Moje pesme za vas .

[boraf]

Davno to bese , secam se ja , kad sam imao trideset leta .... Hvala slatka .

[strawberry]

Kao i uvek tvoje pesme me dirnu u

[boraf]

Hvala strawberry i za tebe

[boraf]

Razapeti smo izmedju nas samih,
izmedju nasih zelja i snova ,
izmedju snova i stvarnosti .
A vreme , vreme se toci
u posudu bez dna ,
punu , prepunu praznine .
Kroz predivnu kosu tvoju
prolaze mi prsti ,
zavapim srcem ranjenim .
Duboko sam u tebi mila ,
svojom dusom
delom tela svog ,
nevidimo kraja
suludoj igri tela nasih .
U noci me hrabris
privijas uz sebe ,
kao da i sama zelis
da se sav , utopim u tebe .

[boraf]

Priznajem mila Maj je bio divan
u tvom lepom mestu ,
a ti jos divnija .
U Novom Beogradu je drugacija klima ,
ali ipak priznaj i ti , da ovde
Mart je bio caroban ,
tamo daleke 75.
I onaj buket cveca
kad bili smo sami .
Seti se da tada bila si moja ,
ja bio sam tvoj ,
da bio sam prvi sto orosi
tvoj cvetak rumeni .

[boraf]

Malena moja
otrgnuta od zaborava,
rosom jutra umivena .
Pokloni mi bar jednom
od srca , sa usana tvojih
najlepsi poljubac svoj .
A on ce mi doci
na krilima vetra majskog
na laticama cveta neubranog.
U pesmi tvojoj predivnoj
uzivace ranjena dusa moja ,
i lecice njome rane svoje .
O malena moja ,
zar mi nikada doci neces
zracima sunca obasjana ?

[boraf]

Nagotom mi svojom mastu budis
u svojim snovima milujem ti telo .
Eho mi odzvanja u culima ,
dok strasti se pale na telu pomamnom .
Privijas me k` sebi bozanstvena vilo
upijas u sebe sve atome moje .
Osmesi nam ozaruju lica ,
dok ruke nemirne po telu nam tkaju .
Zar lepse ima na ovome svetu
od te culne igre tela usplamtelih ?
Na belini tvojoj ruke pocivaju ,
miluju ti strasno telo usplamtelo .
Oreole tvoje napupele ljubim
usne ti pozudne od strasti trepere .
Telom tvojim plovim , morem uzburkanim ,
u zalivu tvome smiraj svoj nalazim .
Okovana ti si ognjem strasti moje ,
sto sada pociva medj` bedrima tvojim .
Ja sam sav u tebi , a ti sva u meni ,
jer robovi mi smo ljubavi nam strasne .

[boraf]

O kako bih samo volio
da makar u snovima svojim
uhvatim miris tvog tela pozudnog ,
osetim vrele usne na usnama .
U snovima svojim da beremo
plodove mladosti nase ,
oci moje da kriju se
u tvojim kosama razigranim .
A ti prolazis nemo smeseci se ,
kraj rusevine tela mog slomljenog ,
a ne osecas da ipak ,
iz njega cudna toplina zraci .
Odlazis daleko ne videvsi
ni oci moje koje nezno
sijase za tvoj jedan pogled ,
za tvoj jedan uzdah nad
hrpom rusevine tela mog .

[boraf]

Znam i ,
svestan sam da vreme cini svoje
da gubim te onda kada mi
najvise trebas .
Volio bih vise no ikada
da sve bude po starom
da snagom volje nase
uspostavimo mostove
srece i ljubavi .
Volio bih vise no ikada
da varam se u proceni svojoj
da sve to je samo trenutni hir
tvoj i moj .
Pokusajmo preskociti jaz
izmedju nas dvoje
da sve bude po starom ,
i ponovo se sretnu
oci tvoje i moje .

[boraf]

Pamtim isuvise dobro,
a dali i ti pamtis
sve ono sto bilo je lepo ?
Sve ono sto donelo nam je
te divne uspomene ,
na trenutke srece i strasti ?
Davno sam odbacio sve ono
sto bilo je glupo i besmisleno ,
sto nije vredno pomena ,
jer za sve to sada
malo marim .
Pamtim ,
ali sta mi sada to vredi
jer sve se gasi
sa vracanjem u stvarnost
u tamnicu zivota besciljnog
u hladnu grobnicu
ljubavi nase .
Dugi su predugi
svi ti hodnici nade
kojima izgubljeni lutaju
kao lavirintom nekim ,
cekajuci da neko im
ruku razumevanja pruzi
i volju za zivotom dade .
I zato klecim
pred tobom boginjo moja ,
i molim te svim bicem svojim
da vratis mi sve one dane ,
i verujes mi da jos postojim
onakav kakvog me znas .
Veruj mi naucio sam ,
najvaznije je u zivotu
da covek voli i ljubi .
Zato mi i srce moje
ustrepta ludo
kad cujem cvrkut ptica
u prolece rano .
Kad sve oko mene ozeleni
i cvetovi napupe ,
kad uhvatim bljesak sunca
na licu izboranom .
A vetar mi lagani preleti
preko ociju snenih .
Ja naivan zamislim
u masti svojoj bujnoj
da on te na krilima svojim
razdraganu donosi meni .