Devojka na studencu
Branko Radicevic
Kad sam sinoc ovde bila
I vodice zaitila,
Dodje momce crna oka
Na konjicu laka skoka,
Pozdravi me, zborit ode:
"Dajde, sele, malo vode!"
Ove reci - slatke strele -
Minuse mi grudi bele -
Skoci' mlada, njemu stigo'
Digo' krcag, ruku digo'
Ruka drkta... krcag dole...
Ode na dve na tri pole.
Jos od njega leze crepi,
Ali de je onaj lepi?
Kad bi sada opet doso,
Ma i ovaj drugi poso!
Ako ikada doživiš poraz, ne dozvoli da u tvome oku zablistaju suze, jer ljudi su zlobni i na ruševinama tvoje sreće, sagradiće spomenik svojoj pobedi .
U ZELJI LJUBAVI
O, dodji negdje iznenada,
Ko talas zraka s lipe cvjetne
Za polusvijetle noci ljetne,
Sva ziva, zarka, bujna, mlada,
Sa vrelom krvcom strasti sretne !
Ne znadem medna imena ti
I ne vidjeh te nikad divnu;
Ko slavuj zeljno tebe zivnuh,
I ljubav vabi milostivnu.
O, dodji, zeljo odvijeka,
Srdaca sviju zudjen trenu,
Sto zivot budis svud i svemu,
I koju srce ceka, ceka,
Da l'krece otkud plasna k njemu.
Ti, koja grijes micaj svaki,
Neutazena zudnjo svega,
Sto smrtnim ovim putem bjega
Ko oblak sitan, mali, laki,
Sto razic ce se iza brijega.
O, dodji zurno, nevidjena,
Dosumi drscuc iz daljine
Na snenoj zraci mjesecine
I stav'mi ruku na ramena,
Zagrli mene sred tisine !
I sakrit cu vruca lica
U topli barsun zudna tijela,
Na opojna ti njedra bijela,
Nek nagli tvoj me dah golica
I opija me ispod cela.
O, dodji negdje iznenada,
Rasiri cvrste ruke dvije,
U nesvjestici da se snije,
U zaboravi strasna sklada,
U velepjesni materije...
Silvije Strahimir Kranjcevic
Ukrašcu tvoju senku, obuæi je na sebe i pokazivati svima. Biæes moj naèin odevanja svega nežnog i tajnog. Pa i onda, kad dotraješ, iskrzanu, izbledelu, necu te sa sebe skidati. Na meni ceš se raspasti. Jer ti si jedini naèin da pokrijem golotinju ove detinje duše. I da se više ne stidim pred biljem i pred pticama.
Na poderanim mestima zajedno æemo plakati.
Zašivacu te vetrom. Posle æu, znam, pobrkati moju kožu sa tvojom. Ne znam da li me shvataš: to nije prožimanje. To je umivanje tobom.
Ljubav je èiscenje nekim. Ljubav je neèiji miris, sav izatkan po nama. Tetoviranje maštom.
Evo, silazi sumrak, i svet postaje hladniji. Ti si moj naèin toplog. Obuæi æu te na sebe da se, ovako pokipeo, ne prehladim od studeni svog straha i samoæe.
Mika Antic
Ceznja u tudjini
Desanka Maksimovic
Da mi je da ne umrem u tudjini
Lepe su sve bukove u zemlji ceste,
livada svaka lepa je mlada,
i sve reke nepoznate,
svi vrhovi sto se suncem zlate,
sve i gde nije i gde jeste
pogled i noga mi stupila kada.
Ali kut zemlje na kom smo zito zeli
i sa koga smo cedili vina,
zemlja koju smo pili i jeli,
cija na ognju palili drveta,
gde smo sahranili oca i sina,
kao da je sva grob pradedovska,
krvavo nam je bliska i sveta.
U tu bih zemlju hteo da legnem,
u taj kraj gde biljka svaka,
gde bubica svaka bolno me dira
kao zbun sto na bratovom grobu cveta,
kao mrav sto njime mili.
Zemlja sa koje smo jeli i pili,
koja nam je kao srce rodjeno jasna
i tajanstvenija od svemira,
hteo bih da mi grobom bude.
Ako ikada doživiš poraz, ne dozvoli da u tvome oku zablistaju suze, jer ljudi su zlobni i na ruševinama tvoje sreće, sagradiće spomenik svojoj pobedi .
NE VJERUJE SRCE PAMETI
Tece noc k'o mutna rijeka
oj, ljubavi ti daleka
opet sam ti cudno usnio
vidjeh tebe pored mene
nase kceri nerodene
u goloj se vodi budio
Ej, ne vjeruje srce pameti
ej, pa me tjera tamo gdje si ti
Za pokoru sto te volim
imenom se tvojim molim
tebe molim Boga preklinjem
gazio bi'hladan kamen
i po trnju zivi plamen
samo dahom da te dotaknem
Tece noc k'o mutna rijeka
oj, ljubavi ti daleka
opet sam ti cudno usnio
sretna zvijezda padalica
pala preko tvoga lica
a nisam je jadan vidio
Ej, ne vjeruje srce pameti
ej, pa me tjera tamo gdje si ti
Miroslav Skoro
(Pour le "cogito ergo sum" , je t'embrasse tendrement)
Dugacka pseca pesma
Vlada Stojiljkovic
Da se razumemo:
ja sam koliko juce
bio kuce.
Govorili su za mene
da sam, ah, slatko stene.
Da se razumemo:
danas je proslo sve to;
leto pa zima pa leto
i eto
postadoh odraslo pseto.
Da se razumemo:
mama, nemoj me vise maziti
tata, nemoj me vise paziti
nemojte pasti u fras:
stene je posalo pas.
Da se razumemo:
sam cu goniti i sam bezati
sam cu lezati
i rezati
sam se kroz zivot probijati
i sam na mesec zavijati.
Da se razumemo:
negde cu, pored nekog plota,
sresti kerusu svog zivota.
Iz naseg braka na svet ce stici
prekrasni psici.
Da se razumemo:
njihov ce zivot pseci
teci u sreci
a onda ce mi neko od njih reci:
"Da se razumemo:
ja sam koliko juce
bio kuce..."
Ako ikada doživiš poraz, ne dozvoli da u tvome oku zablistaju suze, jer ljudi su zlobni i na ruševinama tvoje sreće, sagradiće spomenik svojoj pobedi .
Od nase ljubavi i srece,
Gle, zvijezde su veceras vece;
A sum, sto dopire iz grada,
Nije l' ko pjesma vodopada?
O, to je polet u visinu!
Srca nam zamiru i ginu.
U ljubavi bih s tobom, draga,
Nestati htio ja bez traga.
Dobrica Cesaric
Opij mene plesom uz tu violinu vrelu
Plesom ubij strah, dok mir ne zaiskri na celu
Bit cu grana masline, ko grlica se propni
Plesi dok sva ljubav ne okopni
Plesi dok sva ljubav ne okopni.
Razotkrij krasotu kada nestanu svi ljudi
Gibaj svoje tijelo, moja Babilonka budi
Pokazi mi sporo, sto ne pozna oka zjena,
Plesi, dok ne prekrije nas sjena.
Vjencaj mene plesom, iz cas u cas,
Oplesi me njezno, beskraj nek proguta nas,
Je l' smo iznad ljubavi, il' ispod nje smo tek
Plesi, ljubav skoncat ce nam vijek
Plesi, ljubav skoncat ce nam vijek
Leonard Cohen
Pablo Neruda
SVIDJAS MI SE KAD ŠUTIS…
Sviðaš mi se kad šutiš jer si kao odsutna,
i èujes me izdaleka, i glas moj ne dodiruje te.
Èini mi se kao da su ti letjele oèi
i èini se da ti je poljubac jedan zatvorio usta.
Kako su stvari sve ispunjene dušom mojom
izranjaš iz stvari, ispunjena dušom mojom.
Leptirice sna, duši mojoj si slièna,
i slièna si reèi melanholija.
Sviðas mi se kada šutiš i kad si kao udaljena.
I kada kao da se žališ, leptiricu u gukanju.
I èujes me izdaleka, i glas moj ne dostiže te:
Pusti me da šutim s muèanjem tvojim.
Pusti me da ti govorim takoðe s tvojom šutnjom
jasnom kao sveæa jedna, prostom kao jedan prsten.
kao noæ si, šutljiva, zvezdana.
Šutnja tvoja je zvezdana, tako daleka i jednostavna.
Sviðas mi se kad šutis jer si kao odsutna.
Udaljena i bolna kao da si umrla.
Jedna reè tada, osmeh dovoljan je jedan.
I veseo sam, veseo što nije taèno.
Ako ikada doživiš poraz, ne dozvoli da u tvome oku zablistaju suze, jer ljudi su zlobni i na ruševinama tvoje sreće, sagradiće spomenik svojoj pobedi .
OKRUTNI OPROSTAJ
Upoznao sam te okrutnu na rastanku.
Vidjeh te kako odlazis
kao vojnik koji u smrt ide
bez milosti za onog koji ostaje.
Nikakvu mi nadu nisi ostavila.
U tome casu nisam imao
snage da te pogledam.
Od tebe, zatim, ni glasa vise, samo tvoja slika,
neumorni drug, i tvoja sutnja
zastrasujuca kao bunar bez dna.
Zanosim se da bi me ponovo
mogla zavoljeti
i trazim te i cekam da se vratis,
da bih te video izmijenjenu
i ljutit ces se na me
sto sam se usudio da ti prkosim
u ljubavi i sasvim nepotrebno.
Vincenzo Cardelli
Vera Pavladoljska
Matija Beckovic
Lukavica je htela da me nadlukavi
Punio se mesec u avgustu kao lokva
Ispaljivane pune duge preko jezera i glava
Na radilistima u rudnicima boksita
Ubedjivao sam nepoznate ljude
U tvoje ime
Vera Pavladoljska
Gresile su pijane ptice u prostoru
Prepelica je kljunom gore okretala
Svest je mrcala medju liticama
Gonjen tocilima krsima i gubom
Do grla u zivom blatu mislio sam
Koliko si me volela
Vera Pavladoljska
Mrak je u mraku sjao kao zivotinja
Grom u lancima camio za brdima
Molio sam za sluh fizickih radnika
Divio se njihovom surovom apetitu
Zaklinjao jednog gluvonemog mladica
Da izgovori tvoje ime
Vera Pavladoljska
Ceo dan u nebu izgoreo mesec
Pod laznim imenom leci svoj pepeo
U mrcavi medju dvojnicima
Dok muzika sneg u usi ubacuje
Kleo sam se u obe ruke narocito desnu
Da te nisam voleo
Vera Pavladoljska
Udvarao se nepoznatoj devojci
U kanjonu Tare kod Kolasina
Govorio istine na svim jezicima
Zario i palio da ih poveruje
Dok je cutala secao sam se
Da si mi najkrupnije lazi verovala
Vera Pavladoljska
Pevao je slavuj sa grlom grlice
Sve na svetu me na te podsecalo
Hvalio sam se da si luda za mnom
Cela plaza da ti se uzalud udvara
Kako te teram da ides iz glave
I kako neces
Vera Pavladoljska
Kulo crnog zara pod slepim ocima
Zarazna zvezda sve i svasta sazdi
Dok mi se padobran nije otvarao
I kad sam u zavicajne bezdane padao
Pricali su da te zovem iz sveg glasa
Al nisam priznavao
Vera Pavladoljska
Ronio u najdublje bezao u gore
Da te glasno zovem da niko ne cuje
Bio sujeveran - pitao prolaznike
Kako tvoje lice zamisljaju
Ceznuo da ceo dan prolazis kraj mene
Pa da se ne okrenem
Vera Pavladoljska
Na ljubavnoj promaji izmedju dve zvezde
Nevidljivi uhoda ima nesto protiv
Zedj za rakijom je slicna fantaziji
U teretnom kamionu koji juri snegu usred leta
Bile su dve usne nepismenih zena
Po ugledu na tvoje
Vera Pavladoljska
Po nevremenu sam lovio na ruke
Med zlatnih meridijana u vodi
Opisivao oci jedne zene mesec dana
U vozovima bez reda mnoge saputnice u prolazu
Ubedio da su mi sve sto imam u zivotu
Misleci na tebe
Vera Pavladoljska
Pita za mene metak lutalica
Sada me pogresno trazi oko zemlje
Vucen tajnim magnetom mog cela
Napija mesec da prokaze gde sam
Zlostavlja mora kusa vazduh i podmicuje
Ti ces me izdati
Vera Pavladoljska
Traje monotona biografija sunca
Sve sijalice gore usred dana
Slovoslagaci su srecni dok ovu pesmu slazu
Vazduh ne shvata da sam sebe bombarduje
Jedan od vlasica sklon je porocima
I jedni i drugi vetrovi te ogovaraju
Nekoliko drzava tvrdi da si njina
Ti si na svoje ime ljubomorna
Kablogrami se u dubokoj vodi kvare
Niko ne zna gde su slova tvog imena
U mrtvim i laznim jezicima u pogresnim
naglascima
U rukopisu zvezda po nekoj samoj vodi
Ko ce uhvatiti sjaj samoglasnika
Koje ptica kuka
Vera Pavladoljska
Ako ikada doživiš poraz, ne dozvoli da u tvome oku zablistaju suze, jer ljudi su zlobni i na ruševinama tvoje sreće, sagradiće spomenik svojoj pobedi .
Ovlašćenja postavljanja
Odgovor sa citatom
Markeri