Ako je to ono onako "na brzinu" , kako li tek izgleda nesto iz dubine duse ?
Ako je to ono onako "na brzinu" , kako li tek izgleda nesto iz dubine duse ?
Ako ikada doživiš poraz, ne dozvoli da u tvome oku zablistaju suze, jer ljudi su zlobni i na ruševinama tvoje sreće, sagradiće spomenik svojoj pobedi .
hahahaha neznamOriginalno postavljeno od boraf
vjerovatno "wooow"
salim se..
fakat zvukic,ti meni velis da ti se svidja moj text..a ti si mrak u tome,cito sam ovo par puta prije..ali zaboravim da ostavim komentar..Svaka cast mala
hvala ti okanofakat zvukic,ti meni velis da ti se svidja moj text..a ti si mrak u tome,cito sam ovo par puta prije..ali zaboravim da ostavim komentar..Svaka cast mala
3 koraka napred .a 2 nazad
Bese jednom jedan SAN…
Napredovali smo. Jurili ka napred. Grabili ka sreci krupnim koracima.
Sunce se promalja kroz roletne. Budjenje. Moracemo da se suocimo sa realnoscu.
Ali… Pozitivizam!
San postaje JAVA.
Vredno radis na sebi. Pokusavas da se promenis, da izmenis stvari za koje smatras da nisu dobre.
Odlucujes da ces od sutra drugacije - neces sebi dozvoliti da se uzbudjujes oko neke beznacajne sitnice… Postavljas sebi ciljeve, planove i KRENES.
I sve bude odlicno, ponese te momenat optimizma i entuzijazma, a onda… KRAH. Ponovo. Sve je po starom.
Pad.
Padas u dubinu. Dotices dno. Nesigurno se pridizes i bojazljivo se pitas kako ces dalje!
Da li jednostavno nastaviti sa zivotom onim dosadasnjim tokom?
Ili ipak…-odmoriti… I PONOVO skupiti snagu?
Druga opcija je daleko bolja. Ali, i daleko teza.
Medjutim, put do zvezda je posut trnjem! Mozda je neophodno popeti se i uz najstrmiju klisuru, ogrebati se o svaku granu, pretrpeti udarac svake stene…
Moguce da upravo to i najbolje za nas dalji napredak.
Najsigurniji je pad. Pad koji ce nas podstaci da pozelimo da dotaknemo vrh svake planine kako ne bismo ponovo bili na dnu…kako bismo dostigli pojedine snove…
Zato…
Posle SVAKOG pada…USTAJEM! NIKADA ne odustajem…
Posle svake kise dolazi sunce.
Posle svakog kraja..UVEK je tu jedan novi pocetak.
Danas…
Novi je dan, a stare navike.
-Guram napred, hrabro koracajuci ka suncu. Ne dozvoljavajuci da me povrede zloslutni komentari, odajem utisak samouverene osobe.
To nikako nisam!
Samo POKUSAVAM da se izborim za svoju srecu.
SAMO pokusavam da nadjem svoju srecnu zvezdu, svoje mesto pod suncem…
Samo toliko…
Nisam imala sta da kazem
mogla sam da cutim
mogla sam da lazem
cutala sam
soba je bila u crvenom
sedela sam kraj njega
ali nisam bila sa njim
bila sam kilometrima daleko
vekovima
a on je palio cigaretu
za cigaretom
i gledao me kao da sam
zadnje smece
pustila bih da me i pljuje
jer ovo je bilo njegovo vece
i nisam mu htela kvariti uzivanje
niti prekidati
a pricao je dugo
o ljubavi, o lazima
cinizmu i prevari
kao da smo se nekad imali
kao da smo nekad bili jedno
ja i on
a meni je zapravo bilo svejedno
brojala sam sekunde u sebi
i razmisljala
razmisljao o Tebi
TI si bio moj problem
mogla sam te voleti ili pustiti
da te djavo odnese
Volela sam te...
Svanulo je jutro nad ovim smesnim gradom
a u mojoj glavi jos uvek je mrak
neki ovaj prezir mozda zovu nadom
ja nisam u tome, ja sam svoja i sama!
Magla iza brda vec nas je dotakla
ti se ne bojis, hrabar si to znam
ali bebo moja tvoj stit je od stakla
demoni postoje a lazi su im hram!!
I nema vise niceg u ovoj nasoj prici
niti ima price u padu do dna
ti nastavi da trazis a ja cu da menjam
ceo svoj zivot za pet minuta sna!!
Uspomene davne, ko pijani patuljci
smeju se i plaze, pljuju na nas mir
uvece nas greju svi davni trenuci
zablude i tuge a ljubav im je zbir !!
Pogleda zamućenog od uzbuđenja, osjetila sam kako mi spuštaš ruku na rame i pozivaš me u život što kuca u tebi, u koji sam unijela svoje vlastite otkucaje. Kao u bljesku sam osjetila tvoju vrelu kožu na svojoj.
Dugo si me milovao svojim očima, ostatak noći proveli smo u šaputanju. U jednoj noći ispričali smo sve što više ni dana ne bi izdržali a da ne čujemo, ispričali svoje živote, i jednom i drugome otvorile su se samo površinske rane.
Onda si me opet poljubio i volio kao nikad nitko,svako malo bi zastajkivala i milovala te po obrazima,ugurala ti glavu pod bradu i tako naslonjena osjetila sam tvoje meke i svilene jagodice.Čekala sam da zaspis, dan je svitao, pogledom sam klizila po tvom usnulom tijelu,ushićena tvojom prisutnošću utonula sam u san
na krilima magicnog beskraja
Da li zelis da te naucim kako da letis bez krila,
da preletis beskrajne okeane i visoke planine,
da zatvoris oci i ne gledas sva ta ruzna i sumorna sivila,
i sopstvenom se snagom vines do najvecih visina.
Zelis li da naucis kako da ukrades zrak mesecevog sjaja,
da hodas po penastom oblaku belom,
da se penjes stepenistem do same kapije raja,
dok talasi bezbriznosti struje tvojim telom.
I kako da se radujes novom danu sto se budi,
u trenu kad ti vrelina srce prozima,
laganim talasima koje zapljuskuju tvoje grudi,
i vrtlog spokoja tvoj um obuzima.
Zelim da te naucim kako da zaronis duboko u more,
i zaplivas u viru bezlicnih mutnih voda,
da dotaknes najdublje ponore,
i izronis glave uzdignute i nebo zaparas snagom pobednickog pogleda.
Da spoznas lepotu hoda po ovom svetu okrutnom,
bez zastitne maske koja laznu sigurnost daje,
da stojis nad ruzicastim proplankom,
u sladostrascu sopstvenog bica spoznaje.
Naucicu te kako je to ubrati plodove sa drveta srece,
ukrasti samo tvoj zrak suncevog sjaja,
pretvoriti bodljikavo trnje u cvece,
i osetiti moc oivicenu senkom beskraja.
Pitanje je samo ima li vremena,
samo mi treba eliksir bezvremenosti,
da se oslobodim tog teskog bremena,
i kamen pretvorim u grumen vecnosti.
htela sam
Htela sam da ti napisem pesmu koja ce da lici na tebe. Da se ponosis njom. Pesmu lepu kao sto si ti … tako tvoju. Da se vas dvoje druzite, da je uvek nosis u unutrasnjem dzepu,…
Htela sam pesmu koju ces s` vremena na vreme nanovo doziveti. Pesmu takvu da se zajedno sa njom radujes i da tugujes kad naidju tuge. Da se vas dvoje smejete, da pricate, da placete,… Ma i da se posvadjate ako treba! Da se stalno iznova upoznajete kao da ste se tek malopre sreli. Da ona bude tvoja i ti njen. Da bude dovoljno velika da te svuda prati i dovoljno mala da ti nikada ne zasmeta. Da bude odlucna i snazna u nameri da te nauci da verujes u sudbinu i da shvatis da ste vas dvoje povezani mnogo pre vasih rodjenja. Da je to jedina moguca istina koja se tice oboje.
Trazila sam reci za pesmu koja ce da vristi i da se cereka kroz sve tvoje besane noci i koja ce umeti da cuti kada tebi treba narocita tisina. Ta pesma nikako ne sme da bude obicna. Za pocetak, mora da ima dva tuzna, filcana oka. Da te podseti na pajaca. Da napravi i budalu od sebe kada treba.
Htela sam da ti napisem pesmu koja ce da ima i usta, ali ona ogromna, pa da ti jednom njima na uvo dosapne kakvu sam njivu ove jeseni posejala. Sve noktima, brazdu po brazdu. U svaku rupu ubacila saku secanja i pljunula, pa onda zatrpala. I opet tako. Niko mi nije verovao. I sada traze moja secanja koja ne postoje… A ja cekam da mi rode moje tuge i moje radosti pa da pozanjem.
Ta pesma bi morala i nos da ima ne bi li me njime namirisala negde u dalekom svetu pa da me vas dvoje ako me ikada, slucajno, sretente barem pitate: “Kako si posle ovoliko godina?“ A kad se rastanemo da ti se ona zavrti u oku kao cigra, da ti obuzme pamet, da te hipnotise, da se slucajno ne setis kako si mi nenormalno znacio.
Morala bi i suze da ima. Da ti kaplju jedna po jedna za vrat pa da onda kliznu niz kicmu ne bi li se pesma uvukla u tebe kao slatka jeza.
Htela sam da ti napisem pesmu koja ce barem tebi razgovetnuti tajnu da li si usao u moj zivot da bi u njemu i ostao ili da bi me zastitio, da neko drugi ne udje.
Pesmu koja ce samo u tvojoj glavi moci da sklopi mozaik od nasih slika: tvojih i mojih. Koja ce ti u jednom tako malom, beznacajnom, trenutku oprostiti sve: i sto jesi i sto nisi!
Htela sam da ti napisem pesmu najneznijim recima koje znam, ali ne znam cemu taj strah u tvom oku dok ovo citas.
Htela sam da ti napisem pesmu ali je ne mogu napisati bez tebe!
Ovlašćenja postavljanja
Odgovor sa citatom
Markeri