Stihovi

[zvuk tisine]

Boli me do boli"

Tražio san te u zaboravu,
gdje se stvarnost nekada
miješala sa bojama snova.
Bila je to naša,
sad već prokleta stvarnost.
Da,volio sam te,
da,gledao sam te umoran
dok ti misli nekud lete,
a mislio sam jedina
ako te volim da mislimo isto...
Ne,nismo mislili isto i
oprosti mi na iskrenosti,
ali boli me do boli,
jer još te netko voli,
netko puno bolji nego ja.
I sad,kad odavno znam kraj,
nemam ništa da me od tebe utješi,
ni snovi mi nemaju boje.
A kad me ljudi pitaju za ljubav,
najdraže moje,nesmijem se gorko
i pitam "Što je to?" i tad zaplačem.
da,plačem cijelim putem odavde do vječnosti
suzama okusom zrele višnje.
Taj okus pamtim jer to su
tvoje usne meke i tople,
nekoć željne mene,
mekše i od same svile.
I što da napravim,
gdje je razlog da živim kad nema te,
a volim te.

[zvuk tisine]

mozes li da osjetis ovu bol
sto se kotrlja po bicu mom
i tako teska lomi me
jer nemam snage da se borim
slaba ko maslacak na buri
slaba ko vrag pred krstom
i da mahnes mi samo prstom
ja dosla bih ti
jer nemam snage da borim se

moje su noci samo novi mrakovi
ovi dani su mi zidovi prozirni
kaznjena koracima tvojim
jer ti hodas putem emocija mojih
nemocna ko kukavica ispred orla
nemocna kao dijete pored bola
ja ne mogu da se napijem i zaboravim
moram pamtiti,toliko je vrijedno
jer ti ne prestajes da hodas
putem emocija mojih

[zvuk tisine]

ja nisam rodjen los,niti bez osjecanja,
vec me je zivot izvajao;
zbog svojih bolnih sjecanja,
ne volim,da se ne bih kajao.
ja nisam rodjen grub,al sam hladniji no ikad,
ne dajem sebe jer ti mi sve uze.
sad zbog mene placu,ali ja nikad,
jer sam na tebe potrosio suze.

[zvuk tisine]

Bosanska ljubavna poezija


Vjetar duva,
šljive otpadaju
trule šljive muve spopadaju.
Krmci jedu da ne propadaju,
tvoje mi se oči dopadaju.

Tvoje oči ko farovi FIćE
ti si moje omiljeno biće.

Sunce je raspizdilo svoje zrake,
vrapci se deru ko konji,
mene piči depresija,
u duši mi opsesija,
jebo mater ako te ne volim!

[nezgodna]

Bosanska ljubavna poezija


Vjetar duva,
šljive otpadaju
trule šljive muve spopadaju.
Krmci jedu da ne propadaju,
tvoje mi se oči dopadaju.

Tvoje oči ko farovi FIćE
ti si moje omiljeno biće.

Sunce je raspizdilo svoje zrake,
vrapci se deru ko konji,
mene piči depresija,
u duši mi opsesija,
jebo mater ako te ne volim!

hahahahahahahahahahahahahahahahhahahahahahahahahah hahahahahahahahhahhahahahahahahah jesi romanticna hahahahahahahahhahahahahahahhahahahahahahahahhahah ahha

[caki_1]

bosanska poezija

Noc tisina bog te ebo koja mesecina
ja go ti gola ma ebo bi i mrtvog vola a ne kamoli tebe ljubavi moja



i

Podgoricka poezija

dajem ti ovaj buket cveca sto ti moje srce baca ja sam tebe volio ti to nisi znala vrati mi se bez majke ostala

[nezgodna]

hahahahahahhaha romanticara bozeeeeeeeeee hahahahaha

[zvuk tisine]

Kasno Je Dragi Kasno



Doci ces al kasno
i reci ces “sada sam tu”
ljubices me toplo i meko
kao sto si ljubio nju.
Mislio si kad se vratis
da cu te voljeti kao prije
i sretna rasiriti ruke
i reci “volim te”
ali ja stojim i sutim
dok oko mene sijas se kao cvijet
iznenadjen si sto ti kazem
“mrzim te i cio svijet”
i dok odlazis tiho i sa velikim bolom
ja cu gledati za tobom
i plakati glasno
i vjetar ce nositi moje rijeci
“kasno je dragi kasno”

[zvuk tisine]

Sve za ljubav


Ljubavi sve daj
I srce poslušaj:
Prijatelje, dane,
Rodbinu, imanje,
Planove, poštenje
I poverenje –
Sve joj žrtvuj, sve joj daj,
Ništa joj ne odbijaj.


Ljubav je gospodar
Silan; daj joj maha,
Sledi joj svim bićem
Do poslednjeg daha,
Nadaj se i čekaj:
Sve više uzleće

Vrhuncu svog sjaja
Dok je snaga njena
Još ne potrošena,
Ne rečen joj cilj.
Kao bog je ona –
Sve puteve znade
I prolaze tajne
Gde nebo imade.


Za podlace nije,
Jer upornost traži
I dušu bez sumnji
Što klonuti neće:
Nju će da nagradi –
Da večito pada
I večno uzleće.


Rad’ ljubavi te,
Ostavi sve!
Al’ ipak me poslušaj:
Nek je jače srce tvoje
Pa ćeš biti već od danas,
I kroz ceo život svoj,
Slobodan k’o Arap što je
Od voljene svoje.


Životom svim njoj pripadaj,
Al’ kad dođe iznenađenje
I najmanje prvo podozrenje
Da ona u svojim grudima
Sanja o sreći s drugim ljudima –
Slobodu ljubavi joj daj,
Ništa njeno ne zadržavaj,
Ni bledu ružu zbacila što je
Sa lepe letnje dijademe svoje.
Pa ma je k’o samog sebe voleo,
K’o najbolji deo sebe sama;
Ma te njen odlazak tako zaboleo
Da na sunčan dan ti s njim padne tama
I radosti života sasvim te prodju –
Veselog srca znaj:
Kad ode polubog taj
Tad pravi bogovi dodju.

[zvuk tisine]

Živote, ja ne znam ko si mi ti


Živote, ja ne znam ko si mi ti,
Al´se mi moramo rastati;
A kada, kako i gde sam te srela –
To je skriveno ispod tajnog vela.


Dugo smo zajedno bili, živote,
U vremena teška i puna lepote;
Prijatelj’ma starim teško se rastati,
Uzdha il’ suze to ce možda stati.


Zato se iskradi i tiho isteci,
Iz’beri svojecase;
‘Laku noc’ ne kaži, no kad zora sja se
‘Dobro jutro’ reci.