Ljubav
Lagano prepoznajem
U očima, na usnama,
Po uzdahu, po strepnjama,
Prepoznajem u dodiru
Da, ljubav, ljubav
Na pomolu
I baš, prepoznajem,
Po zanosu, po noćima,
Po nemiru, u tebi,
U koraku, ljubav, ah, ljubav
Na pomolu
Ljubav
Lagano prepoznajem
U očima, na usnama,
Po uzdahu, po strepnjama,
Prepoznajem u dodiru
Da, ljubav, ljubav
Na pomolu
I baš, prepoznajem,
Po zanosu, po noćima,
Po nemiru, u tebi,
U koraku, ljubav, ah, ljubav
Na pomolu
Volela bih da pobegnemo negde daleko...samo ja i ti...negde gde nas niko ne poznaje,negde gde ne moramo da se skrivamo od ociju drugih...gde sve nije tako crno...gde mozemo da uzivamo u nasoj ljubavi bez osecaja da gresimo...da se prepustimo jedno drugome zauvek...da budes pored mene i da me nikad ne napustis...da mi pruzis svega onoga cega si pun,svoje ljubavi,paznje i neznosti...
Bio si prva iskrena suza u mom oku,prva radost,strah i trepet...Svi su mi govorili: Mnogo gresis...svi su isti...ali ne...ja nisam u to verovala...ti si bio drugaciji od drugih...moj princ iz bajke...osoba za koju sam spremna da odem i na kraj sveta...da zaboravim na sve i svakog...samo da budes tu pored mene i da me nikad ne napustis...Tesko je to,znam...Upustili smo se u nesto sto nismo smeli...
Volela sam te iskreno i tiho,da me drugi ne cuju i ne krive...voleo si me iskreno i tiho,da druge ne povredis...a povredjivali smo sami sebe...nismo bili mnogo jaki da prekinemo sve i stavimo tacku...bilo je jace od nas...previse je bolelo zamisliti nas rastanak,a kamoli da dodje do toga...nisi me dao nikome...Bila sam tvoje bebelo...bio si moj princ iz bajke...
Sad kad si tamo daleko,daleko od mene...uspomene mi se bude...sve lepe stvari mog zivota prozivela sam uz tebe...i ne kajem se ni jednog trenutka...mozda mi se taj greh nikad ne oprosti,ali da se ponovo rodim,ponovo bih istim putem krenula...putem na kojem stojis ti...ti olicenje dobrote i neznosti...
Ako se ikad rastanemo,znam nece biti lako...mnogo suza ce poteci,mnoge ce se uspomene buditi...iako nas razdvoje jedno od drugoga i uniste nam srecu,nikada nece moci da ubiju osecaje koje smo probudili jedno u drugome...uvek ce nas vezivati nesto posebno I jedinstveno...nesto sto samo ja I ti znamo…stvari koje smo zajedno preziveli-i dobre i lose...koliko smo se voleli i cuvali jedno drugo...
Nikad te necu zaboraviti i uvek ces imati posebno mesto u mom srcu...Eh da smo se samo ranije sreli moja zabranjena ljubavi...Gde bi nam kraj bio?!
samo jos jednom
Da mi je jos jednom da utonem u to plavetnilo,
nemirno, duboko i meko
i kad zazmurim da osetim, val iz dubina, to trepti neko.
Tu snagu mora koje ne slusa i nadire dok cvrce stene
i da potonem, da se izgubim u nanosima blistave pene.
A na obali topao vetar po telu raznosi cestice soli
jos jednom sklopi oci na mom obrazu, pa nek me onda zauvek boli
U ocaju i najbolji posustaju
sagnu se i klonu kad padnu sa trona
nemocni i slabi dozivaju Boga,
al' utehe nema, nigde, ni od koga.
U ocaju kad ste, tad ste sasvim sami
dok vam dusa vene, oko suze lije
voleli bi ste neciju utehu,
ali njega nema, nikada ni bilo nije.
U ocaju patis, tiho i bez reci
mada zelis svet da preplavis tugom
tad sapatom zoves svog najboljeg druga,
ali i drug odlazi za tim svojim drugom.
Zato, u ocaju, digni glavu i podji ka vrhu
ne slusaj tudje zavidne reci
ne cekaj na druge, vec kreni u trku,
cuces reci hvale, to pobeda jeci!
tuzno,ali super napisano..Originalno postavljeno od zvuk tisine
............
znam lutko
kovitlac nemira
Ponekad, dok zora svice, ja ceznem da pricam jezikom cveca, da poput njih rasirim latice, da mirisom obojim lica prokletih dusmanina i zapahnem ih mirisom svojim koji osetili nisu nikada pre, pa se trgnem i uplasim da se ne blizi smak sveta, jer lude me misli more i izjedaju me.
Pomahnitale prasine na oblaku mojih nemira dizu talase ranjivih dana, dok nekakve rogate glave izranjaju u polutami mog prozorskog okna koje nemo cuti u uglu nepregledne prostorije gde sunce nikad granulo nije.
Prestace kise zvuk u mojim usima onda kada mi lice dobije crvenu boju nedodirljivih bulki sa polja u mojim mislima, prosaranu zutom koju sunce radja dok priroda jos spi.
Videce tugu ptice i sletece na rusevine koje ljudi nekada kucama zvase.
Pameti necija, kuda li lutas?! Gde to trazis utociste, mir i san?!
Blago onom bogatasu cije ruke uzece ono malo radosti i nade iz necijeg skoro prepolovljenog srca i raskomadane duse, nalik onim u ulicnim skitnicama, koji pod svetiljkom zivota jedu ostatke raja, a sanjaju vatru pakla.
Rasivene usne jednog starca koji se zakleo na cutanje bi ipak progovorile i rekle mi da snevam dane lake, a trosim dane teske, da pletem srecu, a odevam tugu, da u mojim grudima raste bosiljak, al’ da na pelin mirise.
Ponekad, dok mesec se budi, ja dajem mladost za neciji osmeh, ja se odricem godina za neciji glas, ja postajem stara zbog grama boljeg zivota na kantaru sveta.
nemiri
Na obali mladosti moje poneka stopa zacrtana u toplom pesku..Na moru plavom mojih ociju nijedne barke,a hridi se bele..U praznini srca poneki galeb krikne i razbije ovu tisinu. Nad obalom pokatkad zasjaje zvezde sto placu,vetar zasviri i cuje se zov sto te mami-onda mi srce zatreperi i vidim te,vidim tvoj brod kako reze talase sto se pene..Stope ti ostaju u pesku,umesto suza poteku zvezde i galeb krikne u nase predvecerje...Bilo je to vreme carolije,kad sve stane i utihne u nemom saosecanju i postovanju da oda priznanje ljubavi koja okrece svet.
Vrati se u carstvo minulih trenutaka,tisina place bez tvojih nasmejanih usana,bez tvojih nemirnih uvojaka..Htela sam snove,protkane zlatnim trenucima sunca,htela sam ljubav na obalama dalekih mora,htela sam tebe,nedostiznog,dalekog..Imala sam i snove i ljubav i tebe-sada sam zgazeni list na nekoj mokroj aleji,daleko od mora,daleko od snova,daleko od tebe...
Ne dam prasini da po dragim uspomenama drsko hoda..Ne dam tami da tvoj lik zaseni..Ne dam srcu da za tobom pati,ono mora samo da voli! Ne dam zaboravu da mi reci tvoje brise,ne dam buducnosti da mi tebe uzme.
***
"Molim za snagu da se zaustavim
u svojoj želji za smrću
a zapravo se sva vrata
oko mene zatvaraju uz tresak.
Molim za reč što izreći
ću kasno jer uvek će kasno biti.
Zlatna polja su uvek daleka.
I mračna.I mala bela ptica.
Molim za put kojim ću
preći poslednje korake svoje,
da mi bude znan jer
neznanje vodi u tugu.
Molim za život,što je suviše kratak
da u gustoj šumi on ne
sakriva raznobojno cveće."
19.avgust.2008.god.(napisano)
Kada odem,poželećeš da
se okrenem ali reči
odavno u tvom vazduhu
nemaju dato im značenje.
Kada odem,poželećeš da
me dozoveš ali tvoje
reči odavno nemaju
snagu da me zaustave.
Kada odem,poželeti neću
da se okrenem i vratim,
udarce tvojih kratkih,
iznova reči da primim.
Ne,neću se skrivati više
pod krošnjom oraha i
plavih oblaka!
Ne!
Nećeš me terati više
da udišem reči tvoje
crnje od ugljene prašine!
Vatra tvoga glasa ne
prestaje da uništava
samo zato što je
prestala da gori.
U meni dok ne odem!!
Ovlašćenja postavljanja
Odgovor sa citatom
Markeri