Stihovi

[zvuk tisine]

SLOMLJENA KRILA

Miris smrti
sapleo se u mojoj kosi;
Zamrsio se i upetljao
u čupavom čvoru
bez nade za spas.

Gazim krvavo stenje,
korov suv
Magla prekriva
dim i jad.

Ptica, slomljenih krila
uplašeno gleda
moju siluetu
i upire pogled ka nebu
koje ne nudi joj spas.

Podižem je
i grejem u naručju
dok suludo udara
kljunom po mojim rukama
jer ne zna da su
i moja krila slomljena.

[zvuk tisine]

Zauvek

Udahni mi poljupcem taj zadnji dah života.

Toplim rukama grej moje telo,

milimetar po milimetar...

Dok se svila uvija

nemirni vetar duva kroz odaje

gde su nekada bile misli.

Stani...

ne želim da prestane, nestane...

Želim taj osecaj za čitav život da zadržim.

Blizu si i znam da ti otimam srce,

ali ti si moje oteo davno.

Ne zameri, ja sam sada tvoja, zauvek...

Dok Mesec zracima

pesme pise zvezdi Danici

rima tvojih dodira

niže se u postelji i uzdiže

moje misli ka nebu...

Dotakla sam zvezde

sa tobom, kraj tebe...

zauvek...

I kada meseca vise ne bude

ni one zvezde (za)vodnice

ti ces postojati samnom

negde, nigde, svuda...

Zauvek...

[zvuk tisine]

Koliko te volim...


Mogu li da sanjam

na tvom ramenu

najlepse price,

Mogu li da uzmem

iz tvog oka tu iskru

sto plamti dirljivim sjajem...

Dopusti da ti pruzim

najlepse trenutke,

dopusti mi da te uzdignem

iz trnja i spustim

na najmekse zvezde...

U rukama mojim

bices kao kap vode

cuvan usred pustinje

U ocima mojim

bices poslednja slika

kada zaspim...

[zvuk tisine]

Neka stane vreme


Neka stane vreme

jer

nesigurno koracam

stazama zivota.

Okrecem se cesto

u strahu da

propustila sam

neku vaznu stvar.



Neka stane vreme

jer

opazam ljude

prolaze kraj mene

u zurbi jer

slede svoj san.



Neka stane vreme

jer

u vrtlogu tome

gubim samu sebe...



Neka stane vreme

da proverim sta

ucinjeno nije

da upotpunim svoj glas.



I neka stane vreme

jer

hrabrosti mi treba

da pronadjem sebe,

sta zelim, sta znam.

[nepoznatamrki]

Kad si ljubila instinski,
onako kako želiš?
Znaš kako...
svace, vino, vecera...

Kad si ljubila,
možeš li se setiti
Koji je mene sneg pokrivao
Sad mi je smešno,
casna rec...
Ne zamislivo mi je
a ima takvih ljubavi
koje treba dobro protresti
pre svake upotrebe...
Prošlo je mesec dana
od našeg zadnjeg sastanka
žao ti je što ti se nisam javio
Ali nisam stigao veruj mi...
Znaš da je uvek neka gužva,
evo i ovog ranog jutra sedim sam
Cini mi se da pada sneg
i brinem o nekum bezveznim stvarima
a ljubio bih te veceras...
Poželim to
nedostaje mi ponekad ta ludost
Nešto izmedju bola i srece
muzika sa onog starog kasetofona...
I secas li se samo
kako smo iskljucili telefone,
zvono na ulaznim vratima.
A bilo te je sram u pocetku...
...ugrizla si mi usnu
prolila kafu na cisti beli stolnjak,
pala slucajno na mene...
Znam tvoj broj
mogo bih te nazvati,
ali nema smisla
Možda si vec zaspala
ili radiš možda neke druge stvari
Možda si sada i bolje izabrala
nisi više onako neozbiljna
Ne slušaš valjda još one gluposti
i znam da si govorila kako bi volela
da razumeš Hesea, gledas Šekspira
kako bi volela da shvatiš ljude
koji te okružuju, VOLE...
Ti si ustvari nadarena
i ti to možeš kad hoceš
A ljubio bih te veceras
ali znam da je to nemoguce
I kažem ti to iz želje
da shvatiš kako mi nije sve jedno
zbog onih zvezda nad gradom
zbog vetra nad jezerom
zbog one kiše koja je te noci padala
i zbog još puno sitnica
koje ovaj crvljivi život zaboravlja...
A one ostaju i lebde u vazduhu
oko tebe, oko mene...
Kad se sretnemo voleo bih
da imaš onaj isti kaput...
...cini mi se da je bio tamno plav
I nikad nemoj reci nešto
što bi nas moglo zaboleti
Vreme je na tvojoj strani
i to si mi uzela...
Sada cu otvoriti prozor
i viknuti VOLIM TE...
A i ovaj grad se polako budi
dok sneg lagano pada...
I još jedno gradsko jutro
narušice moj san
tom perveznom bukom automobila
A ja cu i dalje biti sam...

[nepoznatamrki]

BLAGO TEBI...


Blago tebi, ako na svijetu
Nađeš srce, u kom vjera sjaji,
U kome se čista ljubav taji
Kao miris u rosnom cvijetu.
Ljepšeg dara od tog' dara nema, -
U toj sreći tek bi sreća bila;
Čisto srce nebeska su krila,
Što ih Gospod s blagoslovom sprema.
Blago tebi, ako vjerno bije
Na tvom srcu jedno srce drugo:
Skrsti ruke i moli se dugo
Onoj Misli, što nad tobom bdije!


Aleksa Šantić, 1896.

[zvuk tisine]

Још јуче
волети је било
плаве боје
а сад је напуштено
тихо.
Још ноћас
волети
сањаше бескрајно
а већ јутрос
волети од срца твога
звучи неспокојно
немо.
…И у сновима воде
угледах лепо лице твоје
и рекох себи
волети
у води од месеца нежно
светлост је.

[zvuk tisine]

Balon

Ponekad,
sasvim slučajno
upadnem u zamku
i zaljubim se.

Ponekad,
savim namerno
pokušam da ne očekujem slučajnosti
kako bi se one desile iznenadno...

Baš pre nekoliko godina
natrčala sam na mališana
s gomilom balona u ruci
i svesno upletoh vrat u papirne trake...
Dečkić je bio priseban
i nisu mrdnule
iz male stegnute šake.

Otšetao je niz ulicu
stvorivši mi impresiju
da su trake stabljike,
a baloni cveće.
Nosio je buket
baš onakav kakav crtaju deca
-tri puta veći od njih.

Tog dana
s otupljenim refleksima
i na mač bih naletela!

Često pomislim
da mogu da verujem sebi
kao što je gubavac verovao u Hrista,
i na pitanje: 'Hoćeš li me očistiti Isuse?'
dobivši odgovor: 'Hoću!Očisti se!''
-očistio se.
Često pomislim
da se na taj način očistim od tebe.

Kad osetim da verujem sebi
rečenica:
''If you wish to be happy---be!''
(''Ako želiš biti srećan---budi !'' )
se ne šareni kao pre i ne blenem.

Uvek sam se trudila da te zaboravim
kako bih u inat tebi
mogla da podviknem vetru:
'Biću!' (srećna)

(Ali koliko sam u zaborav verovala?)

Ne bi me ti ni čuo.
I onda sam to znala
ali i povrh toga viknula bih vetru.

Već duže vreme
nema osvetoljubivog: 'Biću'
Isčezlo je jer je daleko od ljubavi
i znam
ne moram se truditi,
ni verovati sebi
ne moram biti s tobom...
A neću te ni zaboraviti!

I bez tebe
tiho,skoro nečujno
moje: 'Jesam,jesam..'
je prhnulo .

Kakve veze s tobom imaju Baloni?
Nikakve.
Nemoj misliti da sam htela cveće na poklon
zbog impresije.
Htela sam da uronim glavu
u nešto mekano i toplo
i tamo te mirišem...
U tvoj džemper recimo.
Nedostajao si!

Pošto ne bi ni znao da sam:
s mislima o tebi,
za tobom
zbog tebe tog dana umrla,
i pitanje:
'Kakve veze bi ti imao s tim
da je umesto balona bio mač?'
je suvišno!

Po nekad se umorim od svega
i poželim da sam bila jedan od balona
kako ne bih imala
nikakve veze s vama
Poželim da me jednostavno
nema!

[zvuk tisine]

И волео плаво...

Наслонивши чело
на твоје раме
сањао сам плаво
нечујно и тајно.
Сањао сам давно
незнајући зашто
волео сам страсно
сасвим једноставно
волео сам рано
благо и нестварно
сањао сам дуго
и сувише касно.
Сањао сам
наслонивши чело
на твоје раме
и волео плаво
нечујно и тајно.

[zvuk tisine]

SUSRET

Naš susret bejaše svečanost sjajna
Veruj vetru, maslačku, ptici
Promena to bejaše, slatka tajna
Sto sunašca u jednoj zenici

Naš susret bejaše plašljiv ogled
Da ljubav se spasi od rasula
Iskri utisnut u srce pogled
Blistamo srećni od bludnih čula.

Naš susret bejaše bal vetrova
Veruj slavuju prolećnom vetru
Sva bića s mračnog dna prapočetka
Nama su krenula od dna ka svetlu.

I videsmo tamo sred zenica
Gde bejaše siv zastor bela opna
Blistaju srca raskravljena topla
Na ljubavi blistaju šarena kopna.

Naš susret bejaše svečanost najveća
Veruj magli, kišama, snegu
Tada saznah šta je životna sreća
Podelih zanos s'voljenim u stegu.

I videsmo sebe u ljubavi silne
Na svečanosti carskoj premda od mrva
Kapljicom smeha već opijene
To bejaše ljubav najjača prva.