Stihovi

[LJILJANA]

Ne teci zuso moja za njim,
jer te je lagao celo vreme...
Ne teci suzo moja za njim,
jer je voleo i druge...
Ne teci suzo moja,
jer znas da ga jos uvek volim...
Ne teci molim te,
jer znas da to boli me!

--------------------------------------------------

Boli me to sto me lazes,
ali ipak Volim Te!
Boli me to sto muvas druge,
ali ipak Volim Te!
Bolim me to sto me teras od sebe,
a znas da Volis Me!
Ipak si izkren na kraju i vratis se meni
i zato sunce moje, zato VOLIM TE!


P.S. ovo je samo pesmica za moje omiljeno srce... Volim teeeeeeeee i to znas lepi cvetu moj

[gagov]

ovo nisu stihovi ali je zapis nepoznate osobe
meni se dopalo pa sam ga ubacila ovde
ako ne odgovara premestite

Cetiri svece


Cetiri svece su polagano gorele.
Bila je tisina i mogao se cuti njihov razgovor.

Prva sveca je rekla:
"Ja sam mir, ljudi me ne uspevaju sacuvati, nema potrebe
da gorim, mislim da cu se ugasiti." I odmah se ugasila.

Druga sveca rekla je:
"Ja sam vera, nazalost mnogi ljudi imaju povrsnu veru i
ja ih ne zanimam, nema smisla da gorim i dalje. "
Tek sto je to izgovorila, dunuo je lagani povetarac i ugasio je.

Treca sveca je zalosno progovorila:
" Ja sam ljubav, nemam vise snage, ljudi cesto
zaboravljaju na mene. I istog momenta se ugasila.

Nedugo zatim u sobu je uslo dete.
" Sta je to ?" upitalo je dete. "Trebalo je da gorite do kraja."
I rekavsi to, pocelo je plakati.

Tada se oglasila cetvrta sveca:
" Ne boj se, dokle ja gorim, moci cemo da upalimo ostale
svece - ja sam nada."

j'aime beaucoup !

[nepoznatamrki]

Iskrena pesma



O sklopi usne, ne govori, cuti,

Ostavi misli nek se bujno roje,

I reè nek tvoja nicim ne pomuti

Bezmerno silne osecaje moje.

Cuti, i pusti da sad zile moje

Zabrekcu novim, zanosnim zivotom,

Da zaboravim da smo tu nas dvoje

Pred velicanstvom prirode, a potom

Kad proðe sve i malaksalo telo

Ponovo padne u obiènu camu,

I zivot nov i nadahnuce celo

Necujno, tiho potone u tamu,

Ja æu ti, draga, opet reci tada

Otuznu pesmu o ljubavi, kako

Ceznem i stradam i ljubim te, mada

U tom trenutku ne osecam tako.

I ti æeš, bedna zeno, kao vazda

Slusati rado ove reci lazne,

I zahvalices Bogu sto te sazda,

I oci æe ti biti suzom vlazne.

I gledajuci vrh zaspalih njiva

Kako se spusta nema polutama,

Ti neæeš znati šta u meni biva, -

Da ja u tebi volim sebe sama,

I moju ljubav naspram tebe, kad me

Obuzme celog silom koju ima,

I svaki zivac rastrese i nadme,

I osecaji navale ko plima!

Za taj trenutak zivota i milja,

Kad zatreperi cela moja snaga,

Neka te srce moje blagosilja,

Al'ne volim te, ne volim te draga!

I zato æu ti uvek reci: cuti,

Ostavi dusu nek spokojno sniva,

Dok kraj nas lisce na drvecu zuti

I tama pada vrh zaspalih njiva.
Milan Rakic

Možda spava



Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja.

Pesmu jednu u snu što sam svu noc slušao:

Da je èujem uzalud sam danas kušao,

Kao da je pesma bila sreæa moja sva.

Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja.

U snu svome nisam znao za budenja moc,

I da zemlji treba sunca, jutra i zore;

Da u danu gube zvezde bele odore;

Bledi mesec da se kreæe u umrlu noæ.

U snu svome nisam znao za budenja moc.

Ja sad jedva mogu znati da imadoh san.

I u njemu oci neke, nebo neèije,

Neko lice ne znam kakvo,možda decije,

Staru pesmu,stare zvezde, neki stari dan,

Ja sad jedva mogu znati da imadoh san.

Ne secam se nièeg više, ni ociju tih:

Kao da je san mi ceo bio od pene,

Il' te oci da su moja duša van mene;

Ni arije, ni sveg drugog, što ja nocas snih:

Ne secam se nièeg više, ni ociju tih.

Ali slutim, a slutiti još jedino znam.

Ja sad slutim za te oci da su baš one

Što me cudno po životu vode i gone:

U snu dodu da me vide šta li radim sam.

Ali slutim, a slutiti još jedino znam.

Da me vide, dodu oci, i ja vidim tad

I te oci, i tu ljubav, i taj put sreæe;

Njene oci, njeno lice, njeno proleæe

U snu vidim, ali ne znam što ne vidim sad.

Da me vide, dodu oci, i ja vidim tad;

Njenu glavu s krunom kose i u kosi cvet,

I njen pogled što me gleda kao iz cveca,

Što me gleda, što mi kaže da me oseca,

Što mi brižno pruža odmor i nežnosti svet,

Njenu glavu s krunom kose i u kosi cvet.

Ja sad nemam svoju dragu, i njen ne znam glas;

Ne znam mesto na kom živi ili pociva;

Ne znam zašto nju i san mi java pokriva;

Možda spava, i grob tužno neguje joj stas,

Ja sad nemam svoju dragu, i njen ne znam glas.

Možda spava sa ocima izvan svakog zla,

Izvan stvari, iluzija, izvan života,

I s njom spava, nevidjena, njena lepota;

Možda živi i doæi æe posle ovog sna.

Možda spava sa ocima izvan svakog zla.
V.Petkovic-Dis

[abela]

Nad snovima svojim . . .


Stojim nad svojim snovima
neprobuðena...
drhtim sva!
U davne grijehe,
neosuðena...
neznam udahnuti smisao.
Dok se borim protiv godina
sve se svodi na
beskraj.

Beskraj u oèima slutnje
dok pokušavam da otvorim oèi šutnje
nepomirena s žudnjom i tugom...

Probudit æu taj san
kad doðe smiraj!
Drhtaæu...
Poslijednji put...
Kad prebolim život taj!
I grijehe æu oprostiti
udahnuti u njih smisao
Baš kao što si obeèao!!!

[svrco 76]

Mojoj majci

Najljepši anðelu,
Svjetlosti mog života.
Zašto su mi te uzeli?
sjaju moj, majèice moja,
zašto su te sa sobom odnijeli?
Otišla si u visine nebeske.
Ostala sam sama,
zauvijek, bez tebe.
Tvoj lik u mom sjeæanju meni je sve,
on mi je jedini sjaj.
Draga majko,
zašto je našem druženju morao doæi kraj?
Kada bi samo još jednom tvoje oèi
podigle pogled ka mom licu
Kada bi me još jednom tvoje krilo primilo
kao ranjenu pticu,
živjela bih kao da si tu,
iako bih te susretala samo u snu
A sada te kraj mene nema,
i svaka prolivena suza jaèa me
i na život bez tebe sprema.
Vrijeme mi tvoju ljubav neæe nikada izbrisati,
Samo suze neæu moæi suspregnuti u proljeæe,
Jer svako æe, majko, na tebe mirisati

Autorica: Tamara


ovo je predivno i jako tuzno...

[abela]

jako dobro napisano - ovo iznad!!! Svaka cast na odabiru!



Tu u grudima . . .


Tu u grudima leži jedna jesen
neprehodane ulice i besmisao
Kolodvor u mislima prenesen
deset godina èežnju mi je krao.
Grudi željne novog jutra
dok neki drugi èovjek obeèava bolje sutra
Ja lažem sebe i tebe...
Varam stvarnost!

Još se nadam,
sve daleko èini se tako blizu
dok nova jutra ne vrisnu
najavljujuæi neku novu krizu!

I sad se vraæa, sve se vraæa
Dani su svi isti al* želja je kraæa
a... želja ko želja
gubi se u snovima
u nekim davno izgubljenim ljubavima...

[nepoznatamrki]

*
o Kad bih sve jezike ljudske govorio i anðeoske

a ljubavi ne bih imao
bio bih mjed što jeèi
ili cimbal što zveèi.
Kad bih imao dar proricanja
i znao sva otajstva
i sve spoznaje
i kad bih imao svu vjeru
da bih i gore premještao
a ljubavi ne bih imao - ništa sam!
...
Ljubav je velikodušna,
dobrostiva je ljubav,
ne zavidi,
ljubav se ne hvasta,
ne nadima se;
nije nepristojna,
ne traži svoje,
nije razdražljiva,
ne pamti zlo;
ne raduje se nepravdi,
a raduje se istini;
sve pokriva, sve vjeruje,
svemu se nada, sve podnosi.
Ljubav nikad ne prestaje.


Naiðu tako dani.
Zatrpaju ti oèi
kao zvezdane kiše.


Oko nosa se neka
šarena nežnost isplete.


I ti staneš,
i ne znaš
da li si, il' nisi više
ono obièno dete,
ono bezalzleno dete.


Nekakvo zrno zlata
poène u srcu da žulji.


Stidljivost neka u tebi
tiho se zasmejulji.


Naiðu tako dani.
Ne prepoznaješ boje aprila.


Ne prepoznaješ svoje ruke.
Izgledaju ti kao krila.


Ne prepoznaješ svoje ogledalo:
iz njega te neko èudan posmatra,
neko kome u dahu
mirišu suncokreti
i plamte obrazi,
plamte
kao nestrpljiva vatra.


Naiðu tako dani.
Vetar ti u potiljak diše.


Zdravo, poslednja bajko,
kad staneš i ne znaš više
da li se visine ruše
il' s tobom u nebo lete!


Zdravo ljubavi!
Tajno!
Zdravo sve neverovatno!
Sve zabranjeno i zlatno!


Zdravo, èudnovati svete!


Nije to nagovaranje,
roðeni moji,
ko neæe dalje da veruje,
nek slobodno zažmuri.


Ali pazite dobro:
ako u vama postoji
jedno veliko pitanje
koje nestrpljivo žuri,


pitanje veæe od brda
i veæe od dva brda,
i jedna treperava duša
što veruje u èuda,


i ako se u vama
neke lepote talasaju
i neke svetlosti raðaju,


onda je sasvim svejedno
da li žmurite ili ne žmurite,
jer èuda se veæ dogaðaju.


U tebi skazaljka nekog
nevidljivog magneta
pokazuje odjednom
hiljade strane sveta.


Miroslav Mika Antiæ

[DaLeKa]

Mojoj majci

Najljepši anðelu,
Svjetlosti mog života.
Zašto su mi te uzeli?
sjaju moj, majèice moja,
zašto su te sa sobom odnijeli?
Otišla si u visine nebeske.
Ostala sam sama,
zauvijek, bez tebe.
Tvoj lik u mom sjeæanju meni je sve,
on mi je jedini sjaj.
Draga majko,
zašto je našem druženju morao doæi kraj?
Kada bi samo još jednom tvoje oèi
podigle pogled ka mom licu
Kada bi me još jednom tvoje krilo primilo
kao ranjenu pticu,
živjela bih kao da si tu,
iako bih te susretala samo u snu
A sada te kraj mene nema,
i svaka prolivena suza jaèa me
i na život bez tebe sprema.
Vrijeme mi tvoju ljubav neæe nikada izbrisati,
Samo suze neæu moæi suspregnuti u proljeæe,
Jer svako æe, majko, na tebe mirisati

Autorica: Tamara


ovo je predivno i jako tuzno...

svaka cast na izboruuuuu

[DaLeKa]

POSTOJI MESTO GDE LJUBAV POÈINJE Karl Sandberg


Postoji mesto gde ljubav poèinje
i mesto gde ljubav prestaje.

Postoji dodir dve ruke
koji se opire svim reènicima.

Postoji pogled što bukti ko veliko vitlejemsko ognjište
il` mala acetilenska lampa zelenog sjaja.

Postoje jednostavna i bezbrižna tepanja
èudesna ko velika okuka Misisipija.

Ruke, oèi, tepanja -
pomoæu njih se ljubav bori i gradi.

Postoje cipele koje ljubav nosi
i njen je dolazak tajna.

Postoji upozorenje koje ljubav šalje
i cena njegova zna se mnogo docnije.

Postoje tumaèenja ljubavi na svim jezicima
i nije naðeno nijedno mudrije od ovog:

Postoji mesto gde ljubav poèinje i mesto
gde ljubav prestaje - a ljubav ne traži ništa.

[gagov]

SAD SI MOJA

Sad si moja. U mom je snu dio tvog sna.
Sad spava i ljubav i bol i tezina sva.
Noc je sisla na nevidljivim kotacima,
I ti, jedina, snivas u meni poput jantara.

Nitko drugi, ljubavi moja, nece spavati u mojim snovima.
Podji, podjimo zajedno, preko voda vremena,
Nitko osim tebe nece putovati sa mnom preko sjena,
Ni sunce, ni mjesec - samo ti, moja zimzelena.

Iz tvojih ruku, sa tvojih mekih otvorenih dlanova
Njezne pjesme padaju i nestaju kao kapi,
Sklopila si svoje oci, poput siva krila dva,

Dok ja plutam vodom koja tece, koja me odnosi;
A u svojoj sudbi vrti se noc, zemlja, vjetar -
Ja sam bez tebe, sam, samo tvoj san.

Pablo Neruda

( Souvenirs, quand tu nous tiens )