Ulični Muzičar - kao prosjak i kao ... car !

[Ulični Muzičar]

KAKO MI JE PALO NA PAMET DA SVIRAM NA ULICI


Slušao sam noćni program na radiju ... 1987-ma ...
Luka Mijatović (voditelj) je u studio doveo prve ulične svirače iz Knez Mihajlove
onog ALFI-ja (što je posle pevao "domoljubne" pesme i još kasnije prodavao kasete u Knezu)
i Vladu (izvodi Dilanove stvari , uglavnom)

Ne sećam šta su pričali , samo znam da se meni opasno upalila sijalica ... TO JE ONO ŠTO ŽELIM DA RADIM !!!

Narednog leta 1988. sam bio sa drugovima na more ... Cavtat - kamp ...
Jednog dana sam skoknuo do Dubrovnika i video sam uveče neka dva tipa kako sviraju.
sviraju, sviraju ... i posle malo pokupe lovu od onih sto su se okupili ...

U to vreme sam malo nastupao na nekim svirkama (pisacu o tome) pa sam malo dobio samopouzdanje ...

naredne godine me je otac ubacio u njegovu fabriku da radim ... (nije njegova - tamo je radio)
to mi je dobro došlo - neki tip mi je pravio pojačalo na baterije ... košta ...
radio sam 4 meseca i 8 dana ... i to mi je jedini radni staž ...
(pre toga sam kao išao sa drugarima da beremo višnje
kasnije sam jedno kraće vreme prodavao LP-ploce , polovne ...)


i tako .. moji krenu na more u Crnu Goru ... jul 1989. ...
ja podjem sa njima ... da probam da sviram , pa ako ne ide - da ostanem sa njima ...
otac mi sredio da se vratim u fabriku (neplaćeno sam dobio)

oni ostanu u Petrovcu ... valjda , a, ja krenem za Dubrovnik ...
izadjem uveče ... puno šetalište ....
NISAM IMAO HRABROSTI ...
...i ... nadjem "rešenje" !

Pitam nekog milicionera (tako su se tada zvali) ... mogu li da sviram ?
on, naravno kaže da ne može ... mada , da ga nisam pitao , verovatno me ne bi dirao ...
i ja , sav sećan krenem kući ...
pa, eto, ne daju da se svira na ulici ... nisam ja kriv - savest mi je mirna !

Dok sam čekao autobus ... svirao sam sa nekim Bosancima na stanici ... malo opuštanja ...

Otiš'o sam za BG ...
Prodjem Knez Mihajlovom ... nekoliko njih svira ...
Ja pridjem onom Vladi "Dilanu" ... popričamo malo ...
on je super tip ...
rekao mi kako ide , kol'ko može da se zaradi ...
...i da se ne premišljam mnogo ... nego da idem da probam .

Nisam imao hrabrosti i vratim se kući ...

prvi pokušaj - nije uspeo !

drugi - jeste !

[Ulični Muzičar]

KAKO SAM POČEO DA SVIRAM NA ULICI



znači, leto 1989.
pošto mi se nikako nije vraćalo u fabriku na peglanje čarapa ,
a, više nije išlo da mi roditelji daju džeparac...
reših ja da ponovo pokušam.

Jedan drug, komšija, je polazio u Budvu .... tamo su mu već bili drugari - rokersko društvo ...
krenem ja sa njim vozom za Bar (i Budvu)

Ja sam zamišljao da , kao , stranci imaju lovu i treba da se usresredim na njih ...
tako odredim da treba da sviram tamo gde je ona grupa hotela ... na kraju šetaišta


Moram da kažem da me je mnogo bilo sramota ...
pomog'o mi je jedan od tih drugara (da , oni su pošli sa mnom tamo)
i to mu neću nikada zaboraviti...
stavio je onu kutiju od cipela (za ubacivanje para) ispred mene ... ja sam mu davao instrukcije gde da je postavi
to me je najviše bilo stid ... što "tražim" pare , a, ne što sviram ...

počeo sam ja da sviram ...svirao sam 10-15 min (nešto sam i zaradio)
ali, videh da nije pravo mesto...


tako se mi svi pokupimo i vratimo ...
ispred starog grada , dole ispod hotela "Avala" , svirali su neki momci (dve gitare)
ja stanem malo podalje od njih i krenem i ja ...
e, sad, svi oni ljudi što su ih bili slušali (20-tak) polako predju kod mene ...
(i oni što su svirali - prekinu i oni dodju ...)
valjda im je bilo zanimljivo da vide električnu gitaru i pojačalo - na ulici (gde nema struje ...)[1989-ta !]

ja sam tada mislio da oni kapiraju moj stil sviranja ...
dve ruke na vratu gitare (tada je bila jedna gitara - ne kao sada dupla ...)
.. stanley jordan fazon ...
kasnije sam shvatio da ljudi samo gledaju ... bezveze ...
a samo retki stvarno kapiraju (i mnogi dodju da mi kazu da takvu tehniku sviranja prvi put vide ...)


ostao sam u Budvi nekoliko dana ... moj cilj je bio Dubrovnik !

[Ulični Muzičar]

VARLJIVO LETO 89-te

Pošto sam uz pomoć drugara, koji su mi „držali stah“, "razbio led" (u Budvi)
Posle jedno 7 dana krenem ja za Dubrovnik ...

Bilo je mnogo turista ,jer je bio početak avgusta
Ljudi su se okupljali da slušaju, aplaudirali ...
Ja sam imao tremu pa sam gledao samo u gitaru
Svirao sam razne stvari (i razne gluposti)...
Udarna stvar mi je bila „Jovano, jovanke“
To se ljudima najviše dopadalo , jer je malo življe ...
Sećam se da sam jednom ispucao ceo repertoar (u to vreme jedva preko jednog sata), a ljudi stoje i čekaju ...
I ja odsviram nešto ... sramota me i da kažem šta je bilo...
Kad... aplauz ... ja pomislim „pa, ovi nisu normalni“ stvarno je bilo nešto glupo (plus poluimprovizovano)

Bilo je jedan tip , Banjalučanin , koji je svirao popularna dela za klasičnu gitaru ...
On odsvira jedan „set“ od 30-tak minuta , napravi pauzu ... pa ponovo
I tako 7-8 puta za veče ..
A, ja , neiskusan, odsviram to što imam ... sat, sat i četvrt i - dosta za to veče !

Bio je neki tip , iz Bihaća čini mi se , koji je stajao na početku Straduna (glavna ulica)
Na mestu gde na jednom zidu „štrči“ jedan kamen (taman da možeš da staneš sa oba stopala)
Fora je bila da se popneš na njega ... nije lako jer te odbije zid
Treba taman toliko jako da skočiš da budeš gore , ali ne prejako – da ne udariš u zid jako ...
Tu su se okupljali ljudi , on ih je malo zabavljao .. znao je i neke trikove sa ping-pong lopticama ...
I ja sam posle „posla“ provodio vreme tamo

odlazio sam na spavanje ujutru , kad svane
kupim taze hleb i odem u jednu šumicu , tu blizu
klupa, vreća za spavanje ...
tada nije bilo opasno !!!

imao sam problema sa pojačalom, jer je odjednom znalo da „utihne“
pravljeno pojačalo ...
rešenje je bilo da ga na trenutak samo adapterom prikačim na struju ...
tako da sam u sred svirke morao da ostavim publiku na minut i utrčim u najbližu prodavnicu u potrazi za strujom ...
niko me nije odbio od prodavaca, ali sam im bio čudan sa tim svojim zahtevom da uključim kod njih svoje pojačalo ... na 2 sekunde ...
kasnije sam provalio da se može povratiti u život i tako što jako „iščupam“ najdeblju žicu ... (to ga je šokiralo)

imao sam baterije na punjenje ... budala ...
kasnije sam ukapirao da ne trošim puno , pa sam kupovao alkalne baterije
8 debelih – i do 100 sati sviranja

Tamo sam našao nekog makedonca (majka mu Dubrovčanka) i kod njega ostavljao pojačalo da se napune baterije .
Svirao sam malo , tako da sam sa jednim punjenjem mogao po 3-4 dana da sviram.

Sa milicijom (tako su se zvali tada) nije bilo problema , uglavnom ...
Samo sa jednim ...
Pokupio me i odveo u sporednu ulicu na pretres ...
Posle me je (isto veče) zatekao kako sviram ... tamo kod tog kamena , onako , za društvo ...
Kao ... : A-HA , JEL’ SAM JE TEBI REK’O DA NE SMEŠ DA SVIRAŠ ?
PA, JA NE SVIRAM ZA PARE SADA ... rekoh ... NIJE ZABRANJENO ...
I on se zbuni : ... BEZ OBZIRA !!!!
[[[To me podseća na ono iz „ko to tamo peva“
-KAKO IH NIJE SRAMOTA !
-ŠTO? PA, MI SMO DOŠLI NJIH DA GLEDAMO
-BEZ OBZIRA!! (Bata Stojković)]]]

Iz Dubrovnika sam skoknuo par puta u Cavtat

Na autobuskoj sam jednom pričao sa nekom babom , koja svake godine sama skokne do Dubrovnika ...
da opere noge ... hehe ... ne verujem da je bila znala da pliva
Ona mi je pričala kako je neka pesnikinja ... a kada sam zatražio da mi kaže neke svoje stihove ...
Ona se uplašila da imam skriven mikrofon , pa ću da snimim ... (i valjda joj ukradem to ...)
Hehehe...
Kasnije sam sretao razne individue , pa sam navikao ...
Jadna baba je , na primer ,tvrdila da je dobila Nobelovu nagradu za književnost ...
Ja sam se čak kasnije i raspitao ... jer nikad se ne zna ... ali niko iz te države nikada nije dobio to ...

Posle sam krenuo na sever .. Makarska , Omiš , Split ...
Pa , opet nazad ...
autostopom ... našao me je jedan zemljak u Makarskoj ...
posle smo se posvađali ...
on je bio stalno pijan i voleo je Miloševića (1989. !!) ... ja - ni jedno ni drugo (naročito ovo DRUGO !)

U Makarskoj sam prvi put posle završene svirke otišao da ispraznim kutiju i vratio se na „drugo poluvreme“ ...
Tada je bila nezgodna stvar što su postojale samo papirne novčanice ... poveće
I kutija se brzo napuni

U Splitu sam svirao prvo malo „unutra“ , a , posle sišao dole pored mora
Mislim da nikada nije više ljudi stalo da me gleda (na ulici ... ne računam „svirke“)
Valjda je bilo par stotina ljudi ... ili sam se ja bio uplašio pa mi se činilo toliko ...

Tako sam se muvao po Jadranu 30 dana ...
Na kraju sam se vratio preko Zagreba .
I tamo sam svirao par dana ...
Spavao sam na jednoj klupi , u jednom parku , blizu neke kasarne ( neka komanda , pre će biti ...) ,
pa su vojnici celo jutro prolazili ... išli po burek i jogurt
padala je neka sitna kiša , ali drveće je još bilo puno lišća , pa mi je tek po koja kap padala na ... krevet

trijumfalno sam se vratio kući ... ponosan
krenulo je ...
ne moram da peglam čarape (u ćaletovoj fabrici) do penzije !

[Ulični Muzičar]

ODAKLE TI OVE PARE , A ?


Kada je prošlo to prvo leto (1989.) i ja se trijumfalno vratio kući ,
dosadjivao sam svima redom sa svojim pričama .
otprilike k’o oni “solunci” što su po bezbroj puta prepričavali svoje ratne avanture …


Odmarao sam 50-tak dana i …
krajem oktobra krenem ja ponovo …
bila je to četvorodnevna (mini) turneja
BG , ZG (2dana) i opet BG !

Ne sećam se da li se u Beogradu dogodilo nešto posebno važno ,
jer sam kasnije puno puta bio na po nekoliko dana i ne znam šta je tačno koji put bilo…

a, u Zagrebu je jedan drug služio vojni rok , pa sam ga posetio.
Pitao sam jednog taksistu da li ZNA gde je Vlaška ulica (tamo je bila kasarna) …
On me je onako “nezgodno” pogledao i rekao “pa , bilo bi glupo da ne znam”
Vlaška ulica je jedna o najvećih ulica u CENTRU Zagreba … to sam kasnije saznao !

Zanimljiva je bila razlika izmadju BG i ZG .
u BG su mi ljudi bliže stajali … i više me zapitkivali …
(dobro , i Knez-Mihajlova je tesnija od Zagrebačkog Trga Republike … [sada Bana Jelačića])
u ZG su bili na većoj distanci , što mi je odgovaralo (uvek sam imao tremu kad više od nula ljudi zastane da me sluša)
i , uglavnom , nisu me mnogo ”uznemiravali”
Ipak , posle jedne svirke u ZG mi je priš’o neki tip da mu objasnim kako to ja sviram (Stanley Jordan tehnika ...)
demonstrirao sam mu malo ... (i on je bio neki gitarista)
polako, polako , kasnije ... skrenuo je razgovor
počeo je da mi priča o hari-krišni ...
meni je bilo zanimljivo , jer sam prvi put slušao te stvari ( 1989 !!! ) pa sam i pitao ...
davio me on , davio ...
ja postavljao pitanja...
na kraju mi je dosadilo i ,kada je video da ja želim da zbrišem ...
kaže on , kao ... „čekaj, ne možeš tek tako da odeš ... pa, što sam se ja mučio 2 sata?“
he, he ... izgleda da je bio dobio zadatak od njegovih da misionari po gradu ...

Spavanje je bilo po vozovima.
a , pošto sam bio dva dana u Zagrebu , malo je bilo i na železničkoj stanici i na klupi u parku

Od para koje sam „ubrao“ za ta 4 dana , kupio sam neki sintisajzer ... 250 DM je koštao
vrlo loš... jedva da nije bio igračka (danas jeste – moj sin od 5 god. „svira“ na njemu , povremeno)



a, što ova priča ima takav naslov ... pitate se vi , možda ...

pa ... moji roditelji nisu bili baš sigurni da se od sviranja na ulici mogu zaraditi neke pare ,
iako sam doneo nešto sa svoje prve turneje („varljivo leto 89-te“)
u ova 4 dana sam , rekoh , zaradio oko 250 DM , što je u to vreme bilo oko pola radničke plate
tada su postojale samo novčanice (znači - HARTIJA) ...
pare sam stavljao u ranac , na dno... a, odozgo - pojačalo , razne stvari ...
tako da su bile skroz izgužvane
kada sam došao kući , izvrnuo sam ranac na kuhinjski sto (sa namerom da novčanice „ispeglam“ i prebrojim)
moj otac je zabezeknuto gledao u GOMILU para na stolu (stvarno GOMILA ... jer - em zgužvane, em ih je bilo puno )
i rekao : „ Odakle ti ove pare ? “

[Ulični Muzičar]

RAMBO AMADEUS I KAFIĆ ZA SVAKU PRILIKU


Bilo je to 1997. u Herceg Novom (odakle je Antonio Pušić (Rambo) i rodom ...)
ja i još jedan tip smo svirali na ulici...
obično sam devedesetih odlazio u Budvu avgusta meseca
ali , tada sam prvi put otišao u Herceg Novi
poveo sam jednog tipa da svira sa mnom ... udaraljke , raznorazne ...
ja sviram gitaru (sa dva vrata) na "klavirski" način ... (Stanley Jordan fazon ...)

i tako počnemo mi da sviramo u onoj ulici , lepoj , u centru ...
ali, nešto nismo izazivali interesovanje ...
rešimo da promenimo mesto ... i spustimo se dole pored mora da probamo tamo...
ali ,ni tamo nešto nije išlo...
medjutim prodje Rambo tu slučajno i ... da ne dužim , počnemo mi sa njim da sviramo...
on uzeo neke udaraljke i otkačio se čovek ... veliki zajebant ...
posle nam reče da dodjemo u neki kafić ,
zaboravih ime ...a i zašto da idemo tamo ... da sviramo , da se zezamo ... zaboravio sam tačno zašto ...
ode on , a mi nastavimo da sviramo...
opet nije bilo kako treba (interesovanje prolaznika) ...
ja se iznerviram i kazem kolegi da idemo u tunel da sviramo !
(ima neki tunel 30-tak metara dugačak kojim prolazi šetalište pored mora ...)
rekoh , aj' kad već slabo ide , da se bar mi zajebavamo ...
i ... bilo je super zezanje a, i publike je bilo...
napravili smo mini show ...
na kraju je bilo samo ... give me five... sa kolegom ...
posle smo nastavili da samo u tunelu sviramo ... tih 10-tak dana ...

Jedno veče je Rambo održavao koncert gore u tvrdjavi u Herceg Novom (citadella se ,valjda, zvaše...)
mi , naravno, išli da gledamo ... uvek je zanimljiv uživo ...
posle koncerta on seo pored miksete i mi , u odlasku, svratimo do njega ...
zdravo - zdravo ... i pohvalimo se mi kako smo našli super mesto za svirku, tunel... itd ...
on nam opet kaže da svratimo u taj kafić .... već pomenuti ...
u tom trenutku prolaze neke devojke ...
i valjda , ohrabrene time sto Rambo ne izigrava zvezdu , nego priča sa ljudima - one pridju ...
kaze jedna ,kao , super je bilo (koncert) i tako to ...
on njoj kaže kako je lepa (muvanje ,ov korz ...)
a, ona ,da uzvrati, kaže njemu kako je i on lep ...
a Rambo njoj :"aj' dodjite u kafić (dotični ...) da nastavimo sa komplimentima"
ja i moj kolega smo umrli od smeha ... posle ...

taj njegov kafić ... he he ...
za sve prilike ...

[Ulični Muzičar]

ULIČARSKA ETIKA


I u mojoj profesiji postoje neka nepisana pravila.
Osnovno pravilo je da, ako neko već svira tamo gde bi i ti , treba da se odmakneš na neku pristojnu udaljenost ...
Pa tamo sviraj kol’ko ’oćeš ...
Ako su dva svirača preblizu , nikome to nije na korist (u parama ... a , i u nervima !)
Dobro je i da su na različitoj strani ulice ... ako ih je samo dvoje , a ulica široka (a, ima takvih)

E, a, koliko se to poštuje ...
hm ... hm ... hm ...
Kao i obično , svako misli na sebe i boli ga uvo za druge ...
Oni koji su jači , ne mare za slabije ...
Jači , pre svega u smislu da imaju pojačala , više ih je ... prave veću galamu ...

Ja sam u početku veoma pazio na to .
Čak sam uvažavao i prosjake , koji su mi delimično i kolege
Međutim, sada sve više i ja mislim prvenstveno na sebe ...
Dobro , ne stanem nikome na metar razdaljine
Ali , gledam da se udaljim koliko je potrebno , a, da MENI taj neko ne smeta ...

To su me naučili ...
Mnogo puta mi se desilo da se čudim kako nemaju ni minimum obzira

Ako više dana za redom sviraš na istom mestu i neko nov dođe pa zauzme to „tvoje“ mesto
Ne možeš da se buniš ... i jedan i drugi radite nezakonitu stvar ... bez dozvole
Tako ja mislim ...
I , sutradan poranim da povratim svoju poziciju
Međutim , kada je obrnuto ... imam problema ... niko nema obzira
Tu računam i ljude koji po ulici prodaju razne sitnice ... ne samo muzičare
Tako me polako kvare ... teraju me da i ja mislim samo na sebe


Evo poslednji primer od letos :
Svirao sam na istom mestu svako veče
Neki Rumun je, pak , išao od restorana do restorana ...
Znate ono ... svira 5-10 minuta , pokupi pare od gostiju i ... ide dalje
Prvo veče sam sačekao da odsvira to svoje na 5 metra od mene ...( bio je i tu neki restoran ...)
On svira harmoniku (+njegov sin od 7-8 god. ... znači dve harmonike) i pravi veliku galamu
Nije me ometao samo kad dođe da svira tačno ispred mene ,
nego i dok se , polako , približava i , polako , odlazi ...
drugo veče ja njemu kažem da preskoči taj restoran gde je sviram ... nije u redu da ja pauziram zbog njega
malo smo se posvađali
on meni reče ... ti tu sviraš celo veče , valjda mogu i ja 10 minuta ...
a ja njemu ... ti sviraš po celom gradu , svi restorani su tvoji ... ostavi mi bar ovo mesto ...
-pa , to je samo 10-tak minuta ... on će
-pa , to je za mene nešto para ... (zna se otprilike „satnica“ ... pa i tih 10 minuta ...)
i što bih ja tebe „čašćavao“ ...

i tako se mi tu malo posvađamo ... svako ima svoju „teoriju“
na kraju sam mu , iznerviran , zapretio da ću mu poslati policiju zato što iskorišćava maloletnu decu
(to jeste ozbiljna stvar – maloletna deca ne treba da rade !)
To ga je uplašilo , izgleda ...
Inače on je ostavio devojčicu od 1o-tak godina da prosi (razvlači harmoniku ... bezveze) u jednoj ulici
A, sa sobom je vodio sina od 7-8 godina
Zajedno sviraju , a mali na kraju i skuplja pare od ljudi što večeraju ... i tako svako veče , celo leto
( i koga briga što dete u tom uzrastu treba da se igra , a, ne da radi )


Najgori su oni Južno-amerikanci ...
Njih apsolutno nije briga što ti sviraš ...
Jednostavno , izaberu sebi najbolje mesto i ... udri ...
I ti , šta ćeš ...
Pokupiš se i odeš ...

Ima i prosjaka koji šaraju ulicom i traže pare od prolaznika ...
Kad vide da neko počne da čeprka po novčaniku , da bi meni ubacio ...
Oni mu (joj) priđu i traže ... neki im i daju ...
Ali , ja im uvek kažem da se udalje od mene ... ako im se usladi taj sistem ...


Jedan drugi slucaj ...

Svirao sam negde ... i dolazi sasvim blizu mene žena sa onom velikom muzičkom kutijom (na točkovima)...
Ono ... vrti ručicu , a ono samo svira ...
To dosta jako „zvuči“ ...
Ja joj priđem i protestujem , ljubazno ...
Ona kaže da tu „svira“ (vrti ručku) svaki dan ...
Ja je zamolim da se odmakne malo ... (bila je 7-8 metara od mene)
Prvi sam stao tu ... u prolazu sam ... samo taj dan (pola dana ...) ...
Ona je skoro uvažila moju molbu
Ali , u tom trenutku dolazi njen muž ...
Ljuti se na nju što uopšte razgovara sa mnom ...
Kao ... ma, šta mu se pravdaš , ko ga j...
I počne on da vrti ...

Ja se vratim na svoje mesto ... ljutito ...
Okrenem pojačalo (skoro) do „daske“ ... (da bih se i ja čuo ... njemu nisam smetao , sigurno ...)
I pomislim u sebi ... A SAD LJUDI , MOLIM VAS , UBACUJTE PARE ...
Nisam mogao dugo tako da galamim ...

I ... hehehe ... počnu ljudi da ubacuju ...kod mene
Jedan , drugi , treći ... a kod njega niko !
A , on je bio okrenut prema meni i sve vidi ...
A ljudi ... samo ubacuju ...
Nije prošlo više od 4-5 minuta ... promeni on poziciju
Nerviralo ga je da gleda to ...
Ja smanjim „volume“ ... i nastavim normalnom jačinom
pomislim ... more, ima boga ...hehehe ...

[Ulični Muzičar]

MAMAC


znate li šta je to?

kad' sam svirao u Nemačkoj, negde na početku karijere ....
neka žena traži siću po novčaniku ... taman da stavi , kaže
au, pa ti nisi ništa zaradio (slobodan prevod....) ... i ubaci pare i ode ...

ja pomislim ... pa tek sam počeo da sviram ... 2-3 minuta....

posle nešto razmišljam ...
pa, ljudi ne znaju kad sam ja počeo ... i glupo je da bude prazan koferčić ...

i tako počnem da stavljam "mamac" ... tj. da stavim nekol'ko novčića sam , na početku ...
kasnije sam već to usavršio ... duplo dno (gornje - pokretno) sa zalepljenim parama...

e, sad ... nije dobro ni da ima puno para , tako da ,čim se s'kupi malo .... hop !
podignem duplo dno i pare odu dole , a gore ostanu samo one zalepljene ...

smešno mi je kada prolaznici vole da dzvirkaju u kofer .. da vide kako mi ide ...
neki i komentarišu ...
neki kažu ... a, slabo ...
a, ja se mislim ... pa, otkud , bre, tečo ,znaš da li sam počeo pre 1 minut ...? ... nego ćutim , šta ću ...

U vreme hiperinflacije , pitaju me ljudi kol'ko mogu da zaradim za jedan dan ... mogu li 5 maraka ...
... a meni je mamac bio toliko ...
al' dobro , tada je ovde 100 maraka bilo bogatstvo ...



sećam se jednog komentara ... u Knez-u ...A, PA TI SI VEĆ ZARADIO ZA PEČENJE !
hehe ... kao da ja sviram zato što sam gladan ...


a, jedan deda je pričao svome unuku ..(a ja sve čujem)...
EVO , OVO JE ULIČNI SVIRAČ ... NJEMU NIJE VAŽNO KOLIKO ĆE DA ZARADI , NEGO DA ZABAVLJA PROLAZNIKE ...
ja slušam i mislim .... sigurno ...

[Ulični Muzičar]

DIREKTAN PRENOS - EKSKLUZIVNO ZA ... ALBANIJU !


Mene prenosili i u Albaniji ... ha ha ha
tj ... prenosili moju (uličnu) svirku ...

elem , dodje neki tip (pošto je predhodno poslušao malo kako sviram) ... i pita da li bih mogao da odsviram nešto romantično ...
"pa , evo , ovo što sam malopre odsvirao je bilo romantično" - kažem ... (koristimo engleski ... )

ne,ne , da li bi mogao SADA da odsviraš nešto romantično ... za moju devojku ( ja počnem da gledam naokolo ... da je pronadjem )
... koja nije tu - kaže on
i vadi mobilni ...
ahaaa, hoćeš telefonom da ... ahaaa OK OK ... (nije mi prvi put...)

pozove je on , stavi telefon ispred zvučnika i ja odsviram "za Elizu" (ha ha ha ... to mi je prvo palo na pamet)
posle jedno 30 sekundi prekine on vezu (malo su i pričali ...) ... da se ne istroši ...
i kaže da je ona (njegova darling) ... u Albaniji ... da joj je bilo drago itd ...itd ...

plati lepo momak i ode ...

[Ulični Muzičar]

VOLIM JA ... OVAJ SVOJ POSAO !


Moram da kažem da ja volim svoj posao
Kad već nešto mora da se radi ... ja biram ovo svoje
Govorio sam uvek da je pravi posao onaj koji bi radio i besplatno

E, sad ... kada bi se naprasno obogatio ...
Mislim da bih napravio pauzu ... sigurno ...
Ipak mi je malo dosadilo ... 21-va godina !
Ali , vratio bi se ...
Svirao bih ili beslatno...
ili za pare ... koje bih posle poklanjao najbližim kolegama , prosjacima ... bilo kome
malo bih promenio i repertoar ...
sada se trudim da ono što sviram zvuči , pre svega , LEPO ...
Jer sviram za prolaznike , pa tek onda za sebe ...
Znači , malo bih više svirao za sebe (tvrđi zvuk ...)
Ne bih svirao po hladnoći , vetru , po kiši –ispod nekog balkona
Manje sati u komadu ...
Itd ...itd...
Ali bih (makar povremeno) SVIRAO ... na ulici !!!
Po tome cenim da sam izabrao pravi posao za sebe !

Početkom devedesetih je izvestan broj ljudi iz bivše SFRJ krenuo da svira po ulici – iz nužde !
Nije bilo para , nije bilo posla ...
pa, kao , bolje je i to nego da kradu...
hehe ...
i meni su nekoliko puta (imajući nameru da me pohvale) ... rekli da ... dobro , bolje je to što sviram nego da kradem ...

Ja uvek ističem da sam počeo da sviram po ulicama zato što sam tako hteo ja...
Nisam morao !
1989. sam mogao da nastavim da radim u fabrici u koju me je doveo otac , koji je tamo radio puno godina (radio sam 4 meseca ... kol’ko da zaradim za pojačalo ...)
Radno mesto sa perspektivom ... hehe ...
Mogao sam da budem nekakav šef , kasnije ... na bojenju čarapa
pošto tamo niko nije imao hemijsku školu
a , i plata tada (1989, 1990 ... ) je bila fina ...

mislim da za mene , onkakav kakav sam ...
da je ovaj moj - idealan posao ...
nezavisnost ... nema šefa ...
ja odredjujem kada ću da radim , koliko dugo , koliko često , gde ...
nezavisnost mi omogućava i to što sam oduvek svirao sam
(izuzev nešto malo ... na Jadranu ... ali , to je bilo više zezanje , a manje ozbiljan „rad“ ...)
A, to što uspevam da sviram sam , a , NE PEVAM ...
Za to kažem FALA ... Stanley Jordan – u ...

[Ulični Muzičar]

DRŽAVE U KOJIMA SAM SVIRAO :


Nemačka
Austrija
Švajcarska
Italija
Češka
Slovačka
Madjarska
Grčka
Bugarska
Hrvatska
Crna Gora
Srbija

gradova broj ... mislim oko 98-99 .... treba da prebrojim ... možda ima i 100