Moje pesme za vas .

[TaNaNa]

Govor srca, ogledalo duše i odraz uma...Divno!

[boraf]

Hvala TaNaNa . Dugo nikoga ovde nije bilo , pa pomislih da sam pomalo pao u zaborav .

[TaNaNa]

Hvala TaNaNa . Dugo nikoga ovde nije bilo , pa pomislih da sam pomalo pao u zaborav .

Ne znam za druge, ali ja cu se na ovaj topic uvek vracati!

[boraf]

Dobro . Pripremicu jos toga za sve nase forumase .

[TaNaNa]

Naravno da hoæeš Svako može "deliæ sebe" da pronaðe u onome što si prezentovao. Ja sam pronašla...Otkriæu samo jedan, Slavonija!

[boraf]

Sanjivo prsti hvataju suton
u njihanju tela tvog .
Umilne price behara
tkaju san nad zemljom ,
ceo dan suncem pojenom .
Na grudima mojim usnula pocivaj ,
i snivaj snove
iz davnih dana srece .
A ja na javi sanjam
snove svoje nikad dosanjane .
Grudi su tvoje u rukama mojim
ljubec ih milujem na uviru dana u noc .
U maglicama dragih secanja
pustio sam snima da mi budu kocije .
Nadletao sam nad ocima tvojim ,
lutao po bespucu putene beline ,
cvrsto te privih uz sebe i viknuh ,
bezite zli dusi , ovo je samo moje !
Blazeni osmeh na usnama ti lebdi
spavas usnula u neizmernoj sreci ,
kao da znas da tu sam kraj tebe
iz mog zagrljaja nemozes uteci .
Gubim se i nestajem
u toplini tela tvog i bedara belih ,
u vragu malom , izvoru srece ,
sto pozudom mirisnom zraci ,
dok nagon nam za spajanjem
biva sve jaci i jaci .
Jos jednom , po ko zna koji put
nadjosmo mir svoj drhtavi
u suludoj igri tela pozudnih .
Zaspasmo opijeni od srece ,
a kroz prozor nase sobe
stidljivo proviruje bela zora .

[TaNaNa]

"I ja æu budan sanjati"...Mozda su to i najlepsi snovi, ti koji se sanjaju kada smo budni
Izvini cika boraf-e na ovakvom upadu na tvoju temu, ali nisam odolela

[boraf]

Cesto puta sebe uhvatim kako sanjarim , a to i jeste osobina nas romanticnih dusa . Mislim da cu takav i umreti .

[TaNaNa]

"Mala ubice te romantika...", rece mi jedan co'ek...Nije vazno od necega se ionako mora umreti

[boraf]

Ako ti ikad vetrovi sutonski
dovuku snove sto smo ih zajedno snili ,
pricuce ti se glas , mozda
od ruku sto su te mazile i branile .
Na ples vetrova i snova
ponesi haljinu sarenu kao prolece ,
jer tamo ces naci dane sto se nude ,
i ako u njima bude makar malo mene ,
pricuce ti se glas
od ruku sto su te mazile i branile .
Pogledaj okolo, osvrni se oko sebe
i videces .......
Ja cu tad sedeti sam daleko
pored vatre bez ugaraka
na raspadnutim snovima ,
k'o na rusevini obescascene devojke .
Sam u bespucu ,
i u dubokoj sumi noci
gurkacu nogom vatru bez ugaraka .
Sa suzom bola u jednoj saci ,
i smeha u drugoj
zguzvan i istrosen ostacu iza vetrova
k'o Ikar sto nemoze gore do sunca ,
niti dole do vode .
Nemo cu pisati pogledom po nebu :
Mila ugasi vetrove sutonske lagano
i daj rasplamsaj vatru ljubavi nase ,
a onda ,
priuce ti se glas od ruku
sto su te mazile i branile .