Stihovi

[TaNaNa]

ТРЕНУЦИ



Та љубав без циља и без сутрадана,

Зла сестра вечности, у бесу свог хитног

Носи знак највеће коби што је знана:

Сав ужас пролазног и бол неумитног.



Тај свемир насликан на валу што бега,

Сав покрет простора у трептању листа –

Љубав је без сутра вечнија од свега:

Јер и после смрти још је увек иста.



Та љубав што умре у напону врелу,

Мач скрхан на самим врховима тврђа,

Има победничку гордост на свом челу:

Јер умре у сјају пре него зарђа.



Она прође душом као издалека

Залутале птице у светлости маја;

У песми су њиној гласи других река,

И на крилима им сунце другог краја.



И она нестаје пре веселе жетве,

Увек неувела у свему што вене,

Без много завета и без своје клетве –

У лепоти речи једном изречене.

[TaNaNa]

To sto se dogodilo
Medju nama
Nije bio ni slucaj
Ni ono onako , usput.
Dugo su se oci trazile
I srca iscekivala
U prvom nasem susretu.
Bila je tu gomila na brzinu
Postavljenih pitanja
I nikada dobivenih odgovora.
I htjela sam ti reci sve sto zelim,
Sve sto osjecam i za cim zudim.
A grlo se stislo, ni glasa, ni rijeci...
I htio si mi puno toga ispricati
A sutnja se isprijecila...
Sutnja zbog daljine
I kratkog vremena,
Kada u malo rijeci
zelis puno toga reci....
To sto se dogodilo
Medju nama,
Bio je tek pocetak
Nespretan i nevjest
Ali je nagovjestio
nesto novo i stvarno....

[Djedja]

Србија је велика тајна

Србија је велика тајна;
не зна дан шта ноћ кува,
нити ноћ шта зора рађа,
не зна грм шта суседни грм сања
нити птица шта се догађа
између грања.


Не зна гуштер шта пузи испод камења,
нити кукуруза струк слути
шта се у суседној њиви спрема.
Сваког часа све се мења,
ниједног кута ни листа нема
да није тајна.


Ко зна шта крије у себи
и та невина роса сјајна;
ти сељачки пословни крици
што се с брда на брдо чују
заверу можда кују.


Ко ће у тој земљи када
знати шта и девојка млада
у недрима нетакнутим носи;
какву тешку тајну
у рукама својим држи дете;
и старица погрбљена свака
до какве се упутила мете.


У тој земљи и ветри,
и мириси, потоци и реке,
и црквена звона
потајне преносе вести,
на првом завијутку
где шума почиње она
ко зна шта можеш срести.


У тој земљи ни зечијој стопи
непријатељ веровати не сме,
ни трагу воловских копита.
Договори су можда тајни
и жетелачке песме
и удари шумских секира
и успаванка уз колевку свита.


Desanka Maksimovic

[Djedja]

CVIJETAK U ROSI


U plamu rujne boje
Daljni se istok sjao,
S ljubavlju pjesme svoje
Slavuj je ružu zvao;

Veèernjeg zvona zvuke
Vjetriæ je nosio širom -
Ti si skrstila ruke
S pobožnim, slatkim mirom.

Molila ti se blago
Za bolje roda svoga,
Za svoje Srpstvo drago
Zvala si Spasa Boga;

Tvoje su usne male
Šaptale r'jeèju tajnom,
I èiste suze sjale
U tvome oku sjajnom;

A ja sam u tebi, èedo,
U tebi, zv'jezdo èista,
Najljepši cv'jetak gled'o
U rosi kako blista.


Aleksa Santic
Mostar, 19. jula 1894.

[Djedja]

Ne daj se Ines

Ne daj se Ines
Ne daj se godinama, moja Ines
drukcijim pokretima i navikama
jer jos ti je soba topla
prijatan raspored i rijetki predmeti
imala si vise ukusa od mene
tvoja soba divota
gazdarica ti je u bolnici
uvijek si se razlikovala
po boji papira svojih pisama,
po poklonima
pratila me sljedeceg jutra
oko devet do stanice
i rusi se zeleni autobus
tjeran jesenjim vjetrom
kao list niz jednu beogradsku padinu
u vecernjem sam odijelu
i opkoljen pogledima

Ne daj se mladosti moja,
ne daj se Ines

Dugo je pripremano nase poznanstvo
i onda slucajno uz vrucu rakiju
i sa svega nekoliko recenica,
lose prikrivena zelja
tvoj je nacin gospodje
i obrazi seljanke
prostakuso i plemkinjo moja
pa tvoje grudi, krevet
i moja soba objesena
u zraku kao narandza
kao narandzasta svjetiljka
nad zelenom i modrom vodom Zagreba
proleterskih brigada 39 kod Prkovic
pokisla ulica od prozora
dalje i sum predvecernjih tramvaja
lijepi trenuci nostalgije, ljubavi i siromastva
upotreba zajednicke kupaonice
i molim vas, ako netko trazi

Ne daj se Ines

Evo me ustajem
tek da okrenem plocu
da li je to nepristojno
u ovakvom casu
Mozart Requiem Agnus Dei
meni je ipak najdrazi pocetak
raspolazem s jos milion njeznih
i bezobraznih podataka nase mladosti
koja nas pred vlastitim ocima vara,
i krade, i napusta

Ne daj se Ines

Poderi pozivnicu, otkazi veceru, prevari muza
odlazeci da se pocesljas
u nekom boljem hotelu
dodirni me ispod stola koljenom
generacijo moja, ljubavnice

Znam da ce jos biti mladosti,
ali ne vise ovakve
u prosjeku 1938
ja necu imati s kim
ostati mlad ako svi ostarite
i ta ce mi mladost
tesko pasti
a bit ce ipak
da ste vi u pravu
jer sam sam na ovoj obali
koju ste napustili i predali bezvoljno
a ponovo pocinje kisa,
kao sto vec kisi
u listopadu na otocima
more od olova
i nebo od borova
udaljeni glasovi koji se mijesaju
glas majke, prijatelja, kceri,
ljubavnice, broda, brata
na brzinu pokupljeno rublje pred kisu
i nestalo je svjetla
s tom bjelinom
jos malo setnje uz more
i gotovo

Ne daj se Ines

[Srna]

ZALJUBLJENA

Na vjeðama mi ona stoji
I kose su joj u mojima,
Ima oblik ruku mojih,
Oèiju mojih boju ima,
U mojoj sjeni ona tone
Kao kamen u nebesima.

Oèi joj uvijek otvorene
I spavati me ne puštaju.
Njezini snovi u punom sjaju
Tjeraju sunce da izlape,
I èine da se smijem, plaèem,
Da govorim kad nemam o èem.

[Srna]

ŽELJA

Kad bih imao jednu malu, malenu kuæicu.
Kad bih u njoj imao jedan mali tepih
I kad bi sve to bilo moje.
Sto, tinta, polica
I na prozorima moje zavjese.
I na polici kad bih imao svoje knjige.
Kad bih imao jednu malu, malenu kuæu
I u njoj ženu koja bi me i bez novca voljela...
I kad bi ta žena bila moja.
Ma gdje i u ma kom mjestu bilo,
Kad bih malu, malenu kuæu našao,
Dovoljan bi bio jedan mali tepih,
Dovoljan, pa èak i suvišan,
Ma gdje, u ma kom gradu bilo,
Bilo bi dovoljno da imam policu i svoje knjige,
Ženu koja me ne voli zbog novca,
To bi bilo dosta, èak i previše.

[Srna]

LJUBAVNA PJESMA

Kako da zadržim dušu svoju
da se tvojoj ne vine?
Kako bih je preko tebe
uznio u visine?
O, kako bih je sklonuti htio
uz nešto izgubljeno na dnu tmine,
uz jedno mjesto, strano i tiho,
èiji se talas ne bi raznjiho
kad se talasaju tvoje dubine.
Al’ sve što dirne tebe i mene,
k’o gudalo nas zajedno prene.
Glas dviju struna, o mi to jesmo!
Èijeg smo samo to glazbala zvuci
i koji nas sviraè drži u ruci?
O, slatka pjesmo!

[LJILJANA]

Muski su glumci,
glume kad su stobom,
kad odglume ulogu,
onda kazu "ZBOGOM!"


Zelim jedan poljubac,
Topli pogled tvoj...
Ja ne mogu biti tvoja
al ces zauvek biti u srcu mom!

[nepoznatamrki]

Kad bi covjek mogao reci ono što voli,
kad bi covjek mogao uzdici svoju ljubav do neba,
kao što je oblak uzdignut u svjetlosti;
kad bi poput zidova što se ruše
bila pozdravljena istina uzdignuta u središtu,
Kad bi covjek mogao razoriti svoje tijelo,
ostavljajuci samo istinu svoje ljubavi,
istinu samoga sebe,
koja se ne zove slava, sreca ili ambicija,
nego ljubav ili želja,
ja bih konacno bio onaj, kako sam se zamišljao,
onaj što svojim jezikom, svojim ocima i rukama
objavljuje pred ljudima nepoznatu istinu,
istinu svoje istinske ljubavi.

Ne poznajem slobodu, osim slobode
da budem zarobljen u nekome,
cije ime ne mogu cuti bez uzbudjenja,
zbog koga zaboravljam sebe u tom jadnom postojanju,
za koga sam danju i nocu ono što želi,
a moj duh i tijelo plove u njegovom duhu i tijelu,
kao izgubljeno drvlje što ga more diže ili topi,
slobodno, sa slobodom ljubavi,
jedinom slobodom koja me ushicuje,
jedinom slobodom za koju umirem.

Ti opravdavaš moje postojanje,
Da te ne poznam ne bih živio,
da umirem ne znajuci te, ne bih umro, jer nisam živio.