Stihovi

[Djedja]

TA LJUBAV

Ta ljubav
Tako silovita
Tako krhka
Tako nezna
Tako ocajna
Ta ljubav
Lepa kao dan
Losa kao vreme
Kada je vreme lose
Tako istinita
Tako lepa
Tako srecna
I radosna
I tako sirota
Sto drhti od straha k'o dete u mraku
Tako sigurna u sebe
Kao spokojan covek usred gluve noci
Ta ljubav sto je plasila druge
Terala ih da govore
Terala ih da blede
Ta ljubav uhodjena
Jer smo ih uhodili
Gonjena ranjena gazena dotucena poreknuta zaboravljena
Jer smo je gonili ranili gazili dotukli porekli zaboravili
Cela ta ljubav
Toliko ziva
I suncem okupana
To je moja ljubav
Tvoja
Nekoga koga nema vise
To nesto uvek novo
A sto se ipak promenilo nije
Istinito kao biljka
Drhtavo kao ptica
Vrelo i zivo kao leto
Mi oboje mozemo
Otici i doci
Zaboraviti
I nastaviti san
Probuditi se patiti ostariti
Zaspati opet
Sanjati smrt
Probuditi se radovati se i smejati
Podmladiti se
Ljubav nam ostaje tu
Tvrdoglava kao mazga
Ziva kao zelja
Surova kao secanje
Glupa kao kajanje
Nezna kao uspomena
Hladna kao mermer
Lepa kao dan
Slabasna kao dete
Gleda nas i smesi nam se
I govori nam bez reci
Slusam je drhteci
I molim je
Zbog tebe
Zbog mene
Preklinjem je
Zbog tebe zbog mene i svih koji se vole
I koji su se voleli nekad
Zovem je
Zbog tebe zbog mene i svih drugih
Koje i ne znam
Ostani tu
Gde si
Tu gde si bila
Ostani tu
Ne mici se
Ne idi
Mi voljeni
Zaboravismo te
Ali ti ne zaboravi nas
Jedino smo tebe na svetu imali
Ne dozvoli da postanemo hladni
Dalje stalno dalje
Bilo gde
Javi se
Kada sve prodje na rubu cestara
U sumi secanja
Izroni odjednom
Pruzi nam ruku
I spasi nas.

Zak Prever

[slatkisica]

Pre mnogo,mnogo godina,postojalo je ostrvo.Na tom ostrvu zivljase :Ljubav,osecanje,ponos,bogatstvo,znanje i tuga.
Jednog dana saopstise mestanima tog ostrva,da ce im isto biti potopljeno.Pripremise svi svoje camce,jahte,brodove...
Samo ljubav nikako nije mogla da se pomiri sa cinjenicom da ce joj voljeno ostrvo biti potopljeno.
Dodje i taj cas! Poce ostrvo da tone.Svako se ukrca u svoje plovilo.Ljubav nije imala plovilo.Zivela je u nadi da ostrvo ipak nece biti potopljeno.Zato i nije gradila plovilo.Kako ostrvo poce sve vise da tone,ljubav poce dozivati svoje dojucerasnje jedine drugare:
-Bogatstvoooooo,povedi me sobom,molecivim glasom povika ljubav...
Bogatstvo proveze svoj luksuzni brod,i onako usput dobaci:Svasta,sta ces mi ti?Kupicu drugu ljubav.
U to prodje Ponos...Opet ljubav poce da zapomaze:
-Ponoseeeee,povedi me sa tobom...
Ne,nikako!Sta ces mi,rece ponos i ne pogledavsi ljubav.
Tad projuri osecanje.I njemu se ljubav obrati za pomoc.
Oh,ne,zaboga,nikako.Izvini ljubavi,malo sam izgubio osecaj za osecanja.
Sledeci brod,bejase brod Tuge.I njoj se ljubav obrati za pomoc.Povika u sav glas:Tugooooooo...povedi me bar ti,molim te.Ja i ti smo najvise drugovali ovde.Zar ne?
-Jesmo,rece tuga,jesmo,kako da ne.Ali te bas zato i necu povesti sa sobom.Dosta mi te je.Mozda ja nadjem radost.Tebe mi je dosta!

Odose svi.Osta samo ljubav i znanje.Ostrvo je sve vise tonulo.Kad vec ljubav i znanje izgubise svaku nadu,zacushe glas:
-Hajde,uskacite,zacuse...
Nisu casa casili.Uskocise ljubav i znanje u strancev obican camac.Spasise se.Stranac ih odveze do jednog drugog ostrva,niko ne zna kojeg,i tu ih ostavi.Oni se zahvalise,stranac ode.Tek tada,ljubav uhvati sebe u glasnom razmisljanju:Hej,pa kako se zove ovaj stranac?Ne pitasmo ni za ime?!
Znanje,koje je sve vreme cutalo,tiho progovori:Ja znam.Znam ime stranca.
Kako je ime,kako je ime,nestrpljiva postade ljubav?!
VREME,ime mu je vreme,ljubavi.....
Ono nas je spaslo.

Mnogo kasnije,culi su ljubav i znanje,da je Bogatstvo umrlo u bedi,prokockalo sve sto je imalo,osecanje nestalo prvom pojavom krivice,tuga se utopila u bol.
Sa prelepog ostrva,ostadose u zivotu samo LJUBAV I ZNANJE.

Ovo mi se bas svidelo, zato sam prebacila ovde, sa Amour Tema : Da li ste pronashli svoje ostrvo..

a taj topik zakljucavam i mislim da ce biti obrisan...

[plavi]

LJUBAV

Je li ovo ljubav, ili bolna jedna
Potreba da ljubim? Ova želja plava,
Je li žel;ja srca moænoga i èedna?
Ili napor duše koja malaksava?

Je li ovo žena koju ljubim zbilja?
Ili sen na prolasku preko moga puta,
Tumaranje misli bez svesti i cilja,
I sve delo jednog bolnog minuta!


Ne znam, no na meði toga sna i jave
Vidim moje srce da èezne i pati.
I suze kad doðu rane zakrvave-

Ja ni onda od tog ništa neæu znati.

Jovan Ducic

[plavi]

REFREN


Snevaj, da uvidiš da prolazni snovi
Još najbliže stoje postojanoj sreæi,
Da ne pitaš nikad, zašto jadi ovi,
A ne koji drugi, a ne koji treæi.


Ljubi, ljubi silno, uvek istovetan,
U ljubavi samo ti æeš jasno znati:
Kako malo treba da se bude sretan,
I sto puta manje da se veèno pati.


I umri da spaseš verovanje èisto,
Da si kad god stao pred istinom golom,
I da u životu nisi jedno isto
Jednom zvao sreæom, a drugi put bolom.

Jovan Ducic

[LJILJANA]

Sada kad sam sama, u mislima si mi ti,
Ako me Ne volis to mi reci Voljeni.
Što me nema kraj tebe, sudbina nam neda,
Ali znaj da te volim, vise od Neba!

[strawberry]

U bre sele LJILJAN svidaju mi se tvoji stihovi ,veoma lepo i osecajno je pisano

[LJILJANA]

hvala sele kisss

[LJILJANA]

Nisam znala kako boli
ali sada znam...
covek se nada i veruje
pati i zamislja...

Kakav je zivot?
kakvi su ljudi?
zivot je gorak
a ljudi zli i to mozes
na svaki nacin verovati.

Malo ljudi cine ti dobro
vise ih cini zlo,
svako za sebe misli
a ti se pitas zasto je to?

Patis se kroz zivot,
zelis da si posten covek,
svako gleda ko si i sta si
i kako da padnes na dno...

Svet je takav, svet je cudan,
kroz stoljeca cinilo je se to,
svak misli na sebe i to je to.

[LJILJANA]

Volim Te,
Voljecu te...
U mislilma,
Imacu te...
Svaki dan,
Gledacu te....
A posto te
nema kraj mene
Pozeljet cu te!

[gagov]

NAJKRACE PJESME

Ptica sto pjeva u mojoj glavi
I ponavlja mi da te ljubim
I ponavlja mi da me ljubis
Ptica sto jedno isto ruje
Sutra ujutro ubit cu je .

Jacques Prevert



( j'adore ! )