DA LI VERUJETE U BOGA???

[boraf]

Sta je sad ? Gde smo ono stali ?

[nepoznatamrki]

Vera sve moze da ucini, sve da tvori. Nadu milost Bozija ogradjuje i cini je nepostidnom. A ljubav nikad ne pada, ne zaostaje i ne da mira onome koji je zanet njenim blazenim odusevljenjem.

[boraf]

Ima li jos uvek nekoga da ne veruje ?

[nepoznatamrki]

Osvetli srca verom,ukrepi ga nadom,zagrej ga tvojom nesebicnom ljubavlju,okadi molitvom,operi suzama,nahrani ga krvlju Hristovom i drzi ga uzdignuto k nebu kao zapaljeno kandilo!

[boraf]

POSTOJI LI BOG?

"Dve stvari mi kažu da ima Boga:
zvezdano nebo iznad mene i moralni zakon u meni." - Emanuel Kant



Ono šta verujemo o Bogu je veoma važno. Ono određuje celokupnu usmerenost u našem životu. Zahvata svaku našu aktivnost i što je najvažnije oblikuje naš karakter.

Mnogi tvrde da veruju u Boga, ali nakon nekoliko minuta razgovora, očigledno je da se oni u Njega ni malo ne pouzdaju. Bog je za njih samo misaona imenica. Čitav je njihov život usmeren samo na sigurnost i samoodržanje. Pažljivo ih slušajte pa ćete čuti uzdah samosažaljenja, siktanje zavisti, grmljavinu gneva, predenje pri uživanju... Oni veruju u Boga, ali mu ne dopuštaju da se On uključi u njihov život kako bi ga bar malo promenio.

Drugi će otvoreno i samouvereno reći da ne veruju u Boga. Kažu da im ne treba "štaka vere" da bi išli kroz život. Ako se pažljivije prouči njihov život vidljivo je kako revnosno i ovisno služe drugim bogovima: karijera, novac, sport, kocka, muzika, seks, filozofija... Zar stvarno oni kroz život hodaju bez oslonaca - štaka?

Mnogi ljudi veruju u Boga. Da li su oni u pravu?

Kada ljudi kažu da veruju u Boga onda misle na jednu od ove dve činjenice:

1) Imaju maglovitu zamisao da postoji nekakva svrha čitavog svemira. Neko, ili nešto je stvorilo svemir i ostavilo ga da sam postoji. Ili...

2) Veruju da postoji nekakva iskonska životna sila (energija) pomoću koje se sve pokreće - čitav svemir i svaki pojedinac.

Obe ove grupe ljudi tvrde da veruju u Boga, ali ni jedna od njih ne bi prihvatila koncept boga one druge grupe. Jedna će utkati boga u čitavu strukturu stvorenja, dok druga ima boga koji je potpuno odvojen, nezainteresovan - nedodirljiv.
Ko je u pravu?

Nemoguće je u stvari, pomoću postepenog dokazivanja dokazati postojanje Boga. Kad bi postojao takav dokaz, već bi ga ljudi odavno otkrili, i niko više ni najmanje ne bi sumnjao. Iako ne postoji ni jedan neoboriv dokaz, za postojanje svemoćnog, osobnog Boga, koji ljubi čoveka, ipak postoje mnogi putokazi koji ukazuju na njega i otkrivaju Ga. Evo nekih:

Većina astronoma danas prihvata teoriju da je svemir stvoren u jednom određenom trenutku. Rodio se u ogromnoj kuglastoj eksploziji, ovu eksploziju nazivaju "veliki prasak". A ako je postojao početak, zar ne bi mogao postojati i Začetnik? Prvi stihovi Biblije kažu: "U početku stvori Bog nebo i zemlju (svemir)".

Svemir je prostor veličanstvenog sklada i zapanjujuće raznolikosti. Na našoj maloj planeti život se stalno menja i razvija. I ako postoji neki nacrt za održavanje celokupnog života, zar ne bi mogao postojati i Onaj koji ga je zamislio i stvorio?

Inteligentni život kakav mi poznajemo nastao je zapanjujuće "rano" u istoriji svemira. Mogućnost za slučajni nastanak života je ravna tome da u eksploziji neke štamparije, nastanu gotova odštampana Šekspirova dela. Osim ako to ne bi neko namerno uradio...

Naš svet ima duboko usađena merila za vrednosti. Životinjski svet živi po instinktima, ali ljudska bića uživaju u slobodnoj volji koju u ravnoteži drži njihova savest. Zašto cenimo dobrotu i istinu, a osuđujemo laži? A kako tek da opišemo ljubav? Čak i oni koji nikad nisu iskusili ljubav, ili bili ljubljeni, svesni su da im ona (nešto) nedostaje.

Vera u Boga i pokušaji traženja Boga.

Duboku u svakom čoveku postoji potreba za obožavanjem. Svaka ljudska zajednica u istoriji, imala je svoje načine kako da traži i da se suoči sa Nevidljivim. O ovoj čovekovoj potrebi svedoče bezbrojna mesta, svetilišta, hramovi, sveti spisi po svim kontinentima. Dakle, sve su to dokazi da u čoveku postoji usađena čežnja za Bogom.

Bog koji je dostupan

Hrišćansko (i jevrejsko) uverenje je da Bog zaista postoji i da je On osobni Stvoritelj. On postoji nezavisno od onoga što je stvorio a ipak je blisko uključen u odnos sa onima koje je stvorio i brine se za njih.

To znači da: Svemir i život nisu slučajno nastali, već su delo neobično moćnog, inteligentnog i stvaralačkog Bića. Zaista, same činjenice i sklad svega stvorenog, u svoj svojoj širini i raznolikosti, temeljni su dokazi, koje nam Bog ostavlja, i kroz koje nam se objavljuje, kao Onaj ko je stvaran.

On je osoban Bog i On je taj koji je usadio moralne kvalitete dobra i ljubavi u nas. On je poput Oca koji želi svojoj deci da pruži i da ono najbolje, poštuje njihovu slobodnu volju a ipak im daje moralni okvir unutar kojeg se mogu bezbedno razvijati i rasti.

"bog" umesto Boga

Danas, mnogi obožavaju - ispunjavaju svoju prazninu - novcem, moći ili uspehom. Njihov bog je tako postao materijalizam.

Drugi su opet opsednuti čulnim uživanjima, seksom, hranom. Ovakvi bogovi ili boginje postoje vekovima i ljudi im radosno žrtvuju svoje živote, i živote drugih, da bi ih zadovoljili.

Najveća potreba koju imamo kao pojedinci, kao zajednica i kao čovečanstvo, je da se "svi uskladimo". Potrebna nam je "celovitost duše". Treba nam "unutrašnje zdravlje". Biblija kaže da je to "svetost".

Pogrešno mislimo ako sveca zamišljamo kao čoveka bledog lica, žalosnih očiju, sa krstom u rukama i oreolom koji mu lebdi iznad glave. Svetost je mnogo privlačnija od toga. Sveti čovek je zdrava ličnost - čovek koji je u ispravnom odnosu sa Bogom, i koji zna da iskoristi život za sebe i bližnje. A i svetost nikada ne dolazi sopstvenim poboljšanjima ili naporima. Ona dolazi jedino kroz ispravnu spoznaju Boga.