Drejka, gusara, potom admirala, prvog Engleza koji je oplovio svet.


1617. - Umro škotski matematièar Džon Neper, koji je sastavio logaritamske tablice i dao uputstvo o njihovom sastavljanju.

1765. - U Sankt Peterburgu umro Mihail Vasiljeviè Lomonosov, ruski nauènik, pesnik i akademik, enciklopedista svetskog glasa. Bavio se i fizikom, hemijom, geografijom i astronomijom i znatno doprineo razvoju tih nauka. Autor prve ruske gramatike i osnivaè Moskovskog univerziteta, koji i danas nosi njegovo ime.

1825. - U Novom Sadu roðen srpski nauènik i filolog Ðura Danièiæ. Podržavao Vuka Karadžiæa u borbi za reformu srpskog jezika i pravopisa. Bio sekretar Jugoslovenske akademije znanosti i umetnosti u Zagrebu, gde je 1880. pokrenuo izradu „Reènika hrvatskog ili srpskog jezika”. Sa latinskog preveo Stari zavet.

1860. - U Beogradu roðen Vojislav Iliæ, pesnik koji se smatra osnivaèem moderne poezije u srpskoj književnosti i tvorcem veristièkog izraza.

1905. - U zemljotresu u provinciji Lahore, tada delu Britanske Indije, poginulo 19.000 ljudi.

1912. - U Tibetu proglašena Kineska Republika.

1914. - U Milfordu, amerièka država Pensilvanija, umro filozof, matematièar i nauènik Èarls Sanders Pirs, zaèetnik filozofije pragmatizma.

1939. - Na iraèki presto stupio Fejsal II posle smrti njegovog oca, kralja Gazija I.

1949. - Ministri spoljnih poslova SAD i 11 zapadnoevropskih država potpisali u Vašingtonu Severnoatlantski pakt, vojni ugovor kojim je stvorena snažna vojnopolitièka formacija zapadnih saveznika.

1960. - Francuska i Federacija Mali potpisali sporazum kojim je Federacija Mali stekla nezavisnost.

1968. - U Memfisu, u amerièkoj saveznoj državi Tenesi, ubijen Martin Luter King, borac za graðanska prava i mir. U borbi za ravnopravnost crnaca u SAD služio se Gandijevim metodama nenasilja i graðanske neposlušnosti. Dobitnik Nobelove nagrade za mir 1964.

1969. - U Hjustonu, amerièka država Teksas, izvršena prva operacija ugraðivanja veštaèkog srca u ljudski organizam. Prvi pacijent sa ugraðenim veštaèkim srcem živeo je 4 dana.

1975. - Prilikom pada amerièkog vojnog transportnog aviona posle poletanja iz Sajgona poginulo 155 vijetnamske dece, ratne siroèadi.

1983. - Umrla amerièka pozorišna i filmska glumica Glorija Svanson, zvezda nemog i zvuènog filma.

1998. - U eksploziji metana u ukrajinskom rudniku uglja Skaèinsko, u Donjeckoj oblasti, poginula 63 rudara.

1999. - U vazdušnim udarima NATO na rafineriju nafte u Panèevu poginula tri radnika rafinerije. U bombardovanju toplane na Novom Beogradu poginuo èuvar toplane.

2001. - Sudanski ministar odbrane i još 14 vojnih funkcionera poginuli su u avionskoj nesreæi u kritiènom trenutku graðanskog rata u zemlji.

2002. - Angolska vojska i UNITA potpisali primirje u Luandi, èime je okonèan jedan od najdužih i najkrvavijih afrièkih ratova. Oko milion ljudi poginulo u borbama Vladinih snaga i UNITA koje su poèele 1975. nakon sticanja nezavisnosti od Portugala.

2002. - U Beogradu u 82. godini preminuo arheolog Milutin Garašanin, èlan Srpske akademije nauka i poèasni èlan mnogih evropskih akademija.

[jagodica]

Pa ovo veæ ima na SerbianCafeu, napišite nešto sami.

pa...

pa shta nek ima : )) ne ide ovde svako na serbiancafe a i tema je interesantna, mislim neznam shta bih smetalo da i mi imamo to ovde... : )

jeste bash tako...

[bubica_3]

ala smo se okomili na ovu lepoticu

[jagodica]

ala smo se okomili na ovu lepoticu

jbg... : ))

[TaNaNa]

Dogodilo se na današnji dan - 12. mart

1365. - Osnovan je Beèki univerzitet.

1737. - Mošti Galileja prenesene su u crkvu Santa Kroèe u Firenci, Italija.

1755. - U Americi je instalirana prva parna mašina - za ispumpavanje vode iz izvora.

1856. - Roðen je srpski vojvoda Stepan - Stepa Stepanoviæ, jedan od najistaknutijih vojskovoða u dva balkanska i Prvom svetskom ratu. U Cerskoj bici u avgustu 1914. Druga armija je pod njegovom komandom razbila austrougarske trupe, za šta je dobio èin vojvode, a na Solunskom frontu u septembru 1918. Druga armija je, napadajuæi na glavnom pravcu, u sadejstvu s Prvom armijom, probila neprijateljsku odbranu, potom izbila na bugarsku granicu i prinudila Bugarsku na kapitulaciju. Posle završene Artiljerijske škole u Beogradu, u srpsko-turskim ratovima od 1876. do 1878. iskazao je veliku liènu hrabrost i umešnost u komandovanju. Uèestvovao je i u srpsko-bugarskom ratu 1885, a nekoliko godina kasnije postao je profesor istorije na Vojnoj akademiji u Beogradu i pomoænik naèelnika Glavnog generalštaba. U generalski èin unapreðen je 1907. i postavljen je za komandanta Šumadijske divizije, 1908. je postao ministar vojske, zatim komandant Drinske, pa Moravske divizije i od 1911. do 1912. ponovo ministar vojske. U Prvom balkanskom ratu komandovao je Drugom armijom u Kumanovskoj bici, posle èega je krajem 1912. i poèetkom 1913. uèestvovao u opsadi i zauzimanju Jedrena. U Drugom balkanskom ratu uspešno je s Drugom armijom odbranio pravac dolinom Nišave prema Pirotu. Na poèetku Prvog svetskog rata je, zamenjujuæi naèelnika štaba Vrhovne komande vojvodu Radomira Putnika, uspešno sproveo mobilizaciju i koncentraciju srpske vojske, a posle Cerske bitke, u septembru 1914, njegova Druga armija je upornom odbranom osujetila austrougarsku Petu armiju da forsira Drinu. Potom su u Kolubarskoj bici u drugoj polovini novembra 1914. snage pod njegovom komandom vodile teške borbe na podruèju Lazarevca i spreèile austougarske trupe da s juga obuhvate srpsku vojsku i potom u decembarskoj kontraofanzivi uèestvovale u izbacivanju austrougarske vojske iz Srbije. Prilikom povlaèenja srpske vojske krajem 1915. i poèetkom 1916, uspeo je da s Drugom armijom, u sadejstvu s Timoèkom vojskom, uspori napredovanje bugarske Prve armije.

1868. - S pravopisa Vuka Karadžiæa skinuta je zabrana. Rešenje o tome potpisao je, na osnovu odluke kneza Mihaila Obrenoviæa, ministar prosvete Dimitrije Crnobarac, beèki i pariski doktor nauka. Konaènu pobedu svog pravopisa Karadžiæ nije doživeo.

1880. - Roðen je srpski pisac Vladislav Petkoviæ Dis, jedan od najtalentovanijih pesnika srpske književnosti. Posle završene gimnazije, bio je uèitelj u selu Prliti, potom carinski èinovnik u Beogradu, ali je najmanje bio sklon èinovnièkom redu - živeo je boemskim životom. S piscem Simom Panduroviæem, jednim od osnivaèa srpske moderne, ureðivao je èasopis "Književna nedelja". Prvi svetski rat ga je odveo u tuðinu, a utopio se u moru kraj grèkog ostrva Krf 1917, kad je nemaèka podmornica torpedovala brod kojim se iz Francuske vraæao u otadžbinu. Lirika mu je autentièna, veoma senzibilna i fluidna, muzikalna u ritmu i emocijama, okrenuta unutrašnjem životu, maštanju i halucinacijama. Njegov pesimizam iskazuje viziju smrti, zlosutnosti i dubok lièni bol. Dela: zbirke pesama "Utopljene duše", "Mi èekamo cara".

1935. - Umro je srpski fizièar, elektrotehnièar i pronalazaè Mihailo Pupin, nauènik svetskog glasa. Iz rodnog Idvora u Banatu 1874. je, posle školovanja u Panèevu i Pragu, otišao u SAD, gde je završio Kolumbija univerzitet u Njujorku, na kojem je potom bio profesor teorijske fizike i 40 godina predsednik Instituta radio-inženjera. Elektrièni rezonator koji preko istog provodnika omoguæuje istovremeni prenos vesti na razlièitim talasnim dužinama bio je prvi od njegovih mnogobrojnih pronalazaka. Najveæim otkriæem - samoindukcionim kalemovima ("Pupinovi kalemovi") - omoguæio je prenos telefonskih razgovora na veliku daljinu. Takoðe, otkrio je sekundarne radijacije rendgenskih zraka, elektromagnetske detektore, napisao je univerzitetski udžbenik termodinamike. Za nauèni rad odlikovan je 1920. Edisonovom medaljom, a za knjigu o svom životu "Immigrant to Inventor", kod nas prevedenu pod naslovom "Od pašnjaka do nauèenjaka", dobio je 1924. Pulicerovu nagradu. Njegovo ime nose fizièke laboratorije Kolumbija univerziteta.

1938. - Nemaèka je izvršila aneksiju Austrije.

1964. - Umro je srpski slikar Jovan Bijeliæ, èlan Srpske akademije nauka, jedan od najznaèajnijih jugoslovenskih likovnih stvaralaca izmeðu dva svetska rata. Studirao je u Sarajevu, Krakovu, Parizu i Pragu. Postao je 1919. scenograf (potom i šef slikarske radionice) Narodnog pozorišta u Beogradu, gde je živeo do smrti. Slikao je portrete, pejzaže, mrtvu prirodu i kompozicije. Prošao je nekoliko faza u kojima je izražen uticaj kubizma u skulpturskoj koncepciji èvrsto modelovane forme i škrtosti palete, a potom je, pod uticajem fovizma, stvarao koloritna dela izuzetne soènosti i èulne ekspresije. U poslednjoj fazi rastvarao je predmete uznemirenim potezima boje. Imao je privatnu školu, iz koje je izašao niz slikara. Dela: "Portret devojke", "Kupaèica", "Jajce", "Kæi umetnikova", "Dvorište", "Ženski akt", "Sarajevo", "Portret starice".

1970. - SAD su snizile starosnu granicu glasaèa - sa 21 na 18 godina.

2000. - Umro je srpski trener Aleksandar Nikoliæ, tvorac superiorne jugoslovenske škole košarke, najznaèajniji struènjak evropske košarke u 20. veku. Košarku je poèeo da igra 1946. i nastupao je za više ekipa ukljuèujuæi "Crvenu zvezdu" i "Partizan". Za jugoslovenski nacionalni tim odigrao je 11 utakmica, a 1951. je postao trener reprezentacije Jugoslavije, kojoj je doneo prve medalje 1961. na evropskom i 1963. na svetskom prvenstvu, kao i tutule prvaka Evrope 1977. i sveta 1978. Kao trener "OKK Beograda", osvojio je prvenstvo i Kup Jugoslavije, s "Crvenom zvezdom" Kup Jugoslavije i Kup pobednika kupova, a sa "Injisom" iz Varezea sve što se moglo osvojiti - tri titule prvaka Italije, tri kupa te zemlje, tri Kupa evropskih šampiona i dva Interkontinentalna kupa. U košarkaškim krugovima najèešæe su ga nazivali Profesor, a bio je uèitelj i plejade srpskih trenera, èije su ekipe praktièno monopolizovale evropske klupske titule. Zbog ogromnih zasluga za košarku, 1998. je uvršten u èuvenu "Kuæu slavnih" u amerièkom gradu Springfild, kolevci košarkaške igre.

2003. - Na predsednika Vlade Republike Srbije, dr Zorana Ðinðiæa, izvršen je atentat ispred zgrade Vlade Srbije u Beogradu. Dr Zoran Ðinðiæ je podlegao ranama u 13:30 u Urgentnom centru Klinièkog centra Srbije. Na predlog Vlade Srbije, vršilac dužnosti predsednika Srbije, Nataša Miæiæ, uvela je vanredno stanje u zemlji.

[TaNaNa]

- 13. mart

1639. - Amerièki univerzitet u Masaèusetsu, osnovan 1636. godine, nazvan je Harvard, u èast njegovog prvog dobroèinitelja, sveštenika Džona Harvarda, koji je 1638. godine umro.

1733. - Roðen je Džozef Prisli, engleski materijalistièki filozof, fizièar i hemièar. Otkrio je kiseonik, amonijak, hlorovodinik, sumpornu kiselinu, azot-oksid i ugljenodioksid. Kao psiholog, bio je jedan od osnivaèa asocijalne psihologije.

1781. - Engleski astronom nemaèkog porekla, Vilijam Heršel, neoèekivano je otkrio planetu Uran, sedmu po udaljenosti od Sunca. Heršelovo otkriæe bilo je prvo otkriæe uèinjeno uz pomoæ teleskopa, koji je Heršelu omoguæio da prepozna Uran kao planetu, a ne kao zvezdu, kao što su mislili njegovi prethodnici. Ovo otkriæe Heršelu je najpre donelo èlanstvo, a potom i predsednièki položaj u Londonskom kraljevskom društvu.

1852. - Debi crtanog junaka Ujka Sema.

1871. - Roðen je srpski general i vojni pisac Živko Pavloviæ, èlan Srpske kraljevske akademije, uèesnik oba balkanska rata i Prvog svetskog rata. U Prvom balkanskom ratu bio je naèelnik štaba Primorskog kora, koji je opsedao Skadar, a u Drugom naèelnik Operativnog odeljenja srpske Vrhovne komande. U Prvom svetskom ratu bio je jedan od najbližih saradnika vojvode Radomira Putnika, a kao pomoænik naèelnika štaba Vrhovne komande rukovodio je povlaèenjem srpske vojske kroz Crnu Goru i Albaniju. Na Solunskom frontu 1916. i 1917. komandovao je Šumadijskom divizijom. Penzionisan je 1923. zbog neslaganja s kraljem Aleksandrom I Karaðorðeviæem. Dela: vojne studije "Bitka na Jadru avgusta 1913. godine", "Opsada Skadra 1912-1913.", "Bitka na Kolubari" (dva toma), "Beogradska operacija".

1881. - Ruski car Aleksandar II (1855-1881) ubijen je u Petrogradu u atentatu koji su izveli èlanovi tajnog udruženja "Narodna volja".

1895. - U Njujorku je izgorela laboratorija srpskog pronalazaèa Nikole Tesle i tako je nestala ogromna nauèna baština koju je on godinama stvarao.

1903. - Roðen je srpski geolog Kosta Petkoviæ, profesor Univerziteta u Beogradu, èlan Srpske akademije nauka i umetnosti, upravnik Geološkog zavoda i Geološkog instituta, urednik "Geoloških anala Balkanskog poluostrva", "Zbornika" i "Glasnika Geološkog instituta SANU". Objavio je više od 200 nauènih radova i izradio prvu geološku kartu Jugoslavije po internacionalnoj normi. Dela: "Geološki sastav i tektonski sklop Suve planine", "Geološki sastav i tektonski sklop Majdanpeka", "Geologija okoline Dubrovnika", "Geološka graða Jugoslavije i njen uticaj na obrazovanje rudnih ležišta, reljefa i razvoj privrede", "Mezozoik Jugoslavije I-IV", "Trusna katastrofa u Skoplju 26. jula 1963. I-III", "Studija seizmo-tektonske karakteristike teritorije Crne Gore".

1950. - Dženeral Motors objavio je rekordnu zaradu - 656.434.232 $.

1961. - Pablo Pikaso (79) oženio se svojim modelom Žaklinom Rok (37).

1974. - Otvoren je aerodrom Šarl de Gol u blizini Pariza.

1975. - Umro je srpski pisac Ivo Andriæ, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1961, èlan Srpske akademije nauka i umetnosti. Studirao je književnost i istoriju u Zagrebu, Beèu, Krakovu i Gracu, doktorirao istoriju u Gracu 1924. delom "Razvoj duhovnog života u Bosni pod uticajem turske vladavine". U Prvom svetskom ratu je hapšen i interniran, izmeðu dva svetska rata bio je ambasador Jugoslavije u Berlinu, a posle Drugog svetskog rata živeo je u Beogradu. Njegova rana dela su poetièki spis "Ex ponto", "Nemiri" i "Lirika". Pripovedaè snažne imaginacije i izuzetan poznavalac istorije Bosne, odlikovao se vanrednom èistotom jezika i brušenim stilom, prefinjenim psihološkim analizama, dubokim poniranjem u suštinske probleme egzistencije i umeæem da sugestivnom magijom reèi doèara ljudsku i društvenu panoramu minulih vekova. Koristeæi narodna predanja, legende, istorijsku faktografiju, bogatstvo mašte i oseæanja sveta, podigao je monumentalnu književnu graðevinu, posebno romanima "Na Drini æuprija", "Travnièka hronika", "Gospoðica", "Prokleta avlija", "Omer-paša Latas" (nedovršen). Ostala dela: zbirke pripovedaka "Nemirna godina", "Žeð", "Jelena, žena koje nema", "Znakovi", "Deca", "Kuæa na osami", putopisi i skice "Staze, lica, predeli", meditativna proza "Znakovi pored puta", "Eseji, kritike, èlanci I i II", "Sveske".

1993. - Umro je srpski slikar i istorièar umetnosti Pavle Vasiæ, profesor Filozofskog fakulteta i Univerziteta umetnosti u Beogradu. Slikarstvo je uèio u Umetnièkoj školi u Beogradu, privatnoj školi Jovana Bijeliæa i u Parizu. Dela: "Uvod u likovne umetnosti", "Doba baroka", "Anastas Jovanoviæ", "Dimitrije Avramoviæ", "Uroš Kneževiæ", "Nošnja naroda Jugoslavije kroz istoriju", "Uniforme srpske vojske 1808-1918.", "Primenjena umetnost kod Srba", "Umetnièki život I i II".

1999. - U eksplozijama koje su šiptarski teroristi izazvali u centru Podujeva i na pijaci u Kosovskoj Mitrovici poginulo je šestoro i ranjeno više od 50 ljudi, a u napadima teroristièke Oslobodilaèke vojske Kosova kod Vuèitrna ubijena su dva pripadnika Vojske Jugoslavije.

[TaNaNa]

14. mart

1776. - Roðena je srpska književnica Eustahija Arsiæ, "prva slavjanoserbska spisateljica". Od najranijeg obrazovanja u rodnom Iloku vaspitavana je u duhu prosveæenosti, što je uoèljivo u njenom delu kroz koje provejava kosmopolitski duh 18. veka. Interesovala se za prirodne nauke i bila je pobornica modernog vaspitanja žena. Napisala je dve pouène knjige u kojima se prepliæu stihovi i proza: "Sovjet maternij oboega pola junosti serbskoj i valahijskoj" i "Poleznaja razmišlenija o èetireh godištnih vremeneh".

1791. - U Beèu je izašao prvi broj "Serbskih novina". Štampao ih je grèki patriota Markides Puljo, saradnik grèkog pesnika i revolucionara Rige od Fere. List je izlazio utorkom i petkom do kraja 1792.

1855. - Telegrafska žica prešla je preko Save u Beograd i puštena je u rad.

1879. - Roðen je Albert Ajnštajn, slavni fizièar-teoretièar. Roðen je u Ulmu kao nemaèki Jevrejin. Školovanje je zapoèeo u Minhenu, a u svojoj 15. godini otišao je u Švajcarsku, gde je studirao matematiku i fiziku. Tamo se oženio matematièarkom Milevom Mariæ iz Novog Sada. Nauène radove poèeo je da objavljuje u 21. godini. Objavio je nekoliko stotina radova, kao i stotine raznih èlanaka iz politike, filozofije i opšte publicistike. Godine 1905. objavio je specijalnu, a 1916. opštu teoriju relativosti, a potom objasnio zakon foto-elektriènog efekta pomoæu kvantne teorije, za šta je 1921. dobio Nobelovu nagradu. Razvio je teoriju fizièkog polja tražeæi vezu izmeðu gravitacionog i elektromagnetnog polja. Glavna dela: "Evolucija fizike", "Elektrodinamika tela u kretanju", "O specijalnoj i opštoj teoriji relativnosti", "Moja slika sveta"...

1903. - Umro je srpski pisac i diplomata Matija Ban, èlan Srpske kraljevske akademije, profesor beogradskog Liceja i šef presbiroa u vreme kneza Aleksandra Karaðorðeviæa. Dela: drame "Smrt Uroša V", "Kralj Vukašin".

1908. - Roðen je srpski politièar i publicista cincarskog porekla Koèa Popoviæ, uèesnik graðanskog rata u Španiji, jedan od organizatora ustanka u Srbiji u Drugom svetskom ratu. Studije filozofije završio je na Sorboni u Parizu. Bio je na istaknutim vojnim položajima u Narodnooslobodilaèkom ratu, od komandanta Prve proleterske brigade do naèelnika Generalštaba JNA. Od 1953. do 1964. bio je šef jugoslovenske diplomatije, a od septembra 1966. do aprila 1967, posle pada Aleksandra Rankoviæa, potpredsednik SFRJ. Posle obraèuna Josipa Broza s tzv. liberalima u Srbiji, 1972. je odstranjen iz politièkog života.

1914. - Carigradskim mirom Srbije i Turske dopunjen je Londonski sporazum kojim je okonèan Prvi balkanski rat. Srbija i Turska su uspostavile odnose, rešena su pitanja vraæanja zarobljenika, državljanstva stanovnika ustupljenih oblasti, status muslimana.

1923. - Voren Dži Harding je prvi amerièki predsednik koji je poèeo da dobija poreske izveštaje i plaæa porez.

1932. - Roðen je srpski pisac, novinar i filmski radnik Miroslav Antiæ, izuzetan lirièar i inventivan deèji pesnik, koji je u pesme uneo kolorit jezika banaæanskih seljaka. Za 35 godina stvaralaštva objavio je više od 30 knjiga, a radio je i na filmovima "Sveti pesak", "Doruèak s ðavolom". Dela: zbirke pesama "Isprièano za proleæa", "Plavo nebo", "Roždestvo tvoje", "Psovke nežnosti", "Garavi sokak", "Koncert za 1001 bubanj", "Kikinda", pesme za decu "Plavi èuperak", "Poslednja bajka", "Nasmejani svet", "Šašava knjiga", "Prva ljubav", "Svašta umem", radio drame "Otužni marš", "Poveèerje".

1950. - Poèeo je program FBI-ja "10 najtraženijih".

1964. - Džek Rubi proglašen je krivim za ubistvo Harija Li Osvalda (ubice predsednika Kenedija) i osuðen na smrt. Bila je to prva presuda u amerièkoj istoriji koja je izreèena u direktnom televizijskom prenosu.

1986. - Umro je srpski kompozitor, dirigent i muzièki kritièar Mihailo Vukdragoviæ, profesor i rektor Muzièke i potom Umetnièke akademije u Beogradu. Kompoziciju i dirigovanje studirao je u Pragu. Dela: simfonijska poema "Put u pobedu", kantate "Vezilja slobode", "Svetli grobovi", "Srbija", gudaèki kvarteti, solo pesme.

1990. - Mihail Gorbaèov postao je predsednik sovjetskog parlamenta.

1995. - Prvi put je istovremeno 13 ljudi bilo u svemiru.

[TaNaNa]

15. mart

44. p. n. e. - U Senatu je grupa zaverenika, predvoðena Brutom i Kasijem, ubila rimskog imperatora Gaja Julija Cezara.

76. - Roðen je Hadrijan, rimski imperator (117-13, Trajanov naslednik. Uvidevši da Rimska imperija slabi, podigao je na severnoj granici provincije Britanije tzv. Hadrijanov zid, koji je trebalo da je štiti od upada Pikta i Škota. Za vreme njegove vladavine pojaèalo se nezadovoljstvo upropašæenih seljaka i provincijalaca, pa tada poèinju i prvi veæi ustanci u provincijama. Hadrijan je pokušao da nezadovoljstvo suzbije reformama, a kada to nije uspelo, pooštrio je režim robovlasnièke diktature. Mnogo je putovao po istoènim provincijama. Atinu je ukrasio novim graðevinama, a na donjoj Marici je podigao Hadrijanov grad, današnje Jedrene.

1493. - Kristofor Kolumbo vratio se u Španiju nakon prvog novosvetskog putovanja.

1815. - Roðen je srpski slikar i pisac Dimitrije Avramoviæ, jedan od zaèetnika romantizma u srpskom slikarstvu. Studirao je na Umetnièkoj akademiji u Beèu, gde je izradio odlièan portret Vuka Karadžiæa. Ukrasio je zidove i ikonostas Saborne crkve u Beogradu, crkve u Topoli, manastira u Vrdniku, portretisao je kneza Mihaila Obrenoviæa, mitropolita Petra, Simu Milutinoviæa Sarajliju. U Svetoj gori je, prema nalogu Državnog saveta, prepisivao povelje srpskih vladara i kopirao živopise i po povratku je objavio delo "Sveta gora sa strane vere, hudožestva i povesnice", kojim je stekao velike zasluge za srpsku istorijsku nauku.

1824. - Roðen je srpski pisac Branko Radièeviæ, lirski pesnik mladosti, ljubavi i patriotskog zanosa. Kao oduševljeni pristalica jezièke reforme Vuka Karadžiæa, prvi je poèeo da peva na narodnom jeziku i u duhu srpske narodne poezije. Pesnièkim slobodama oznaèio je prodor u novu epohu. Pesme su mu pune vedrine, vitalnosti, vragolanske žudnje i uživanja u prirodi, ali je u nekima predosetio i sopstvenu ranu smrt. Školovao se u Zemunu, Sremskim Karlovcima, Temišvaru i Beèu, gde je studirao prava i medicinu i ušao u najuži krug Karadžiæevih pristalica i prijatelja. Najlepše dane mladosti proveo je u Sremskim Karlovcima, èije su lepote, posebno uzvišenje Stražilovo, bile njegova lirska inspiracija. U svojoj najpoznatijoj pesmi, "Ðaèki rastanak", opevao je Sremske Karlovce i ðaèke radosti, dubinu i misaonost iskazao je u pesmi "Tuga i opomena", a u satiriènoj pesmi "Put" ismejao je protivnike Karadžiæeve reforme. Umro je u Beèu 1853, a kasnije je sahranjen na Stražilovu.

1883. - Beograd je dobio prvu "telefonsku štaciju", sedam godina posle pronalaska telefona, a prvi telefonski razgovor vodili su ministar vojni i kapetan palilulske žandarmerijske stanice. Koncesije za uvoðenje telefona u Srbiji dobio je 1882. Panta Mihajloviæ, prijatelj Nikole Tesle.

1900. - Roðen je srpski biolog Milutin Radovanoviæ, profesor Univerziteta u Beogradu, èlan Srpske akademije nauka i umetnosti. Prouèavao je uporednu anatomiju i herpetologiju (nauka o gmizavcima) i proces specijacije (formiranje novih vrsta pod uticajem izolacije) u peæinama, planinskim jezerima i na ostrvima Jadranskog mora. Dela: "Istorija razvitka životinjskog sveta i èoveka", "Vodozemci i gmizavci naše zemlje".

1907. - Finska je postala prva evropska zemlja u kojoj su žene dobile pravo glasa.

1938. - Zatvoren je prvi Meðunarodni salon automobila i motornih vozila u Beogradu. Salon je otvoren 5. marta na Beogradskom sajmu, u saglasnosti sa Stalnim meðunarodnim uredom automobilskih konstruuktora u Parizu. Bila je to revija svetske automobilske industrije sa ciljem da se populariše automobilizam i iskoreni pogrešno shvatanje o automobilima kao luksuznim napravama. Ukupno je izloženo 375 kola, a salon je posetilo oko 40.000 ljudi. Te iste godine, u Beogradu je bilo 3089 automobila.

1939. - Hitlerove trupe umarširale su u Èešku i Moravsku, a u zoru 1. septembra u Poljsku. Velika Britanija i Francuska odmah su Nemaèkoj objavile rat, pa se ovaj datum uzima kao poèetak Drugog svetskog rata.

1957. - Umro je srpski politièar jevrejskog porekla Moša Pijade, predsednik Skupštine FNRJ, slikar i novinar. Umro je u Parizu, na povratku iz Velike Britanije, gde je predvodio jugoslovensku parlamentarnu delegaciju. Slikarstvo je uèio u Beogradu, Minhenu i Parizu. Posle Prvog svetskog rata, pristupio je Komunistièkoj partiji Jugoslavije, a 1921. postao je èlan njenog Izvršnog biroa. Zbog štampanja ilegalnog organa Centralnog komiteta KPJ "Komunist", 1925. je osuðen na 20 godina robije. Tokom tamnovanja preveo je "Kapital", "Bedu filozofije" i "Manifest komunistièke partije" Karla Marksa. U poèetku narodnooslobodilaèke borbe 1941. bio je partijski rukovodilac u Crnoj Gori i taj period istorija nije potpuno osvetlila, posebno njegovu ulogu u likvidacijama politièkih protivnika. Od decembra 1941. bio je u Vrhovnom štabu. Izradio je 1942. prve propise o radu narodnooslobodilaèkih odbora. Na Drugom zasedanju AVNOJ-a krajem novembra 1943. u Jajcu bio je potpredsednik predsedništva, a 5. novembra u tom gradu je osnovao novinsku agenciju Tanjug.

1959. - Robert Foster oborio je rekord izdržavši pod vodom bez vazduha 13 minuta i 42,5 sekundi.

1964. - Elizabet Tejlor udala se za Rièarda Bertona. Ovo je bio njen peti brak.

1968. - Amerièki magazin "LIFE" nazvao je Džimija Hendriksa "najspektakularnijim gitaristom sveta".

1971. - Debi soba za èetovanje (chatrooms) na Internetu.

1991. - Umro je srpski pisac Miodrag Bulatoviæ, pripovedaè osobenog stila, koji je u srpsku literaturu uneo dotad nepoznatu eruptivnu snagu, osloboðenu ideoloških i socrealistièkih stega. Na zgražavanje književnih i politièkih pravovernika, na svetlo dana je izneo tamnu stranu života - nastrano, zloæudno i opako. U otadžbini je dugo preæutkivan, pogotovo posle izjave jednom stranom listu da je Josip Broz "bien bronze", što ima dvosmisleno znaèenje - lice opaljeno suncem, ali i metalno lice vlastodršca. Maštovito je kombinovao folkloristièki soène likove iz rodnog Bijelog Polja s modernom proznom fakturom i smelim orgijastiènim tretiranjem erotike i senzualnosti. Pažnju èitalaca, ali i ideoloških èistunaca, privukao je veæ prvom zbirkom pripovedaka "Ðavoli dolaze", objavljenom 1955. Jedan je od najprevoðenijih srpskih pisaca. Ostala dela: romani "Crveni petao leti prema nebu", "Heroj na magarcu", "Rat je bio bolji", "Ljudi sa èetiri prsta", "Peti prst", "Gullo, gullo", novele "Vuk i zvono", drama "Godo je došao".

1991. - Umro je srpski filozof Veljko Koraæ, profesor Filozofskog fakultetu u Beogradu, na èiju je inicijativu osnovana Katedra za sociologiju. Zaslužan je za povratak izvornom razumevanju uèenja Karla Marksa kod nas i za nedogmatski pristup marksizmu. Dela: "Erazmo Roterdamski", "Marks i savremena sociologija", "Marksovo shvatanje èoveka, istorije i društva", "Filozofija i njena istorija", "Istorija društvenih teorija".

1991. - Predsednik predsedništva SFRJ i predstavnik Srbije u tom telu Borisav Joviæ dao je ostavku, jer je predsedništvo odbilo da objavi vanredno stanje u zemlji suoèenoj sa otvorenom pobunom secesionista i opasnošæu krvavog rasparèavanja Jugoslavije.

[TaNaNa]

16. mart

1802. - Osnovana je Vojna akademija "Vest Point", prva vojna škola u SAD-u. U ovu prestižnu školu tek je 1870. godine upisan prvi crni pitomac, a žene su pravo upisa stekle tek 1976.

1827. - Izašle su prve amerièke novine koje su ureðivali crnci - Freedom's Journal.

1868. - Roðen je Maksim Gorki, ruski književnik, jedan od osnivaèa sovjetske književnosti i utemeljivaèa socijalnog realizma. U književnosti se pojavio pod romantiènim pseudonimom Jegudila Hlamida, skitnice, boema, majstora svih zanata. U romanima je slikao postanak, polet i padanje buržoaskog društva i pojavu proletarijata. Dela: "Detinjstvo", "Meðu ljudima", "Moji univerziteti", "Starica Jezergil", "Život Matveja Kožemjakina", "Na dnu", "Malograðani"...

1881. - U Beogradu je osnovana Železnièko-saobraæajna škola, koja je imala dva odeljenja sa po 50 uèenika. Po završetku dvogodišnjeg školovanja, uèenici su upuæivani na jednogodišnju praksu u Austriju ili Belgiju, gde su polagali praktiène i struène ispite. Škola je prestala da radi 1884, a obnovljena je 1922. kao Državna železnièka saobraæajna škola.

1882. - Èarls Darvin, slavni engleski prirodnjak i fiziolog, preminuo je u 73. godini. Darvin je tvorac materijalistièke teorije koja razjašnjava proces evolucije živog sveta i posledice tog procesa.

1897. - Poèetak Šerloka Holmsa "Avanture Ðavoljeg Stopala".

1900. - Ser Artur Evans otkrio je prastari grad Knosos na severnoj obali Krita. U njemu je cvetala prehelenska minojska kultura u periodu oko 2300-1400. godine pre nove ere. Otkopana je velièanstvena vladarska palata meðu èijim su ostacima naðene slike na zidu, zemljano posuðe i razni predmeti od kamena i metala.

1953. - Predsednik Jugoslavije Josip Broz doputovao je u Veliku Britaniju; to je bila prva poseta šefa jugoslovenske države jednoj zapadnoj zemlji posle Drugog svetskog rata.

1978. - Crvena brigada kidnapovala je bivšeg italijanskog premijera Alda Mora.

1991. - Njujorški loto isplatio je celu nagradu jednom pobedniku - 33,3 miliona dolara. Dobitna kombinacija bila je: 18, 21, 32, 33, 35, 38.

[TaNaNa]

17. mart

1521. - Ferdinand Magelan otkrio je Filipine.

1762. - U Njujorku je održana prva parada u èast svetog Patrika, zaštitnika Irske. Paradu su održali irski vojnici koji si služili u britanskoj armiji.

1861. - Proglašena je Kraljevina Italija.

1901. - U Parizu su prvi put izložene Van Gogove slike. Izložena je 71 slika koja je izazvala pravu senzaciju u svetu. Jedanaest godina ranije, ovaj holandski slikar izvršio je samoubistvo, ne sluteæi kakvu æe slavu njegove slike postiæi. Za svog života, Van Gog je prodao samo jednu sliku.

1929. - Za "Dženeral motors" poèeo je da radi nemaèki industrijski proizvoðaè Adam Opel.

1959. - Dalaj Lama prebegao je iz Tibeta u Indiju.

1987. - Izlazi IBM-ov PC-DOS 3.3 verzija.

1996. - Talas pljaèki i podmetnutih paljevina zahvatio je Grbavicu, poslednje srpsko predgraðe u Sarajevu, koje je, u skladu sa Dejtonskim sporazumom, prepušteno muslimansko-hrvatskoj federaciji u BiH.