Pjesme koje su nam posebno drage

[kiki23]

Ti si samo jedan

Ti znas voljeti,to nije mala stvar,
ti znas ljubiti i dati sebe kao dar,
ti znas,a ja zelim sve nauciti,
jer nikad nisam srela nekog kao sto si ti.

I bit cu sunce koje sija samo za tebe
i bit cu zena koja sanja samo za tebe
i bit cu voda kada budes zedan
i bit cu tvoja jer ti si jedan,
ti si samo jedan.

Ti znas pravu rijec kad suze poteknu,
ti znas molitvu,onu pravu iskrenu,
ti znas,a ja zelim sve nauciti
jer nikad nisam srela nekog kao sto si ti.

I bit cu sunce koje sija samo za tebe
i bit cu zena koja sanja samo kraj tebe
i bit cu voda kada budes zedan
i bit cu tvoja jer ti si jedan,
ti si samo jedan.

Kao sto je crnoj noci dan,
kao sto je bolesniku san
to si meni ti,
to si meni ti.

I bit cu unce koje sija samo za tebe
i bit cu zena koja sanja samo kraj tebe
i bit cu voda kada budes zedan
i bit cu tvoja jer ti si jedan,
ti si samo jedan.

[nepoznatamrki]

CEZNJA
Sanjam da ćeš doći:
Jer mirišu noći, a drveće lista,
I novo se cveće svakog jutra rodi;
Jer osmesi ljupki igraju po vodi,
I proletnjim nebom što od sreće blista;

Jer pupe topole, i kao da hoće
K nebu, pune tople, nabujale žudi;
Jer u duši bilja ljubav se već budi,
I mirisnim snegom osulo se voće;

Jer zbog tebe čežnje u vazduhu plove;
Svu prirodu Gospod za tvoj doček kiti.
Cveće, vode, magle, jablanovi viti,
Sve okolo mene čeka te i zove.

Dođi! Snovi moji u gustome roju
Tebi lete. Dođi, bez tebe se pati!
Dođi! Sve kraj mene osmeh će ti dati
I u svemu čežnju opazićeš moju.


Usne

Usne jedino zato postoje
da s nekim podelis nesto svoje.
I da ti sapat sapatom vrate
usne postoje da se pozlate.

Usne su vulkan tvoga tela
usne su izvor tvojih reka,
usne su pupoljak gde se srela
pcela od vetra s pcelom od mleka.

Usne postoje da se procveta
u vatrometu neba i sveta,
usne su da se u dahu zgusne
krilatost zvezda i kometa.

I nikad nikom nemoj ih dati,
ako ne ume da ti ih vrati,
toplije, mekse, mladje i sladje.

Jer usne samo zato postoje
da osmeh po tvome osmehu skroje .

[Nela]

Da sam ja na dnu kutije bombona tvojih sitan prah
pa da me vrskom prsta razmazes po usnama
da sam ja dukat zut na tankoj vrpci u tvojim njedrima
tvog kaputa da sam podstava


Moja vilo u oku mi zakisilo zbog tebe
a ti neznas lopov ja sam sto ti krade poglede
da te vidim smisljam glupe razloge
Boze tesko je biti bez tebe
A jos teze je reci volim te


Vjeruj mi ja bi duso ja bi stobom bio zauvjek
al ljubav je srna sto se lako srece prepadne
cujes li kao kljuc u gluhoj noci kad na pod ispada
to moje srce zate udara


Moja vilo u oku mi zakisilo zbog tebe
a ti neznas lopov ja sam sto ti krade poglede
da te vidim smisljam glupe razloge
boze tesko je biti bez tebe
A jos teze je reci volim te.....

[nepoznatamrki]

Ćutnja

Ne govori drugom ono što si meni,
U tuđem ću oku prepoznati sjaj;
Kad u duši vedra nada zazeleni,
Ne kradi joj klasa jedrog uzdisaj.
Ne, ne pričaj nikom šta su sati znali
Darovati nama u raskošnoj tmini,
Niti što smo ikad jedno drugom dali,
Nek' ostane večno u raskoš-tišini.
O, ne kazuj nikad gde su nikle ruže
U senkama živim moje male sobe,
Ni preslatke tajne što pogledi pruže
Kad šapat u tmini zdrhti i ode.
Ne izreci ničim, u duši zatvori
Iskre naše zgasle potamneli sjaj,
Kad naiđu ptice-srcem progovori
I tajnu im našu tihom ćutnjom daj...

[nepoznatamrki]

gledam u tuznu jesenju noc andjeli rekose ti ces mi doc... kisa pada ja se nadam tebe nema a ja sanjam.. tvoje oci,, tvoje lice hej sudbino izdaice... eto tako dok ja mislim na te tebe nema da mi skratis sate.. pusta tuga tuzne misli hej sudbino zasto nisi skratila mi malo misli .... da ne mislim,,, da ne patim... da te ljubim,,, da te zlatim.... dal je san ili java pojma nemam dal ti spavas sama ,,,

(Jeste da se secanje nosi u dusi i srcu al ipak neki trenutci se zapisu da traju vecno)

[Nela]

OSTAJTE OVDJE


Ostajte ovdje!... Sunce tuđeg neba
Nece vas grijat ko što ovo grije;
gorki su tamo zalogaji hljeba
Gdje svoga nema i gdje brata nije.
Od svoje majke ko će naci bolju?!
A majka vaša zemlja vam je ova;
Bacite pogled po kršu i polju,
Svuda su groblja vaših pradjedova.
Za ovu zemlju oni behu divi,
Uzori svijetli, što je branit znaše,
U ovoj zemlji ostanite i vi,
I za nju dajte vrelo krvi vaše.
Ko pusta grana, kad jesenja krila
Trgnu joj lisje i pokose ledom,
Bez vas bi majka domovina bila;
A majka plače za svojijem čedom.

Ne dajte suzi da joj s oka leti,
Vrat'te se njojzi u naručja sveta;
Živite zato da mozete mrijeti
Na njemom polju gdje vas slava sreta!
Ovde vas svako poznaje i voli,
A tamo niko poznati vas neće;
Bolji su svoji krševi i goli
No cvijetna polja kud se tuđin kreće.
Ovdje vam svako bratski ruku steže -
U tuđem svijetu za vas pelen cvjeta;
Za ove krše sve vas, sve vas veže:
Ime i jezik, bratstvo, i krv sveta.
Ostajte ovdje!... Sunce tuđeg neba
Neće vas grijat ko što ovo grije, -
Gorki su tamo zalogaji hljeba
Gdje svoga nema i gdje brata nije...

[gagov]

Une femme amoureuse

Le temps qui court comme un fou
Aujourd'hui voilà qu'il s'arrête sur nous
Tu me regardes et qui sait si tu me vois
Mais moi je ne vois que toi
Je n'ai plus qu'une question
Tes yeux mes yeux
Et je chante ton nom
Si quelqu'un d'autre venait
Je l'éloignerais et je me défendrais

Je suis une femme amoureuse
Et je brûle d'envie de dresser autour de toi
Les murs de ma vie
C'est mon droit de t'aimer
Et de vouloir te garder
Par dessus tout

Hier aujourd'hui demain
Comptent un seul jour quand tu prends ma main
C'est comme un plan fabuleux tracé là-haut
Pour l'amour de nous deux
Qu'on soit ensemble longtemps
Ou séparés par des océans
Si un danger survenait
Je l'éloignerais et je me défendrais

Je suis une femme amoureuse
Et je te parle clair, et tu dois savoir
Ce qu'une femme peut faire
C'est mon droit de t'aimer
Et de vouloir te garder
Je suis femme amoureuse
Et je brûle d'envie de dresser autour de toi
Les murs de ma vie
C'est mon droit de t'aimer
Et de vouloir te garder
Et de vouloir te garder

Titre original: Woman in love
Paroles: Eddy Marnay

[Djedja]

~ Kesten ~

Najtužnije je otići
iz kuće u jesensko jutro
kad ne sluti ništa povratak skori
Kesten pred kućom što ga je
posadio naš otac raste u našim očima
majka je sitna
možeš je na rukama nositi
na polici stoje staklenke
u kojima su slastice
kao božice slatkih usana
sačuvale okus
vječne mladosti
vojnici u kutu ladice ostat će
do konca svijeta olovni
a svemogući Bog koji je miješao
gorčinu sa slašću
visi na zidu bespomoćan
i loše naslikan
Djetinjstvo je kao izlizani lik
na zlatnoj moneti koja zveči
Čisto.

Tadeusz Różewicz

[Djedja]

Nasla sam nesto jako lepo ali i tuzno i poucno...podugacko je ali vredi procitati

~ Dobro drvo ~

"Bilo jednom jedno drvo…………….
Dobro drvo…………………………..
Puno ljubavi za jednog malog dječaka…..
Dječačić je dolazio svakoga dana………
I vrijedno sakupljao potpalo lišće………
I isplevši krunu zamišljao je da je šumski kralj……….
Penjao bi se uz stablo Dobroga drveta…….
I njihao se na njegovim granama……….
I jeo njegove slatke plodove………..
Jabuke.
Dobro drvo i dječačić ponekad bi se igrali žmurke………….
I kad bi se umorio dječačić bi zaspao u sjeni drveta…….

Zaista volio ga je i srcem i dušom……..


Mali dječak jako je volio drvo…….
I Dobro drvo bilo je sretno……….

Ali vrijeme je neumitno prolazilo……….

I Dječak je odrastao.

Dobro drvo sada je često ostajalo samo…………
A onda jednog dana Dječak ponovno dođe
i Dobro drvo mu reče: hajde, popni se Dječače
na mene i ljuljaj se na mojim granama
i najedi se mojih jabuka
i odmori se u mojoj sjeni.

I budi sretan.


Ali suviše sam veliki da bih se penjao na tebe i igrao se sa tobom,
odgovori Dječak Dobrom drvetu.
Želio bih kupiti toliko stvari te da se zabavljam……….
Ali znaš potreban mi je novac.
Možeš li mi ti dati malo novca?


Žao mi je, odgovori dobro drvo, ali novaca nemam.
Sve što imam jesu lišće i jabuke……
Ipak, Dječače mogao bi ubrati moje jabuke i prodati ih u gradu………..
Tako ćeš doći do novaca i biti ćeš sretan………………

I dječak se popenje na drvo i pobere njegove jabuke,
I odnese ih sa sobom……
I Dobro drvo opet se osjeti sretnim.

Dugo je vremena opet prošlo i Dječak nije navraćao……..
I Dobro je drvo bilo jako tužno.

A onda, jednoga dana,
Dječak ponovo stiže,
I drvo radosno zašumori.
Hajde, Dječače, reče mu ono
Uspni se uz moje stablo
I poljuljaj se na mojim granama……….
I uživaj!


Nemam vremena za to, imam previše posla,
Odgovori Dječak.


Želim kuću, u kojoj će mi biti toplo,
Objasni on.
Želio bih da imam ženu i djecu
I zato mi je potrebna kuća………..
Možeš li mi ti nabaviti jednu kuću?


Ni ja nemam kuću, odgovori drvo………
U stvari, čitava šuma je moja kuća………..
Ali, evo možeš posjeći moje grane i od njih sebi sagraditi kuću.
I tako ćeš biti sretan.


I tako Dječak posiječe grane
Dobrog drveta i odnese ih,
I od njih sagradi sebi kuću.
I Dobro drvo ponovno se osjećalo jako sretnim.

Još podosta vremena prođe,
Ali Dječak nije navraćao.
I kada se ponovno pojavio,
Dobro drvo je bilo toliko sretno
Da je jedva bilo u stanju riječ izustiti.

Hajde, Dječače, pozove ga drvo šaptavim glasom,
dođi i poigraj se.
Previše sam star i tužan da bih se igrao,
Odgovori Dječak.

Ali želio bih jedan čamac,
koji bi me odvezao daleko, daleko odavde…………..

Možeš li mi naći jedan čamac?
Pa, posijeci moje stablo
i načini sebi čamac,
odgovori Dobro drvo.
Tako ćeš moći odjedriti daleko, daleko odavde
i biti sretan.

I tako Dječak posiječe stablo Dobrog drveta…… napravi čamac i odjedri
daleko, daleko.
I Dobro je drvo bilo sretno ……..ali ne i presretno.

Dosta je vremena minulo,
I Dječak se najzad ponovno pojavi.

Žao mi je, Dječače, dočeka ga drvo,
Ali zaista nemam ništa više što bih ti mogao dati……
Znaš ne rađam više jabuke;
Zubi su mi se već davno istrošili
i ne mogu više jesti jabuke, reče Dječak.


Nemam više ni grana; nastavi Dobro drvo,
na kojima bi se mogao ljuljati……….
Previše sam star za takve stvari…mislim
za ljuljanje na granama; primijeti Dječak.
Nemam više ni deblo; reče Dobro drvo
na koje bi se mogao popeti…………

Odveć sam umoran da bih se pentrao po drveću;
zaklima glavom Dječak.

Žao mi je; uzdahnu Dobro drvo.
Volio bih da ti mogu bilo što dati,
ali ništa mi više nije ostalo.
Sad sam ti samo jedan stari panj.

Žao mi je, zaista…….


Pa više mi mnogo ni ne treba
uzdahnu Dječak.
Tek neko mirno mjestašce gdje mogu
mirno sjesti i predahnuti.
Znaš jako sam umoran.

U redu onda, odvrati Dobro drvo,
istežući se što mu je više bilo moguće,
« stari panj je pravo mjesto da se na njemu
sjedi i odmara ».

Dođi Dječače, i sjedi.
Sjedi i odmori se.
I Dječak postupi kako mu je rečeno……….

I Dobro drvo se osjeti beskrajno sretnim………"

(napisao: Sel Silverstejn)

[nepoznatamrki]

Prelepo Djedja...