I moje pesme za vas : )))

[Dadi]

Pazi se laznih drugara...

gde su sada drugovi? nestaju bas kad su potrebni,
ostavljaju na tankom ledu, dok oni slave, likuju, i dovikuju,
iza ledja, smeju se,podsmevaju, oko tebe oblecu
k'o lesinari, imam zelju krila da im palim,
da ih onesvestim zdravim razumom, da
ih s***** do korena,sada treba mi promena,
poput nekog fenomena, da se derem
dok me ne cuju, da im pokazem kako osecanja
na papiru se redjaju napushtenog ortaka,
kako je biti sam iza celichnih kvaka, sanjati
lesheve, puno krvavih raka, nasa koliba
nekad puna bila je, sada samo seta je ostala,
kucica na drvetu sa koje konopac visi je pala,
sa njom se srushila i svaka uspomena,
ovo je poslednja opomena da nema poverenja,
fali nam druzenje i secanje na prosle dane,
svako je otkrivao svoje rane, zajedno smo
cekali da svane, da se oslobodimo tame,
od alkohola ubijeni se ulicama vukli,
sa starijima tukli, a onda bezali kud koji,
bili smo svi za jednog, jedan za sve,
na kraju je neko morao izdajica da postane,
bez obraza da ostane, i jos mi nije jasno,
zasto se zivot kocka sa nama, ginuli jedan za drugog,
da bi pre kraja zavesa pala?

refren...
Takozvane drugove uvek cu drzati na oku,
jer danas svi su spremni da te sjebu u najkracem roku...


sta mi znace drugovi, kad surovi su drumovi , i bez njih
ulice i dalje pune su, vreme prolazi,
nista novo se ne dogadja, toliko malo rima,
zato svaka u srce pogadja, svaka oslobadja nesto novo
sto nisi znao da postoji, drugovi jedni drugih se boje,
tudje sudbine zele da kroje, na pijedestalu solo da stoje,
ne znaju da sto si vise,to duzi pad te ceka,
svako samo na svoje pazi,
kad ima vishka - drugima ne da, sa visine te gleda,
ne shvata da nista bolji nije, mozda seti se kasnije
da sve zasluzeno se k'o bumerang vrati,
ortak te prokleo, ortak te blati, ortak
te kao krushku mlati, ti i dalje ne shvatas, patish
i mislish da si uradio ispravno ako si ruku
u vatru stavio, i mislis da si najboljem drugu zivot spasio,
u stvari svoj si na pola skratio,
njima bitan si kao zrno peska pustinji,
tones i ne mozes da isplivash, suze rukama prikrivash,
kajes se, ali za to je prekrasno, ispostovao si ih casno,
oni ti presudili, sve ti postaje jasno....
gde ste sada drugovi kad ste mi potrebni?


refren..
Takozvane drugove uvek cu drzati na oku,
jer danas svi su spremni da te sjebu u najkracem roku...

[Dadi]

Bezim od Sebe...

Hodam napusem, nimalo opusten, skroz sam potisten,
tesko uzdisem, ali jos uvek disem, kontrolisem korake,
sve do vrata, sve za vratom skuplja se, skupim sve
i zapalim preko, neko me ceka, jecam..
gledam da sredim se, predjem sve prepreke,
za vratom su mi kurve belosvetske,
i pojave su ceste da peske hodam dugim stazama,
zasices praznim frazama, lece me gazama
koje krvljom natapam, sad se raspadam,
sit sam zapada, hocu na istok, hocu druga blistog,
hocu cistog lica kroz zivot da idem, da se dignem,
vinem u visine i odem sa zemlje, ne zelim da ginem,
boga proklinjem da se mene nikada ne odrekne,
i ako pokleknem znacu da gleda me…
da vreba me kao soko, njegovo oko krvari,
zar su svi sveci nemocni da daju meni malo pomoci…
kad ti se obracam, barem mi pomozi, orozi zategnuti,
strogo nategnut cekam kao zapeta puska,
napet ja tu sam i kurac me boli za ustav….

I sve ove godine, trazim da pronadjem sebe,
ali ja bezim od sebe, ja bezim od srece,
lenjivac koji nece nista, ubijen od vina,
zasicen od svog tog dima koji danima uvlaci….

I sada spas pronalazim u flashi, nemoj da me trazis,
nismo na istoj stazi, nisu nam isti zivotni prolazi
koje moramo preci da bi smo veci postali, da bi smo
zaradili nesto, i uspeli nesto cime cemo da se ponosimo,
mi vam donosimo price preko matrice,
i dalje mi znacite pa ako me i pljujete,
i ja pljujem po vama, drama i biznis je sve to,
sve dok imam dobrog shita ne moram da se pitam
dal osecam ritam jer mi struji venama, ceznem za
idejama, lutam temama u potrazi sa necim…spreci
nesto da kazem, da lazem u textovima nemam namere,
ze zamerite ako kazem nesto u cemu se ne pronalazite…
moja lirika je moj zivot, moj iskustvo i moja istina,
dovoljno je sto vam se otvaram, i poklanjam delove
mog jadnog zivota, divota kazete, lazete same sebe,
i ko me jebe kad sam dopustio da padnem na tlo
poput bebe, za tebe se ne brinem, ti gradis slavu,
ti pravis malu proslavu za uspesne, tu moje misli gube se,
za mene mesta je nestalo, prestalo je sve sto je trebalo
da potraje, dosta je zalbe, sad za paljbu spremam se…

I sve ove godine, trazim da pronadjem sebe,
ali ja bezim od sebe, ja bezim od srece,
lenjivac koji nece nista, ubijen od vina,
zasicen od svog tog dima koji danima uvlaci….

[Dadi]

Kako Bilo, Dobro je...

Kako bilo dobro je…

Kako bilo dobro je, bolje biti moglo je,
ali nema veze, urokan do jutra oznojen,
razmisljam o nebitnim stvarima, sebichnim
drugarima sto zaboravishe ortaka do jaja,
tudjina razdvaja, recima udaram ,
na usnama istina, cuce se silina kad progovorim,
odgovori na pitanja svitanje dok cekam,
sudbina kazu da kriva je, smiri se i popi malo piva,
zdrobi malo shita i opusti se, ne dopusti da sjebu te,,
grebu se na svakom koraku, gledam sudbinu propalu,
raspalu porodicu u ovoj zemlji perspektiva,
sve cesce punim cashe vina i ispijam do dna
ochi pune sna,zelim da zaspim i s’njima sklopim i ja,
protiv zida idem, ne znam dokle cu da stignem,
da se dignem, ja ginem,
sam svoje rime pisem, sad ovde dizem tishe,
pa svoje brisem priche,
nove volje svoje bolje sto me gone stichem bitchem,
dovikujem u pomoc i klikcem,
neprimetno se michem, ne bih smeo da vichem…i onda..
stize nada iznenada kada najmanje se nadam….

[Dadi]

Uzalud...

I ove noci sve nestaje, prestaju da bole me rane,
cekaju da prodjem sve dane, sve mane da
ostavim sa strane, da planem…
da granje vise ne pushim, u dushi se gushim ,
pushim se, rushim sve ali nesvesno, bezvezno,
sve je to predjeno…
gledano realno izgubio sam bitku…
zadnjem kriku dajem veliku vaznost, osecam se jadno,
gadno zarazno stanje, zelim da svane, necu da padnem,
gledam da gladne nahranim, sastavim koju rimu novu,
da zaradim lovu , i onda iz pochetka pochem da idem,
kako bih sjebao gnjide, svi vide kako ka cilju gmizem,
ne lizem bulje kako bih zaradio uspeh, pucicete kao dulek,
dok lagano trunem osecam da zelim da kunem..
u meni strune pucaju bez milosti, mozda krivo ti sto nisi bio ti
prvi koji je dosao dovde, ali ladje moje ne tonu,
imam na tonu rima, cimam se sa svima kako bi me shvatili,
kako bi sve platili, i cenili ono sto zaradim..
kada dim povucem, dovucem se do kaucha,
ja sam poput pauka, stao sam ,
nisam znao da# prestanem kad je trebalo,
sjebao sam sve sto sam cekao da urodi plodom…

[Dadi]

Gde smo sada...

gde smo sada brate...
amiga, gde smo sada....

gde si sada brate, nekad bili smo team,
sad si daleko brate, slusaj ovaj beat,
i ovaj ritam sto me nosi kao da plovim,
kao da lovim srecu druze, necu druze
srecu duze, pre cu umreti,
gde cu usnuti, cuces ti kad ostanemo sami svi,
bez igde ikoga, bez milje zivota koja se gasi,
ja borim se da shvatim, ali znam samo da patim,
da gasim svece pre spavanja, secam se gluvarenja,
noci nespavanih, sa jointom u ruci pored jezera,
mnogo nereda ostavljeno za nama, sa nama i
galama odlazi, dolazi novo vreme brate,
prolazi ovo breme brate sto se koti na ledjima,
a tako bih voleo da opet jednom osvanemo
na terenu za basket..da kao i uvek nakrivis kachket,
i da igramo dok smeju se curice, sve su sad kurvice,
ovde igram zakon ulice, cudis se sto ovako ludim bre,
slutim sve loshe je, kloshar sve svoje bacio u vodu,
gazio po podu,u krvi do kolena, u mrznji do korena,
tuga golema...
moram snagu da skupim, glupim forama se ne sluzim,
sto god mogu, svojima pruzim, al duzi put ispored
mene nego sto sam mogao da zamislim, i kad malo
bolje razmislim ja ovde ostajem do smrti...

[Dadi]

I kada...

Ukocheni prsti, blizu sam smrti, drhtim,
ne vidim izlaz, dan je bio tako divan,
sad kivan na sve, na te male probleme,
na ljude koji me zele, na vesele i besne,
na ljute i one sto cute..
glavom klimam uz bit, stado imam al
nikad nisam sit, nit koja mi treba
da do neba ja vinem se, vidim sve,
predjem te granice i stanice, sacekam
ono pravo, ono glavno sto treba da naidje,
da se uzdignem… chudi me zasto
ne mogu da se kontrolishem, zasto dishem
kad nisam sposoban, valjda kriva je dosada,
i kad neko me proganja ne zelim da bezim,
rezim i sedim kao kosa staroga coveka,
da bog da doveka truleo kao trunka pepela,
svaka radost koja se desi mi je presela,
sta vredi mi zlatna poluga ako sreca me ne prati,
blatim svoje ime, valjda zato moram da platim…

i kada rushe se snovi,
i kada budan snom plovim,
i kada gorim do boli,
i kada boli jer volim….

[vrapche]

bilo ih je divno ponovo procitati

[heysel]

nisam sve procitao..sutra cu
rizpekt bro

[Dadi]

nisam sve procitao..sutra cu
rizpekt bro

YO

@vrapche:

[Dadi]

Ja ne mogu da volim tvoje ochi
Ali mogu da se izgubim u njima

Ne mogu da volim tvoj osmeh,
ali mogu da mastam o lepoti
i zasto skrivas ga.

Ne mogu da volim tvoje usne,
ali mogu da zatvorim oci i zamislim
da me istim usnama ljubis…

Ne mogu da volim tvoje grudi,
ali mogu da sanjam kako u
svilenom, otvorenom mantilu
ides preko mog tela u lepoj,
aprilskoj noci…

Ne mogu da volim ono sto ne
Poznajem,
ali znam da volim Postupke.
Znam da volim reci.

Ipak Ti hvala za sve,
hvala ti za zore, za jutra,
za noci, za dane i osmehe,
za poverenje i lep stvari i
za ono sto si samo ti…

pokazi mi osmeh jednom samo,
dozvoli da se zaljubim u njega,
dozvoli da pokrijem te poljubcima,
da vidim te u svakom oblaku,
da sunce gleda tvojim ocima.
Da osetim tvoje predivne dodire,
da se divlje volimo nas dvoje…

Bilo sa kim, osim sa tobom, ja sam sam….