Stihovi

[DaLeKa]

Šta da radim kad suze poteku,

Šta da radim kad oèi zapeku,

Šta da mislim kad si otišao,

Kako da zaboravim kad je bol u srce došao.

Zašto te toliko volim, a opet neæu da molim

Zašto srce mora da pati

Kad ne može tebe da vrati?
.................................................. .............................................

Saznaæeš jednoga dana

kada me ne bude više

zašto sam plakala sama ,

zajedno sa kapima kiše .



Kada ljubav bude mrtva

i kada više ne bude me

shvatiæeš da sam bila

žrtva - LJUBAVI IZGUBLJENE !



Tada æeš moliti dane

da ti na tren budu bolji ,

da i ti jednom shvatiš

kako je kad te neko

* UZALUD VOLI *

[scorpion70]

Pjesma za tebe jedina
oprosti što je ljubavna
oprosti što je ljubavna
jer ja bi sve da dam
èak i onda kada ne trebam
u rijeèi sve da ubjedim te
oprosti što još uvijek volim te

[svrco 76]

Hladna pesma


U meni nema topline, nema strasti.
Pisem bez osecanja, hladnoga srca.
Stajem u odbranu ponosa i casti
samo zbog toga ono brze kuca.

Sada govoris kad okrecem ti ledja
izgovaras lazi koje me bole.
Svako slovo moj ponos vredja,
ton sa usana koje jos uvek vole.

Ne racunaj vise na moju dobrotu,
na cutanje moje dok me gazis,
ne racunaj na suze, jecaje, toplotu...
na sve ono sto od mene trazis.

Nisam srecan sto ovako pevam,
znam da sve ovo jako te cudi.
Ja nisam hteo da se menjam
al' nisam isti, promenili me ljudi.

[scorpion70]

Стрепња

Не, немој ми прићи! Хоћу издалека
да волим и желим твоја ока два.
Јер срећа је лепа само док се чека,
док од себе само наговештај да.

Не, немој ми прићи! Има више дражи
ова слатка стрепња, чекање и страх.
Све је много лепше донде док се тражи,
о чему се само тек по слутњи зна.

Не, немој ми прићи! Нашта то и ћему?
Издалека само све ко звезда сја;
издалека само дивимо се свему.
Не, нек ми не приђу ока твоја два!

[nepoznatamrki]

NJEMU

Voljet æu te zauvijek,
znam da hoæu...
Èujem sjene i glasove neke kako mi to govore noæu...

I kad svega nestane,
kad samo tuga ostane,
sjetit' æe se nebo i rijeke neke koliko smo toga prošli...

Prièat' æe cvijeæe o danima sreæe,
prièat' æe noæi kako je tako suðeno svima,
kako je kraj jednom morao doæi...

Šapati naši negdje u daljini
govorit' ce prijateljici tišini...

Doæi æe druga djeca,
sjest' æe na naša mjesta,
donijet' æe ljubav i poljupce neke
bas kao i ti i ja u onim trenucima sreæe...

AKO ME NE BUDE


Ako me ne bude, na moment… zamisli da tu sam uz tebe,

Rukom te dotièem šaljuæi nježne dodire ljubavi

Ne budi tužan……. jer dvoje tužnih ništa ne mogu da naprave,

Nasmij se i sjeti ljepote misli u dvoje,

Dok sjedili smo razgovarajuæi a drugi tonuli u snove,

Ja volim te, dušom, srcem, mislima,

ne,,,,, ne želim otiæi iako razum kaže «nestani, bolje je»

Sve moje želje stadoše u jedno «volim te»

Velika rijeè, no za nju treba dvoje,

a nas je suviše………..



Tišina u veèerima odzvanja, miješa se sa pjesmom cvrèaka,

A tuga me jutrima boli, bože što mi novi dan nudi,

Suza, da suza….na krilo mi pada, nijemo bez jecaja,

Samo obamrlost bez tebe me obavija,

Nebo… zvjezdano pokriveno bi nekada èarolijama,

Sada se tama nad mene nadvila,

Ni mjeseca više ne nazirem, on je u lutanjima…

Možda prati tragove u tvojim noæima,

Umjesto mene neka te nježno zagrli,

Da osjetiš blaženstvo moje ljubavi.




Pogledaj u nebo

I vidjet æeš zvijezdu

U kojoj te èuvam

Daleko od svega



Pogledaj i šuti

Ma gdje bilo da si

Da uzdah nam èežnje

Zvijezdu ne ugasi

[nepoznatamrki]

Proci ce godine

Srebrne pehare ne volim,
Niti pozlacene bokale:
Od svega najdraze mi je
Udubljenje u dlanu tvom.

Proci ce godine. I stalno nova,
Sa istom ljubavlju devojke,
Picu iz tvog dlana, kojeg se
Necu zasititi nikada.

Kao na pocetku, na putu istom,
Lice ce nam se stalno sprziti,
I prvu brazdu poljubicu ti
Na celu obelezenu zivotom!

A ako bi mi ti, istog dana,
Dao da pijem iz velikih bokala,
Ja bih se ipak zaustavila
Opet kod udubljenja tvoga dlana

[DaLeKa]

STREPNJA



Ne, nemoj mi priæi!Hoæu izdaleka

Da volim i želim oka tvoja dva.

Jer sreæa je lepa samo dok se èeka,

Dok od sebe samo nagoveštaj da.



Ne,nemoj mi priæi!Ima više draži

Ova slatka strepnja,èekanje i stra`.

Sve je mnogo lepše donde dok se traži

O èemu se samo tek po slutnji zna.



Ne,nemoj mi priæi!Našto to, i èemu?

Iz daleka samo sve k`o zvezda sja;

Iz daleka samo divimo se svemu.

Ne,neka mi ne priðu oka tvoja dva.


Desanka Maksimovic

[scorpion70]

LJUBAVNA PESMA
Ti si moj trenutak i moj san
i sjajna moja reè u sumu
i samo si lepota koliko si tajna
i samo istina koliko si žudnja.

Ostaj nedostižna, nema i daleka
jer je san o sreæi više nego sreæa.
Budi bespovratna, kao mladost.
Neka tvoja sen i eho budu sve što seæa.

Srce ima povest u suzi što leva,
u velikom bolu ljubav svoju metu.
Istina je samo što duša prosneva.
Poljubac je susret najlepši na svetu.

Od mog priviðenja ti si cela tkana,
tvoj plast sunèani od mog sna ispreden.
Ti beše misao moja oèarana,
simbol svih taština, porazan i leden.

A ti ne postojiš, nit' si postojala.
Roðena u mojoj tišini i èami,
na Suncu mog srca ti si samo sjala
jer sve što ljubimo - stvorili smo sami.

Jovan Duèiæ

[nepoznatamrki]

POSTOJI MESTO GDE LJUBAV POÈINJE


Postoji mesto gde ljubav poèinje
i mesto gde ljubav prestaje.

Postoji dodir dve ruke
koji se opire svim reènicima.

Postoji pogled što bukti ko veliko vitlejemsko ognjište
il` mala acetilenska lampa zelenog sjaja.

Postoje jednostavna i bezbrižna tepanja
èudesna ko velika okuka Misisipija.

Ruke, oèi, tepanja -
pomoæu njih se ljubav bori i gradi.

Postoje cipele koje ljubav nosi
i njen je dolazak tajna.

Postoji upozorenje koje ljubav šalje
i cena njegova zna se mnogo docnije.

Postoje tumaèenja ljubavi na svim jezicima
i nije naðeno nijedno mudrije od ovog:

Postoji mesto gde ljubav poèinje i mesto
gde ljubav prestaje - a ljubav ne traži ništa.


Nekoga moraš voljeti


Nekoga moraš voljeti,
makar i trave, rijeku, stablo ili kamen,
nekome moraš ruku nasloniti na rame
da se gladna nasiti blizine,
nekome moraš, moraš,
to je kao kruh, kao gutljaj vode,
moraš dati svoje bijele oblake,
svoje smjele ptice snova,
svoje plahe ptice nemoæi
– negdje mora biti za njih
gnijezdo spokojstva i nježnosti -
nekoga moraš voljeti,
makar i travu, rijeku, stablo ili kamen -
jer stabla i trave znadu za samoæu
– kad koraci svagda odu dalje
premda se trenutak zaustave –
jer rijeka zna za tugu
– samo da se nagne nad svoju dubinu -
jer kamen pozna bol
– koliko je veæ teških nogu
išlo preko njegova nijemog srca -
nekoga moraš voljeti,
nekoga moraš voljeti,
s nekim moraš ukorak,
istim tragom -
ah, trave, rijeka, kamen, stablo,
šutljiva pratnja osamljenika i èudaka,
velika, dobra biæa
što progovore
samo kad zašute ljudi.


VJERUJ...


Vjeruj u srce moje, sveta je iskra ona,
Sto ga u plamen dize,
Kao molitva blaga zvukom jutarnjeg zvona,
Te s tobom nebu stize.

Vjeruj u pogled ovaj, kome su mile i svete
Tvog' lica slatke drazi,
I dusi mojoj, sto te, isti, nebeski cv'jete,
Sa milovanjem trazi.

Vjeruj u stisak ruke, s njime se zelje daju,
Koje ti srce sprema,
Vjeruj, kao sto i ja vjerujem, da u raju
Takog andjela nema!

[svrco 76]

Rajske koèije

Kao da je tijelo moje gorilo
Dok sam te promatrao
Ja pomislim samo da se dogodi
Nije važno da l' æe se ponoviti

Kao da su te rajske koèije meni u krilo donijele
Kao da su te
Kao da su te Božiji èuvari u zadnji èas
S neba poslali, dušu spasili


Malena stvarno dobro izgledaš
Èija li te ruka sklesala?
Dat æu mladost samo da mi pripadaš
Nije važno da l' je za dan ili dva