Stihovi

[zvuk tisine]

Istina

Ti mi nećeš pružiti sreću,
ni zvezde na nebu,
već svu surovu realnost
što grebe kožu
rečima oporim
i štipa za oči
gorkom jačinom istine.

Znam,
osporićeš svaku moju reč
bez osvrta na dela
što počinio si u nehaju...
Ali, opet, zatvaram oči
pred tamom tvoje duše
I dolazim ti pred stope
uzdignutog čela.

[zvuk tisine]

Žena noći

Nit po nit
crnim koncem
noc mi dusu plete
Mesecina bela
boju lika daje
sa zracima jutra
znam, nestacu opet
dok mesec dan ne ukrade...
A onda dolazi
moje vreme moci
iz dubine tame
videces moje oci
i suzu koja nestaje.

[zvuk tisine]

Čovek iz sna

U očima mojim
ti si samo lik
koji lagano nestaje.
I dobro znam
ako te vidim opet
isto tako vratiće se slike.
Zašto baš ti
snove mi kradeš
kada dođeš i
još brže odeš.
I dokle to, reci mi
treba da traje.
Kako da znam
da li vredi
čekati još jedan novi san
kada ti ni reč
ne želiš da mi daš.
Obećaj bar
da uzalud nije,
da ova noć
bar nešto krije
Da jedan dan
ipak čeka na nas...

[zvuk tisine]

Nedostaješ mi

Znam,
doći će nošen vetrom
sa dalekih mirišljavih polja
I opet, znam
doneće osmeh vredan
svih tih čarobnih boja...
Da kao duga posle
kiše pruži nebu
zagrljaj tih...
Ah,
nedostaješ mi ti...
da me vineš
daleko, najdalje od svih...

Nedostajes mi ti

da poljupcem skineš
začarni krug
sa očiju mojih
I kao vilenjak iz priče
otvoriš vrata sreće..
Nedostaješ mi ti
da ti samo tiho šapnem
uz zvuk ove kiše
koliko volim
kada kraj mene dišeš...

[zvuk tisine]

Želja

Dok skidam sa sebe tvoj dah
pogledom svlacis mesecinu sa moga tela
Ne...
Ti nisi dorastao mojim dodirima
pasces u ponoru poljubaca
strasti i uzdaha.
Ne...
Ti i ne znas
da moje su usne otrovane mirisima
od kojih nema povratka
Ipak,
Ljubi me,
ali ne lagano
Uzmi me,
ali ne nezno
Ovoga puta zelim biti samo tvoja
crna dama, zelja i strast...

[zvuk tisine]

Strast

Noc...
tamna i vrela.
Svetlost uličnih svetiljki
pada na tvoje nago telo
Goriš u vodi strasti
dok spavaš
a u snovima opet
miluješ mi bedra
opojnim usnama dodiruješ
svaku tačku moga tela...
Želim te dok te gledam.
Budiš se,
i osmehom pitaš
smeš li....
smejem se
... kao da ne znaš...
usne se spajaju
u žestini želje
i više nema pitanja
više nema zastajkivanja.
Svilena posteljina
je gruba pod tvojim dodirima
mada, više ne ležim
vec letim u tvojim rukama...

[zvuk tisine]

Ti...

Topiš led sa mojih usana
svakim dahom,
rušiš snove
građene godinama.
Opirem se
pokušavam...
ali sam ton tvog glasa
skida velove svih odbrana.
I svaki put
hoću da kažem ne
koje ti samo jednim
dodirom pretvaraš u da...

[zvuk tisine]

Strah

Hladno je
i pored ove vrucine
moje telo trese se ...
Plasim se noci
kada svaka sena,
svaki zvuk
nosi skrivenu tajnu.
Hocu da znam,
da rastumacim
svaku misao senke
svaki njen pokret.
Samoca me davi
uzima svaki moj dah
i njime se hrani...
Noc...
tiha i mirna,
ali opet
u grudima nesto lupa...
Divlje i snazno.
Trazim tvoju ruku
da zagrli me
i privije na grudi...
...nema je...
Plasim se...

[zvuk tisine]

Izgubljeno

Pruzas mi ruke
Kao utpoljenik
Molis za zadnju
Nadu i veru u ljubav
Izgubljen u mislima mojim
Gutas svoje reci
Ne uspevajuci da izgovoris
Vec toliko puta izreceno
Zelis da vratis proslo
Izgubljeno,
A i sam se gubis
U tragu onoga sto bese.

[zvuk tisine]

KULA

Ruši se sve predamnom,
padaju zidovi kao kule od karata.
Duvaju vetrovi, kupaju me suzama
a ja još odolevam olujama
ubeđena u svoju snagu i volju
stojim čvrsta kao kula od kamena.

Ali postoji nešto što me plaši,
jednom rečju užasava...

Da me nećeš voleti
ako, tako sama,
postanem oronula i ispucala
bez duše i uspomena...
Ako opstanem i postanem
samo obična kula od kamena
puna promaja i ispucalih zidina.
_________________
Možda su moji snovi suviše jaki i veliki da bi bili deo ove stvarnosti..
a možda je i ova stvarnost samo mali delić mojih snova...