Moje misli...

**zvuk tisine** · 11.07.2009, 21:30

Moje srce
meta gadjanja,
moje lice
adresa laznih osmeha,
moji prsti
mesto brojanja poraza.
Ti,jedina svetlost
u ovoj tamnoj rupi
bez dna,
zrak sunce
sto me greje,
moj nedosanjani san,
karta za svet ljubavi.
Jedan tvoj pogled
dize me u visine
i zakopava
duboko u zemlju.
Ako kao sluga
pred tobom padnem
na kolena,
ako te
kao prosjak molim,
hoces li onda
cuti pesmu
koju peva
ranjeno srce moje?
Ja,nepomicno,
poput stene,
stajacu
cekajuci zvuk
tvojih koraka.

**zvuk tisine** · 11.07.2009, 21:36

htela bih
da ti dam
i ruke
i stopala
njima istovremeno
dodirujem
oblake i travu…
htela bih
da ti dam
svoje prljave osmehe
svoje iscepane haljine
i bezobrazne oči…
možda bih ti
poklonila
i nekoliko reči
onako
dok prolazim
pored tebe…
evo nudim ti
i svoju kosu
miriše na trešnje
i obraze blede
i neke knjige
i neke pesme…
nudim ti
tihe reči
u noći
muziku mesečevih pipaka
i toplu kožu
bez tragova…
kada pokupiš
sve to
što ti dajem
prospi me
u hiljade oseta
i odlazi…

**zvuk tisine** · 11.07.2009, 21:40

Sakupljala sam
Drangulije tvoje
Po snu svom
Neke čudne
Prljavo lila perle
I žute
I smeđe…
Neke konce
Na kojima vise
Obešeni
Poljupci moji…
Nađoh i jednu maramu
Od pene
I dva, tri
Izgubljena sna…
Jedne čizme
Kojima smo
Koračali
Kroz blato
I ulice
Koje bazde
Na krv…
Pokupih prstima
I čarape
Stare
I jednu lampu
Kojim si posmatrao
Istinu…
Tu beše
I balon
Šareni balon
Koji si naduvao
Potom bušio
I opet sastavljao…
Neke čudne
Prosute
Sate nađoh
Par suza
Na prozoru
I zbogom…

**boraf** · 11.07.2009, 21:46

Brza si , pa te je tesko "uhvatiti" . Ali polako vec cu se nekako snaci .

**zvuk tisine** · 12.07.2009, 01:42

Originalno postavljeno od boraf

Brza si , pa te je tesko "uhvatiti" . Ali polako vec cu se nekako snaci .

samo polako
uspjecete!!
imam energije i inspiracije zato ovoliko ...

**zvuk tisine** · 12.07.2009, 01:47

Jos uvek mislim o tebi i nama
I svojoj ljubavi ne vidim kraj
Ali znam da ipak ostacu sama
Dok ces ti s drugom pronaci svoj raj

Ko nemirno more talase sto salje
U nevreme tamni oblaci sto plove
Pucina se odmice sve dalje i dalje
Moja ljubav spremna je za kilometre nove

Kao da je za mene stalo vreme
Sve je isto, ali ti nisi tu
Na srcu nosim tesko breme
I jos uvek te vidim u snu

Kao da je za mene vreme stalo
Sve je isto, ali ti nisi tu
Kad bih vratila vreme, barem malo
Da mogu opet da poletim, a da ne padnem ka dnu

**zvuk tisine** · 12.07.2009, 02:01

Spustio joj je ruku na bedra.
Svojim savrsenim sakama snazno ju je drzao u narucju.
Ovo je bila njihova prva noc zajedno.
Oboje su izgledali pomalo zbunjeno,pa cak i uplaseno.
Nisu znali koja mesta smeju da dodirnu.
Nisu znali na koji nacin da poljube jedno drugo.
Nisu znali koliko dugo da cute,niti kada je vreme da se nesto kaze.
Pokusavali su da iz pogleda dobiju neke ''uputstva'' ali ni to im nije uspevalo.
Jednostavno se nisu razumeli.
I nervoza je bila prisutna.
Pa i misao o tome da su verovatno pogresni jedno za drugo,da nisu ni trebali doci u tu hotelsku sobu.

Cutali su.
Bas dugo.
Nisu se vise ni dodirivali.
Samo su se gledali.
Ponekad bi on krenuo rukom ka njoj,ali je na njenom licu bio izraz koji je govorio ''NE''.
On se nije usudjivao da pita da li taj susret ima svrhu,a ona nije imala hrabrosti da kaze da je mozda sve prebrzo.Neocekivano.
Bili su vodjeni nekom slepom strascu kada su se uputili ka hotelu.
Nije razmisljala da li cini ispravnu stvar ili ne.Samo je mislila o tome kako je on jedini muskarac zbog kojeg joj se svaki deo tela uzbudio.
Sedela je misleci da ce vremenom skupiti hrabrosti i dopustiti tom jedinstvenom coveku da je nacini svojom.
Od silnog uzbudjenja nesvesno je pocela da miluje svoje butine.Zarivala je ruku pod suknju.Tek kad bi je on zbunjeno pogledao sklanjala je ruke sa svojih prepona i kao nevina devojka (sto nije bila) okretala bi glavu na drugu stranu.

Ranije je uvek bila spreman da se preda.
Apsolutno nista nije postojalo sto bi je sprecilo u tome.
Bila joj je potrebna samo strast i srce koje ju je vodilo.Nekad pravim a ponekad,pak,pogresnim stazama.
Ranije se nije plasila.
Niti se stidela.
Bila je svesna da je zgodna mlada devojka koja moze da ima koga god pozeli.
Svoju lepotu je uvek koristila na najbolji nacin,a sad ju je skrivala od njegovih pogleda.
Mozda se plasila da je taj covek zaista moze upoznati.
Da nece uci samo u njeno telo,vec u srce.U zivot.
On je bio jedini koji joj je pricao o tome sta njene oci govore.
Jedini jeznao za njenih sedam razlicitih osmeha.
Taj muskarac bi je mozda jedini znao voleti onako kako ona zeli.
Voleo je ukrstene reci,bas kao i ona.
Citao je iste knjige.
Slusao iste pesme.
Govorio stvari o kojima je ona razmisljala.

Da.
Ta devojka se nije plasila cina u kojem bi on ''posedovao'' njeno telo.
Ta devojka se plasila trenutka u kojem bi on ''posedovao'' njeno srce.
Njene misli.
Njena verovanja.
Plasila se pomisli da je neko upozna do srzi.
Nikada se nije davala do kraja.
Govorila je da je to iz opreznosti.
Srce je pazljivo zakljucavala kada bi se neko isuvise priblizio.
Ali,kada je ovaj muskarac u pitanju,ona zeli da baci taj kljuc.
Da sirom otvori svoje srce i da mu dozvoli da voli.
Da bude voljeno

Posle nekoliko sati tisine,ona se odlucuje da progovori.
-Mislis li da samo jedno za drugo?Verujes li u ljubav ?Da li mislis da ces me umeti voleti?Da li mi mozes obecati da me nikada neces sasvim posedovati?Mozes li mi obecati da ces ostaviti neke stvari da budu samo moje?Mozes li biti dovoljno strpljiv i cekati da naucim kako voleti?Da liiiii..?
Tu je je prekinuo.
Samo se osmehnuo i rekao:
-Odgovor na sva tvoja pitanje je DA.
A ti,mozes li mi obecati da cu ove noci dobiti priliku da te dodirnem,osetim,da te imam?
Nije odgovorila recima vec delima.
Snazno ga je poljubila i vise nisu razmsiljali o tome kako da miluju jedno drugo.
Sasvim su verovali da ce sve biti kako treba.
Savrseno.

U tom trenutku znali su da je pred njima jedna duga i uzbudljiva noc.
Posle nekoliko sekudni culo se samo: O,napokon.
Njihova tela spojila su se u jednu celinu,bas kao i njhovi umovi opijeni nekom carobnom strascu ,koja ih je odvela daleko iznad horizonta svega normalnog i realnog!!!

**zvuk tisine** · 12.07.2009, 02:17

Kao putevi nakon kise, mokri su obrazi moji…
Za tvojim nebom, za tvojim zracima sunca, za tvojim izvorom…
Kao nebo plave, mirne i blage, umesto usana cesto govoriti znale…
Dodir namucenih ruku tvojih, pa ipak tako topao i nezan, poput suncevih zraka kad preko obraza padnu…
Izvor kad iz tvojih usta potece, bas onda kad oci nesto ipak ne mogadose da mi kazu…
Kako ja dalje da nastavim?!
Sad da mi je da ti kazem sta mi znacise nasi dugi razgovori, obasuti smehom il’ suzama…
Sad da mi je da ti kazem “Volim te”, iako znam da si ti to odvec znao i osecao…
Vuci ce se dani predamnom kao umorni voz prepun putnika, moji dani ce biti nalik njemu, umorni, ali prepuni suza i briga…
Bolece ova detinja dusa i ovo srce za tobom…
Trazice ova cupava glavica, ove radoznale okice, ove brbljive usnice, ove nemirne rucice bas ono nebo, bas one zrake, bas onaj izvor...
Trazice svuda, u licima ljudi, pod krosnjama drveca, u pesmama ptica, u bojama duge, ali tu ih nece naci…
Naci ce ih u secanju, gde su velom pokriveni ostali dani detinjstva, zaceti u aprilu, a zaspali u junu…
Nece ih buditi, samo ce ih cuvati i nemo posmatrati…