Stihovi

[svrco 76]

Srce sluzi da se sanja,
srce sluzi da se setis,
srce sluzi da se druzi
i kad padas da poletis.

Dok ga imas i ti trajes.
Srcu nista nije slicno.
Srce imas da ga dajes
i poklanjas nesebicno.

Srce sluzi da se masta
i da suza nekad kane.
Srce sluzi da oprasta
i kada ga grubi rane!

Srce sluzi da svet gradis
i priznanje drugom odas.
Srcu svasta smes da radis,
samo ne smes da ga prodas.

Ako sretnes nekog ko
srce nema, covek budi:
pomozi mu, pokazi mu
to srce iz tvojih grudi.

Srce sluzi da postojis,
srce te ka vrhu salje,
srce sluzi da se bojis
al' da ipak ides dalje!

Moras napred i kad boli,
kad njegove vatre plamte.
Zbog srca te neko voli.
Po srcu te ljudi pamte.

Srce sluzi da se bori,
na nedacu da se svikne.
Srce moze da izgori,
al' iz praha i da nikne.

[nepoznatamrki]

Nasa tajna

O tebi necu govoriti ljudima.
Necu im reci da li si mi samo
poznanik bio ili prijatelj drag;

ni kakav je, ni da li je
u nasim snovima i zudima
dana ovih ostao trag.

Necu im reci da li iz osame,
zedji, umora, ni da li je ikada
ma koje od nas drugo volelo;
niti srce nase
da li nas je radi nas
ili radi drugih
kadgod bolelo.

Necu im reci kakav je sklad
oci nase cesto spajao
u sazvezdje zedno;
ni da li sam ja ili si ti bio rad
da tako bude -
ili nam je bilo svejedno.

Necu im reci da li je zivot
ili od smrti strah
spajao nase ruke;
ni da li zvuke
smeha voleli smo vise
od suma suza.

Necu im reci ni jedan slog jedini,
sta je moglo, ni da li je moglo nesto,
da uplete i sjedini
duse nase kroz citav vek;
ni da li je otrov ili lek
ovo sto je doslo
onome sto je bilo.

Nikome necu reci kakva se
zbog tebe pesma dogadja
u meni vecito:
da li opija toplo
kao sume nase s proleca;
ili tiha i tuzna
cuti u meni recito.
O, nikome necu reci
da li se radosna ili boleca
pesma dogadja u meni.

Ja vise volim da precutane
odemo ona i ja
tamo gde istom svetloscu sja
i zora i noc i dan;
tamo gde su podjednako tople
i sreca i bol ziva;
tamo gde je od istog vecnog tkiva
i covek i njegov san.


Osecam, poludecu proleca ovoga
zbog neke daleke lepote
pod nebom rodjenog bola,
i zanesena lutacu
ispod zvezdanih kola.

I ma gde bila, uvek cu
biti na visokom bregu
ispod samoga svoda.
I ma sta gledala, videcu
na vodama senku broda.

I kada leta budu
i uzri na njivama klas,
cinice mi se da cujem
zloslutnica ranih
blago rastuzen glas.

I ma sunce sijalo,
ja cu cuti sapate
mlade aprilske kise.
O, poludecu, poludecu
i necu nikada vise
iz proleca ovoga pobeci,
i vecno cu o njemu sniti.

Ni opaziti necu
zivot sto tek mi nagli;
a proslosti za mnom staza.
kao zmija,
u malen kotur ce se sviti
i nestati u magli.

Za moju slatku ljubav i jos nekoga...

[plavi]

Najdraza,
sudbina se s nama okrutno poigrala
kad nije dozvolila da se ranije sretnemo
taj nacin na koji njises bokovima
ne izlazi mi vise iz glave
zasipam te poljupcima u masti
zamisljam tvoje grudi
na kojima svake noci zaspim
tvoje vrelo telo
sjedinjeno s mojim
te tvoje usne
s kojih kaplje najlepsi afrodizijak
i zavidim tvom muzu
jer ima ono sto ja nemam
sto tako zarko zelim
ljubavi,
uzivam u svakoj tvojoj reci
u svakom dodiru i poljupcu
ma koliko bili fiktivni
za mene su bolno stvarni
ti si moja daleka radost
sreca za kojom ceznem
i tuga...
na tebe cekam sve ove godine
i sad kad si dosla
bojim se da te ne izgubim
budi moja
u svakoj mojoj misli
budi kraj mene
oseti me
zamisli me
ili zamisli makar ovo:
ti i ja
na pustom ostrvu
sami i sretni
zagrljeni i razmazeni
docekujemo svitanja boje purpura
svitanja koja od nase razuzdane strasti podrhtavaju
ljubim te pescanim zalom pod nama
ljubim te vrhovima modrih talasa
koji nas pokrili kao cilim
ljubim te palmama i kokosom
i moja zelja za tobom
besna i luda
iz tebe izvire
i iz vulkana strasti gasi se u tebi
obecaj mi tu noc
ucini da nikad vise na drugu ne pomislim
da stihovi mi kao ptice zaleprsaju u tvoja jutra
kao bujica jesenjih kisa da se sliju u Tebe
i da u noci punog meseca
ciji krik tako prodorno sece daljinu
nikada, nikada vise
tuzan i prazan za tobom
ne osvanem...

[nepoznatamrki]

VECE BEZ TEBE


Zima se odavno spustila u grad,
kroz prozor rominjaju pahulje snene,
iako nas dijele kilometri mnogi,
kamin u sobi gori za tebe i mene.

Januarska vece je tako lijepa,
al’ u meni je samo praznina neka,
sam sam u zemlji jezera i sume,
a ti mi se cinis kao vila daleka.

Kad bih mogao bar k’o mjesec biti,
da ti sa neba kroz prozor dodjem,
da budem kraj tebe ove divne noci,
ili bar, da ti samo kroz san prodjem.

I nocas cu sam utonuti u noc,
i ponovo cu usnuti onaj isti san,
u kojem ces ti biti tu kraj mene,
a kad se probudim, bi’ce isti dosadni dan...



AKO SE NIKAD NISMO VOLJELI


Ako se nikad nismo voljeli
onda je uzalud ovo bijelo jutro
na mom licu,
ova kisa u prvoj slici budjenja
i pjesma koja ostaje u srcu zauvijek.

Ako se nikada nismo voljeli
onda je cudno to zbivanje zivota
u magli i sjenama dana prevarenih,
ali ja vjerujem tebi i kad ne postojis
i kad te nema u knjigama
kad se u tvojim umornim ocima
stisaju bitke
i sve postane zaborav.
I kad ti vjerujem,
onda znam da ono sto smo zivjeli
jedino ljubav moze znaciti...
NJEZNOSTI MOJA


Nježnosti moja, koliko je godina
bez tebe prošlo
i jedva da te prepoznajem.
Ptica koju još pamtim
ponovo maše krilima
silazeci s davnog neba,
nekadašnje zvijezde
opet ce progristi
tamnu ponjavu neba
i zaslijepljen gledam
njegovo staro lice.
Ako sam kralj
ja sam i prosjak
koji okrece tebi
svoje gladne oci.
Naslanjam usne
na zamagljeno staklo
i slušam rijeci
koje jedna duša
govori drugoj.

[slatkisica]

Nasa tajna

O tebi necu govoriti ljudima.
Necu im reci da li si mi samo
poznanik bio ili prijatelj drag;

ni kakav je, ni da li je
u nasim snovima i zudima
dana ovih ostao trag.

Necu im reci da li iz osame,
zedji, umora, ni da li je ikada
ma koje od nas drugo volelo;
niti srce nase
da li nas je radi nas
ili radi drugih
kadgod bolelo.

Necu im reci kakav je sklad
oci nase cesto spajao
u sazvezdje zedno;
ni da li sam ja ili si ti bio rad
da tako bude -
ili nam je bilo svejedno.

Necu im reci da li je zivot
ili od smrti strah
spajao nase ruke;
ni da li zvuke
smeha voleli smo vise
od suma suza.

Necu im reci ni jedan slog jedini,
sta je moglo, ni da li je moglo nesto,
da uplete i sjedini
duse nase kroz citav vek;
ni da li je otrov ili lek
ovo sto je doslo
onome sto je bilo.

Nikome necu reci kakva se
zbog tebe pesma dogadja
u meni vecito:
da li opija toplo
kao sume nase s proleca;
ili tiha i tuzna
cuti u meni recito.
O, nikome necu reci
da li se radosna ili boleca
pesma dogadja u meni.

Ja vise volim da precutane
odemo ona i ja
tamo gde istom svetloscu sja
i zora i noc i dan;
tamo gde su podjednako tople
i sreca i bol ziva;
tamo gde je od istog vecnog tkiva
i covek i njegov san.


Osecam, poludecu proleca ovoga
zbog neke daleke lepote
pod nebom rodjenog bola,
i zanesena lutacu
ispod zvezdanih kola.

I ma gde bila, uvek cu
biti na visokom bregu
ispod samoga svoda.
I ma sta gledala, videcu
na vodama senku broda.

I kada leta budu
i uzri na njivama klas,
cinice mi se da cujem
zloslutnica ranih
blago rastuzen glas.

I ma sunce sijalo,
ja cu cuti sapate
mlade aprilske kise.
O, poludecu, poludecu
i necu nikada vise
iz proleca ovoga pobeci,
i vecno cu o njemu sniti.

Ni opaziti necu
zivot sto tek mi nagli;
a proslosti za mnom staza.
kao zmija,
u malen kotur ce se sviti
i nestati u magli.

Za moju slatku ljubav i jos nekoga...

ljubavi moja... ti si nesto posebno... a stihovi su sjajni.... hvala ti puno najdraza... OBOZAVAM TE love:

[gagov]

JE T'AIME

Je t'aime pour toutes les femmes que je n'ai pas connues
Je t'aime pour tous les temps o

[DaLeKa]

Svuda oko mene sivilo i tama,
tuga moju dušu kao brezu slama,
ništa više osmeh ne budi na licu,
nit iz oka kani suzu radosnicu,
odavno je moje svo svenulo cveæe
i nikada više procvetati neæe,
još jedino samo,samo jedno želim
da mi je da mogu život da promenim.

Al svakom je Bog jedan život dao
nekom uvek sreæan,nekom veèno zao
i ta Božija ruka sve puteve trasira
i niko ne može za sebe da bira,
konaèno je meni to postalo jasno
za svaku novu nadu suviše je kasno,
jer svakoga koji od roðenja pati,
do kraja života samo tuga prati.

Može li bar neko sada da mi kaže,
što vapaji zadnji još od mene traže
da li negde ima barem pruga neka
koja vodi tamo gde niko ne èeka,
u zemlju bez sunca,bez sjaja i raja,
hteo bih da kupim kartu do beskraja,
u bespuæu tome za vek da se skrasim
dok vatru života u meni ne zgasim?

Z.Joviæ

[svrco 76]

Ne boj se

Ne boj se ljubavi
Ako me ponovno sretneš
Neka te ne bude strah
Ne zasrami se bivše ljubavi
I prošlog života
Pogledaj me samo
I uputi plastièni osmjeh
Uobièajeni
I ako poželiš moj zagrljaj
Samo naprijed
Zagrli me
Samo nemoj èvrsto
Da srce ne pukne
A sjeæanje se razveže
Ne srami se moje ljubavi
Nikada
I ne zaboravi mjesta
Na kojima smo postojali samo ti i ja
Ne zaboravi tišinu
I moj prigušeni krik
Na tvojim usnama
Ne boj se prepoznati me u gomili
Na izgled hrabrih žena
Ja još tragam za sreæom
Mirno zastani
Bez klecaja u koljenima
Dotakni mi rame
I izgovori moje ime
Ako se okrenem
Neka te ne bude strah
Tad znat æeš da mi zagrobni spomenik
Još nisu podigli
I da nitko ne tuguje za mnom
Toga se zapravo i plašim
Ali brzo na to zaboravim
I koraèam našim putevima
Pokušavam doæi do kraja
Do pravog odgovora
Na koji nikad nismo naišli
I nije me sram
Pjevam na sav glas
I smijem se
Pa i zaplaèem kad me slome
Ali bez straha
I uvijek æu imati toliko hrabrosti
Da te pogledam pravo u oèi
I da mi proèitaš sa usana
"ne boj se!"

[svrco 76]

HVALA TI

Kada sam izgubljena u tami ,
ja znam da æu
u tvojim oèima
svjetlo pronaæi
da mi pute osvijetli.
I kada me strah slomi
i kad mi tlo
poène izmicati pod nogama,
kada sav moj svijet poludi,
ti dolaziš i u trenu
sve to promijeniš.
Uvijek si tu
dajuæi mi sve ono što imaš,
i ne umotavaš
stvarnost u snove ,
samo ju èiniš mrvicu ljepšom.
I kada prijatelja zatrebam,
ti si opet tu, na mojoj strani.
Vjeruješ mi i
kroz tamu me vodiš,
pružaš mi ruke
kao štit od oluje,
i srce u koje se
mogu pouzdati.
Ti si taj netko
kome uvijek mogu dotrèati…

Hvala ti!




mom Andjelu

[svrco 76]

Još uvijek te volim

Sjedim sama u mraku sobe.
Osjeæam prazninu
Prazninu što je ostala za tobom.
U glavi mi se isprepliæu misli,
Polako me vraæaju u prošlost,
U dane kad sam bila sretna
U dane kada mi osmijeh nije
Silazio s usana.
U dane kada si bio tu.
Èudno je
Osjeæam se tako sama.
Tako odvojena od svijeta.
Pred oèima mi tvoj lik,
Pogled anðela.
I shvatim koliko mi fališ.
Koliko mi fale tvoji dodiri,
Tvoj glas,
Koliko mi fali da još jednom
Èujem “Volim te”
Sad znam da nije bilo iskreno,
Ali ipak fali mi.
Zašto te tako teško zaboraviti,
Odustati od svega
Kad si me tako povrijedio.
No znam,
Srce ne bira
Preslaba sam da se borim,
Da se uvjeravam da te mrzim.
Teško je protiv srca,
A ono govori da te još uvijek
Neizmjerno volim


ovo je NJEMU za njegov danasnji dan
za njegov RODJENDAN