Stihovi

[zvuk tisine]

Veceras nisam pjesnik,
Ni dijete,
Ni cvijet nisam.
Veceras sam vjetar u tvojoj kosi,
Veceras sam ciganka sto kraj puta prosi.
Veceras sam tu,
U starom drustvu.
Ali nitko me ne primijecuje.
Veceras placem,
A nitko me ne cuje.
Veceras sam zvijezda,
Sto za tebe s neba pada.
Veceras sam dusa prepuna jada.
Veceras sam crni leptir,
Izgubljen u jesenjoj travi.
Veceras sam samo sjecanje u tvojoj glavi

[zvuk tisine]

Pišem ovu pjesmu,a u srcu mi je samo tuga,
tužna sam jer znam da tvoje srce osojila je neka druga.
Razbacane stranice života,natopljene suzama...
Gledam kako ih vjetar razlistava.
Gledam,ali moje srce ništa ne poduzima
ne zaboravlja te,samo te zamjenjuje suzama.
JoÅ¡ jednom gledam sliku tvoju i pamtim riječi pjesme tvoje
kada si mi govorio da je tvoje srce samo moje.
ZaÅ¡to ti sada niÅ¡ta ne znače riječi te?
Zašto, kada znaš da su meni bile sve?
Imala sam tvoje pjesme, tvoje riječi, tvoje sve
imala sam tvoju ljubav,ali sada više ne!
Imam samo ovu pjesmu,kojim ti ne mogu reći sve
ne mogu ti puno reći,ali znaj VOLIM TE!!!

[zvuk tisine]

Usetaju,
tako tiho,
nezvani,
niotkuda,
odasvud,
mirno,
ne pitaju,
ostanu ili odu.
I ostave trag.
Dodirnu ti dusu.
Usrece.
Rane.
Odbace.
Nekad mislim,
posebni su.....
Uvek ostanu posebni,
na svoj nacin...
Retki,
ne nadju retke
desi se ponekad
da kap vode padne
u pustinji zednoj..
…………………………………………†¦â€¦â€¦â€¦..

[zvuk tisine]

Odlaziš
i ne smem da priznam
da se plašim,
da umirem od straha, ustvari.
Odlaziš
i ne mogu te zaustaviti.
Moja ljubav nema tu snagu
iako bi mogla stenu razbiti,
kišu osušiti,
iako bi mogla život začeti!
Odlaziš,
sa mirisom moje kose na ruci.
I sve Å¡to ti večeras rekoh
dugo ćeÅ¡ čuti u tami.
I sve Å¡to od mene ponese
joÅ¡ će ti drhtati u srcu,
ali će tvoja ruka zagrliti nju
i Mesečeva svetlost će obasjati
vaša tela u trenu istine.
Uzalud sve moje upućeno tebi
i želja moja da ti život
samo od sreće i snova
bude satkan.
Odlaziš
i ne osećaÅ¡ koliko se plaÅ¡im
da se nikada nećeÅ¡ vratiti
da ti obrišem suzu u oku,
ispunim prazninu u srcu.
Da li se ikada okreneš
dok odlaziš?
Osetiš li dubinu moje patnje
i ovaj neopisivi strah
koji me razdire?

[zvuk tisine]

Svetom icemo,svetom procemo
ici i raditi sve sto hocemo,
ljubiti druge,stvarat im nade
i krasti sto moze da im se krade.
Al nikad necemo ni ti ni ja,
doziveti car nasega sna
jer samo se jednom tom jacinom voli
a zivot je prekratak da se preboli.

Zivot ce da oseca,zivot ce da podseca
na ono nesto sto zvalo se sreca
na tebe i mene,ta naceta tema
sto smo sagradili a vise ga nema.
Spustit cemo glavu drugima u krilo
i praviti se ...ko da nista nije bilo
ogrnuvsi tajnoviti plast na pleca
i pretvarati se da je to sreca.

[zvuk tisine]

Zasto je o tebi uvek najteze
sastaviti pesmu,napisati stih
i zasto si ti tako poseban
posebno drugaciji od drugih svih.

Mozda zbog neumorne suze
koja mi iz veceri u vece lije
....misli posvecenih tebi
ljubavi sto se u meni krije.

Mozda zbog bola i tuge
sa kojom se s mukom borim
il mozda bas,mozda zbog toga
sto te u isto vreme mrzim i volim.

Mozda zbog toga sto puno si dao
a jos vise si eto uzeo
mozda sto temelje sto sam gradila
ti si pretverao u prah i pepeo.

Mozda sto eto dobro ti dadoh
a ti zauzvrat dade mi zlo
mozda sto sam volela,ruku ti pruzila
a ti me za istu ujeo.

[zvuk tisine]

U snovima cesto zamislim vas dvoje
tebe i nju,njeno i moje
sve ono sto jednom bese nase
sto menja ime u sve vase.

Setim se poljubaca,setim se ruku
obavijenih na mome struku
prstiju tvojih u mojoj kosi
i letnje kise.....a mi bosi.

setim se sapata setim se reci
da niko nema na svetu preci,
setim se vere u ljubav i tebe
ti i ja....mi sami za sebe.

A sada eto tu ste vas dvoje
ona i ti,njeno i moje
njena sadasnjost a proslost moja
ona je sada buducnost tvoja.

I shvatam sve je njeno nista moje nije
ona i ti, sta da se krije
na tebi vise ni traga mene
sve odise mirisom te druge zene.

Zatvaram vrata na kapiji snova
ona u zivotu tvom zena nova
i nema mesta vise u snu
nema mesta za mene tu.

[zvuk tisine]

Mozda smo zalutali hodnicima beznadja
i nismo nasli povratka put
mozda je svaka prevara sladja
i drugih zena topliji kut.

Mozda su lepse,mozda su bolje
i imaju cari i imaju drazi,
mozda su nasmejane,imaju volje
i imaju ono sto ti se trazi.

Mozda su pametne,mozda su glupe
budu za noc pa okrenu ledja
mozda su jeftine,mozda su skupe
ne,necu pesma da ih vredja.

Mozda su ovakve ili onakve
to samo moze da se nagadja
mozda su nikakve mozda su svakakve
bolje su!to je ono sto pogadja.

Bile su uvek u prvom planu,
uvek su uzimale moje mesto
a ja sam eto imala manu
i morala da se zamenim cesto.

Al moja mana i nije mana
neki bi pametni rekli vrlina
ja eto ne volim na dva dana
ja volim eto kroz broj godina.

volim iskreno,duboko snazno
i volim dusom i bicem celim
i jedino sto je meni vazno
da svoje s drugima nikad ne delim.

A tebe delila sam s zenama raznim
a da to nisam cak ni znala
i sada nazdravljam s casama praznim
u cast mog imena zvanog budala.

U cast imena i u cast zena
u cast jer bol je otkupljena
i u cast svega tog reci cu ti dati
MA IDI S NJIMA NEK TE SRECA PRATI.

[zvuk tisine]

Sedi naspram mene bas tu preko puta
ne,ja nisam vise tvoja dvorska luda
zasuci rukave staroga kaputa
ne plasi se mene a ni moga suda.

Kao pred okrsaj sada pricu kreni
i ni jednog trena nemoj da me stedis
priznaj mi sad sve ti rode neverni
pa mozda i pocnes ko covek da vredis.

Ovako si nista tek gomila lazi
bice usta punih lazljivijeh reci
hajde sada jednom bar iskreno kazi
nemoj da te tuga u mom oku spreci.

Priznaj mi neverstva u srce ispali
mi nikada eto nismo ni vredeli
odrasli smo ljudi nismo vise mali
sad je odvec kasno da bi se stedeli.

Pricaj mi o njima,tim zenama pustim
sto su na ramenu tvome usnivale
na istom ramenu gde ja glavu spustim
u nocima kad te one nisu krale.

Pricaj zasto tako,cemu te nevere
sta je u njih bolje od postelje moje
kad si izgubio zar nade i vere,
porusio snove i nase spokoje.

Ne,ne spustaj glavu gledaj me u oci
sad u trenu ovom dok istinu zboris
dok lago si eto imao si moci
sad ces s bolom mojim ti da se izboris.

A na kraju price oprost mi ne trazi
to bi od te bilo krajnje nepristojno
u kofere skupi sve te tvoje lazi
sa svim se ponesi na kraju dostojno.

Ja cu eto sama u novi dan krenut
u novo cu sutra sama zakoracit
i necu ti eto ni cvetat ni venut
niti bolom milo niti srecom zracit.

A ti kofer tvoj tad dobro zatvori
da iz njega nikad nista ne izadje
pa nek umre laz sto u njemu zbori
da nekoka drugog nikada ne snadje.

Pa tiho niz cestu svojim putem kreni
u pobede nove,nova osvajanja
meni jednom bese sve sto covek zeni
sada si tek casa gorkoga kajanja.

Casa koju ja cu, ispit iz inata,
zbog neverstva....tebe,voljenog coveka,
katance i lance stavicu na vrata
za takve ko ti,za vek i doveka.

Da slucajno meni ne bi zalutali,
srca moga nikad ne zametnu prag
neka zanju tamo gde sejati su znali
srecan im ko tebi put u bestrag.

[zvuk tisine]

Na putu ka poslu,u busu sretnem klinca
lik,okice,podseti me na tvog malog
onda.....setih se tebe,te izlizane teme
i svega medju nama....ustajalog.

Ma dovraga!Stresem glavom da rasteram misli,
ali to dete me uporno gleda i gleda
sa okicama velikim kao farovi od autobusa...
a mene stisla tegoba disati mi neda.
Pogled mu mio,topao al ipak nekako...tuzan,
vidi se...tugu neku u sebi krije.
Ko svako dete veseo,umiljat,radoznao
al ima nesto....on srecan nije!

Bas kao na onom tvom malom andjelu
na licu mu tragovi puni neke sete.
Na njemu bol odraslog coveka se vidi
bol odraslog a on...tek samo dete.
Iako ga krije,nespretno i bez uspeha
onako kako on to samo ko dete zna,
pretesko je to jel predugo vec traje,
traje to godinama,nije na dan il dva.

Gledam ga...a pitanja mi brzinom svemira jure.
Da li je njega neko na isti nacin povredio?
Na isti nacin kao sto si ti tvoga sina
u zivotu sklonio na stranu i.....zaboravio.
Pa se onda tek s vremena na vreme,
u trenutcima slabosti setio da postoji,
i onda ga posetio,par puta nazvao telefonom
prosipajuci mu neiskreno,,tata te najvise na svetu voli,,
I tako....kako si naglo dolazio tako i nestajao.
Bio na tren tu kraj njega a zatim okretao ledja,
biti malo voljen pa opet odbacen
sve to jako boli,to u dusu vredja.

Mnogo sam ti puta rekla reci ove
i molila da ga ne povredis vise
po decijem srcu s lakocom se pise
ali se sa njega jako tesko brise.
A ti....ti si neumorno pisao i brisao
i svaku mu kap srece morem tuge naplatio
i zasto mu je pogled i srecan i tuzan
nikad nisi znao niti si shvatio.

Opet stresam glavom,odbacujem misli
ne ja nemam snage o tom mislit vise
sve je to daleko sada iza mene
pustila sam vreme sto boli da brise.
A bole me eto svi ti moji neuspesi
da ispravim tebe....al nemadoh moci
na silu se nista ucinit ne moze
nit promenit dan nit promenit noci.

I zato dovraga,i ti,i klinac iz busa
nemogu ja vise tvoj greh da nosim na sebi
boli me misao,oh ma sve me boli
svaka spomen,svako secanje o tebi.

A vise od svega veruj da boli me
sto nisi ni nalik ocu o kom je taj mali snio
on odavno nije deo tvoga srca
nije, a nazalost nikada to nije ni bio.