da li je nekada za ljubav prekasno?

[Dadi]

^

Pa ja nisam kriv zato sto i dan danas postoje maloumne devojke koje se udavaju za nekog tipa posle dan veze... to su gluposti... KARAKTER OSOBA? pa to se upoznaje pre braka... Nemoguce je da se karakter jedne osobe promeni odmah posle vencanja : ) a drzh malo hehe..

[mustra_becka]

jeste to si u pravu netreba se zaletati..
nego pre svega upoznati osobu

[maca]

najgore je, kad mislis, da nekoga dobro poznajesh a na kraju se iskaze, da nije sve tako ...

[Dadi]

najgore je, kad mislis, da nekoga dobro poznajesh a na kraju se iskaze, da nije sve tako ...

zavisi koliko dobro poznajes ljude...

[icecream]

vechna ljubav postoji

[Dadi]

vechna ljubav postoji

dodji juche...

[icecream]

ako bi svi mislili to, ljudi bih se brze rastajali jer ako polaze od principa da nijedna ljubav nije vechna pa onda brate mili tako cesh i ziveti jedna ljubav za drugom. a ti shto kazesh dadi, osecanja su chudo, nekom uspe, nekom ne.

[Dadi]

osecanja... emocije... strast...pozuda...nagon...blizina...iskrenost...lj ubav...sex...dodiri...glas...uzdisaji...spajanje tela..............

[maca]

ja samo znam, kad zavolim, volim zauvek. Nije bitno, ko je to. Prebrzo se navezem na osobu.

[TaNaNa]

Ponekad,dok tragamo za ljubavlju,paznjom,neznoscu,razumevanjem...u sustini zaboravimo,da ljubav ne znaci biti zaljubljen u pojam ljubavi,vec prihvatiti osobu koja nam je draga,prihvatiti njene mane i vrline...To je naravno lako reci ili napisati i svi cemo potvrditi, "Da,to je tako normalno". Ali,da li kad dodjemo do tog stupnja,da li zaista prihvatamo onu drugu osobu,da li ljubav nadjaca njegove mane, njegove namerne ili nenamerne povrede koje nam je naneo? Ne verujem...
Upoznamo nekog, ko nam se cini drag, ko nam na momente ulepsa sive svakodnevnice i u pocetku mislimo na njega 5 minuta u 24 sata, da bi se iz dana u dan to menjalo i shvatimo da smo se zaljubili...
Po nekom mom subjektivnom misljenju, svaka ljubav je prelepa u pocetku, kad smo puni paznje i neznosti jedno za drugo...i posle toga polako pocnu razmirice, neslaganja, svadjice...pa razmisljanja tipa, da li ja njega gusim, da li mu posvecujem dovoljno vremena, da li...i taj osecaj ugadjanja drugoj osobi dovede do,potpunog prestanka razmisljanja o sebi, dakle o onome sta je nama potrebno,sta mi zelimo.
Nisam pesimista,i nisam negativna ali po nekoj logici svakoj ljubavi dodje kraj na neki nacin...Neka se zavrsi ruzno, neka se zavrsi tuzno...a neke se jednostavno transformisu u neku drugu ljubav...
To je moje misljenje...ali,logiku svaki put nadvladaju osecanja...kad god se zareknemo: "Nikad vise"...stalno ponavljamo svoje "greske"...Zasto? Ne bih znala reci...volela bih i ja odgovor na to pitanje...
Pravimo greske u svom zivotu ali nikad nije kasno da ih ispravimo, uvek postoji jos jedna sansa kad mozemo uciniti svoj zivot bar donekle takvim kakvim ga zelimo ziveti..
Verujem u to...Samo je potrebnomnogo truda i upornosti, a i nade naravno...A svi znamo da ona umire zadnja...