Zdravlje i Zanimljivosti

[Eskobar]

nemoj da misliš niko ti nije to tražio

[boraf]

Misljenja se ne traze niti iznudjuju , a ja rekoh sto rekoh .

[Eskobar]

mnogo prièaš a ništa ne govoriš,ako tebi smeta da nas dvadeset pišemo na jednu temu ne znam onda èemu služi forum napravi jedan sebi i piši sam onda meni ne smeta a koliko vidim ni ostalima kako muškim tako i ženskim èlanovima foruma,ljudi dolaze ovde da se opuste i razonode a ne da im neko uvodi pravila kojekakvog ponašanja,ja nikoga nisam uvredio dok si tio mene nazvao provokatorom,ako si svestan svoje nesvesti ne bi koristio tu reèe jer ne znaš ni šta znaèi

[boraf]

Isuvise si mlad i zelen da bi nekome ovde drzao pridike . Okani se moje glave , i to je to .

[Djedja]

mislim da je vreme da se sad opet malo posvetimo zdravlju

Kako poboljsati cirkulaciju?


Tokom hladnog vremena, naroèito ako je i vlažno, cirkulacija je otežana. Plus, uz veliki broj "sedeæih poslova", cirkulacija postaje otežana bez obzira na vremenske prilike, pa nije loše znati kako da pomognete srcu i sistemu krvnih sudova i kako da ih održite funkcionalnim.

Jedna od veoma bitnih stvari jeste da odeæu i obuæu prilagoðavate vremenskim uslovima. Na primer, ako je hladno, obucite se slojevito (vazduh izmeðu slojeva je dobar toplotni izolator). Odeæa i obuæa bi uvek trebalo da budu udobni i suvi. Od materijala su najbolji oni prirodni (vuna, pamuk, svila, leti može i lan), i ni obuæa ni odeæa ne bi trebalo da budu preuski.

Što se veša tièe, najbolje je da prianja uz telo i da bude od prirodnih materijala. Treba izbegavati sintetiku, kao i èarape sa streè efektom i visokim procentom elastina, pošto one dodatno stežu periferne krvne sudove. Jeste, lepo izgledaju, ali vam to neæe pomoæi kad vam krvni sudovi budu ošteæeni (ispucali kapilari, recimo, ne izgledaju nimalo lepo). Izbegavajte i suviše visoke potpetice - idealne su one izmeðu dva i po i èetiri i po centimetra.

Ako se nalazite napolju na niskoj temperaturi, potrudite se da ne stojite u mestu, èak ni dok èekate na autobus. Kreæite se, cupkajte, pomerajte ekstremitete. Takoðe, potrudite se da ne budete napolju predugo po veoma hladnom vremenu - povremeno uðite u zagrejane prostorije.

Pazite da vam nivo šeæera, holesterola i triglicerida u krvi budu u okvirima normale, da ne bi došlo do ošteæenja krvnih sudova. Isto važi i za krvni pritisak - koliko god je moguæe, držite ga u okvirima normale.

Za održavanje cirkulacije izuzetno je korisno svakodnevno umereno vežbanje. Nešto od toga možete izvesti i na poslu, dok sedite, tako što æete vežbati stopalima i pomerati nožne prste (zapravo, veliki broj ljudi to i nesvesno radi kad duže sedi - vrlo zdrav instinkt). Ako imate neprijatne grèeve u listovima nogu i u prstima, pomoæi æe vam tablete magnezijuma.

[boraf]

Pritisak

Sa svakim otkucajem srca trenutno se šire arterije, srazmerno silini krvi koja se kroz njih pumpa. To širenje možemo osetiti pri merenju pulsa, kada prstima pritisnemo radijalnu arteriju na zglavku. Otkucaji koje osetimo odraz su promene pritiska koji se iz aorte prenosi do zglavka brzinom blizu 6 metara u sekundi, što je zaista veoma velika brzina. Da bi se ta promena pritiska pokazala na zglavku dovoljno je da proðe samo desetinka sekunde. Meðutim, krv ne protièe tom brzinom: ona teèe mnogo sporije i potrebno joj je nekoliko minuta da iz aorte dospe do zglavka.

Krvni pritisak u arterijama je visok, ali je u venama mnogo niži. U celoj arteriji pritisak je stalan, pa ga možemo izmeriti na bilo kojoj njenoj taèki. Najpogodnije mesto je ruka, a koristimo se posebnim aparatom za merenje pritiska i stetoskopom. Da bi izmerio pritisak lekar uz pomoæ orukvice koja se napumpa, a prièvršæena je na aparat za pritisak, stegne bolesnikovu nadlakticu, a zatim stetoskopom osluškuje otkucaje ruène arterije. Aparat koji ima skalu sa stupcem žive registruje pritisak tako što ga prenosi svaki otkucaj srca (sistolièki pritisak) i pritisak izmeðu otkucaja (dijastolièki pritisak).

Pri roðenju sistolièki pritisak je obièno oko 40 mm Hg (milimetara žive), a tokom prvog meseca života popne se na otprilike 70. Kod proseènog mladog èoveka koji se ne bavi nikakvim posebnim poslom sistolièki pritisak je oko 120, a dijastolièki oko 80. Ove vrednosti ostaju uglavnom nepromenjene do sredine dvadesetih godina, a onda se obièno postupno penju. Kod proseènog šezdesetogodišnjaka sistolièki pritisak iznosi oko 140, a kod proseènog osamdesetogodišnjaka krvni pritisak je oko 160. Na žalost arterije starenjem gube svoju elastiènost.

Smatra se da »normalan« krvni pritisak iznosi oko 120/80, odnosno vrednosti koje nalazimo kod proseène mlade osobe. Zapravo, ono što je normalno za jednu osobu ne mora biti normalno za drugu iste starosti. Prema nepisanom pravilu obièno se uzima da liniju koja deli »normalan« od »nenormalnog« krvnog pritiska i zahteva leèenje je predstavlja vrednost 140/90, pod uslovom da pritisak duže vreme održava ili premašuje taj nivo. Na primer, tokom ispitivanja krvni pritisak može biti 170/100. Nedelju dana kasnije njegov nivo æe možda biti 150/90. Zapravo, u drugom merenju obavljenom u razmaku od samo pola sata razlike mogu biti znatne: èak do 40mm za sistolièki i 10mm za dijastolièki pritisak. Neredovnim merenjem možemo, zato, steæi sasvim pogrešan uvid u neèiji krvni pritisak. Oèitane vrednosti mogu biti visoke jednostavno zato što bolesnik oseæa nelagodu ili strah pri pomisli da æe meriti pritisak, ili možda zato što je kod kuæe ili na poslu doživeo stres.

Hipertenzija. Povišeni krvni pritisak ili hipertenzija jedan je od tri osnovna èinioca rizika koronarnih srèanih bolesti (zajedno s gojaznošæu i pušenjem). Hipertenziju su proglasili »tihim ubicom« zato što je obièno ne prate nikakvi opominjuæi simptomi. Pušenjem možemo pogoršati uèinke hipertenzije. Amerièki istraživaèi koji su prouèavali luèke radnike u San Francisku, ustanovili su da je broj srèanih napada kod pušaèa s normalnim krvnim pritiskom bio deset puta veæi nego kod nepušaèa.

Meðu komplikacije izazvane hipertenzijom spadaju otkazivanje bubrega, kap i koronarne srèene bolesti. Zahvaljujuæi èešæem dijagnosticiranju i lijeèenju povišenog krvnog pritiska pojava kapi u industrijskim zemljama je u opadanju. Meðutim, tek æe vreme pokazati da li æe leèenje hipertenzije doneti opadanje broja koronarnih srèanih bolesti. Procenjuje se da svaki peti èovek ima povišeni krvni pritisak, a da treæina njih toga èak nije ni svesna.

[Srna]

Bore

KAKO NASTAJU BORE? Kozi samo treba uskratiti vlaznost da bi se ona isusila i izborala. Drugim recima, bore su povezane sa gubitkom elasticnosti.

SAVETI DERMATOLOGA

U 25. godini

Vazno je spreciti pojavu bora vec od 25. godine zivota, tako sto cemo koristiti proizvode koji bolje pripremaju kozu protiv uticaja spoljne sredine i vremena. Redovno hidriranje je od kljucne vaznosti da bi se sprecilo da koza postane izborana. Treba koristiti proizvode sa visokim nivoom vlage, ali je vazno zdravo se hraniti i voditi uravnotezen zivot.

U 30. godini

U ovom zivotnom dobu, povrsinske bore vec mogu postati uocljive, jer se urezuju sve dublje u epidermis. Ovo se desava zbog usporenog obnavljanja celija i povrsinskog isusivanja koze. Vazno je spreciti razvoj bora u samom pocetku. Istrazivanja u oblasti kozmetike su doprinela da se danas mogu spreciti i smanjiti povrsinske bore.

U 40. godini

Od ovog zivotnog doba pa nadalje, najveca paznja treba da se obrati ocuvanju cvrstine i elasticnosti koze. Starenje je praceno opustanjem tkiva. Dublje bore i linije koje se formiraju dok se smejemo dosezu do dermisa. “Pticje noge” na uglovima ociju, fine bore oko usana pocinju da se produbljuju. Proizvodi za negu koji pomazu da se koza oporavi treba kombinovati sa masazom lica koja ce osnaziti tkivo.

U 50. godini

Sa prvim promenama vezanim za menopauzu i smanjenim lucenjem hormona, primeticete i promene na kozi. Ovaj period je veoma vazna prekretnica u zivotu Vase koze jer ubrzava procese starenja. Proizvodi za negu koze prilagodjeni ovim hormonskim promenama naophodna su pomoc Vasoj kozi kao i smiren, opusten nacin zivota.

USTA
Usta se uvek pokrecu: ona se smeju, osmehuju, govore, prave gimase, a sve to postepeno dovodi do stvaranja bora. Ova zona lica je narocito osetljiva jer joj nedostaju lojne zlezde i koza je veoma tanka.

Hladnoca, vetar i sunce imaju najagresivniji uticaj na usne i zonu oko njih. Ako su vam usne ispucale obavezno treba koristiti balzam za negu usana, a na zonu oko njih redovno nanositi proizvode za negu u skladu sa Vasim tipom koze.

OCI
Koza u zoni ociju je izuzetno tanka i osetljiva – njena debljina je samo 0.5 mm, u poredjenju sa kozom na drugim delovima lica koja je prosecne debljine od 2 mm. Ova zona se dva puta brze isusuje, a sa 22 misica oko oka i 10,000 treptaja svakog dana, ovaj deo lica je u stalnom pokretu i narocito je ugrozen uticajima spolja. Redovno uklanjanje sminke, hranljivi proizvodi protiv bora i hidratacija moraju postati svakodnevna rutina. Pogledajte i tekst “Problemi oko ociju”.

PODVALJAK
Starenje konture lica i vrata je uzrokovano nedostatkom cvrstine, koja sve vise opusta kozu. Cvrstina koze se oslanja na splet vlakana kolagena i elastina u srcu dermisa. Slobodni radikali mogu da ostete ovu strukturu, sto dovodi do gubitka mehanickih kvaliteta koze koja vise ne prijanja dobro na strukturu lobanje. Jednostavne samo-masazne tehnike i proizvodi na bazi elastina i kolagena mogu uspesno da se odupru ovom problemu.

[Srna]

Domace seksualno vaspitanje

Nisu se jos stisale bure protesta puritanski nastrojenog dela planete oko uvodjenja predmeta seksualnog obrazovanja u nastavu osnovnog skolovanja, a strucnjaci - psiholozi, lekari, socijalni radnici, pozurili su da dodaju: prva znanja o seksu ne bi trebalo da daje skola. Seksualno vaspitanje treba da pocne vec u okviru kuce i porodice.
Neophodno je da roditelji budu prirodni i da imaju mnogo razumevanja za dete. Ukoliko ono oseti da mamu i tatu sme sve da pita, bez straha od poznatog odgovora: "to su stvari za odrasle", ili "jos si zelen da bi mogao to da razumes", radije ce informaciti traziti u kuci, nego van nje.
Da li je onda, neophodna nastava seksualnog vaspitanja u skolama? Pedagozi i psiholozi misle da skola treba da ostane na nivou naucne informacije. Skola treba da saradjuje sa roditeljima, ili da im pomaze ukoliko sami ne mogu da se snadju, da bi deci rastumacili proces dolaska na svet novog bica.

Iskreni odgovori
Strucnjaci se zalazu i za "porodicnu kampanju pripreme starijeg deteta za rodjenje nove bebe". U osnovi, neizbezno pitanje "odakle dolazi beba", postavice se, pre ili kasnije. Zato, od deteta ne treba nista kriti. Ono treba da ucestvuje u kupovini opreme za brata ili sestru, jer ce jedino tako prihvatiti radjanje kao prirodni zavrsetak price koja je trajala nekoliko meseci.
Psiholozi smatraju da deca bez psihickih barijera i seksualnih kompleksa mogu da odrastu samo u onom porodicnom ambijentu u kome roditelji nemaju tabua i seksualnom vaspitanju pristupaju kao i svakom drugom pitanju.
Ne postoji najbolje doba za takva objasnjenja. Seksualno vaspitanje stice se od rodjenja, postepeno, kako dete raste. Vazno je da roditelji nisu sputani predrasudama i da ne osecaju lazni stid. Ako u porodici zive dva deteta razlicitog pola, ona treba da budu u istoj sobi, i da se zajedno kupaju. Njihova pitanja o polovima bice spontana i bez zlobe. Isto tako cisti treba da budu odgovori roditelja.

Izvor: "Zena i dom"

[boraf]

U mojim godinama , svaki dobar savet dobro dodje .

[Srna]

Intimna higijena

Gotovo sve žene, prije ili kasnije, imaju problema s upalom rodnice, a 20 posto njih smetnje izazvane upalom mokraćnog mjehura. No, ti se problemi uveliko mogu spriječiti s nekoliko jednostavnih pravila higijene.

Prvo pravilo intimne higijene je pranje dva puta dnevno (ujutro i navečer) fiziološki neutralnim sapunom. Bolji su tekući proizvodi s dozatorom, jer je manja opasnost od zagađenja klicama.
Vrlo je važno da sapun ima pH (oznaka za stupanj kiselosti) sličan onom u rodnici (od 3,8 do 4,5) jer tada neće doći do promjena bakteriološke flore vagine, koja je obrambena barijera protiv napada mikroorganizama.

Svakodnevnom upotrebom žena se štiti od neugodnog iscjetka, osjeća se čistom i sigurnom. Takav se sapun posebno preporučuje u trudnoći i babinjama, za vrijeme i poslije menstruacije, te u starijoj dobi, kad žena ima nedostatak hormona.
Sapuni s kiselijim pH (oko 3) ili oni s lužnatijim (iznad 6), mogu se koristiti samo kraće vrijeme u slučaju bakterijskih ili gljivičnih infekcija. Zabranjena su unutarnja ispiranja, osim po preporuci liječnika, u slučaju liječenja određenih smetnji. Ispiranjem, mikroorganizmi mogu ući dublje u rodnicu, otvarajući time mogućnost infekcije.

U dane menstrualnog krvarenja žena se mora prati češće, jer je krv izvrsna podloga za razvoj mikroorganizama.
Prije nego što promijeni uložak, posebice tampon bez aplikatora, žena uvijek mora oprati ruke. Uložak nikad ne držati više od tri-četiri sata. Noću se nikad ne smiju koristiti tamponi. U trudnoći zbog hormonskih promjena (kao i u menopauzi i zbog kontracepcijske pilule) pH rodnice postaje manje kiseo, što znači da je povećana mogućnost gljivičnih infekcija. U trudnoći je mogućnost infekcije Candidom veća za 30 posto.

Da bi se spriječile smetnje, treba se češće prati. U nekim slučajevima, posebice kod nadraženosti i žeženja, preporučuje se sapun sa pH malo kiselijim od onog u vagini (oko 3).
Trenje izazvano sintetičkim donjim rubljem (ili suviše tijesnim hlačama) može izazvati upalu, koja pogoduje bakterijskim ili gljivičnim infekcijama.
Dakle, treba nositi samo rublje od pamuka ili lana, koje omogućuje da koža diše, te komotnu odjeću.
Ručnici za brisanje intimnih dijelova moraju biti osobni. Najbolji su laneni ili pamučni (ne suviše debeli), koji se brzo suše i ne stvaraju plodno tlo za gljivice i bakterije. Treba ih često mijenjati.