Stihovi

[nepoznatamrki]

AKO SE SRETNEMO U NEKOM NOVOM ŽIVOTU

Ako se sretnemo u nekom novom životu,
neću Ti oprostiti za sve besane noći
i nedovršene snove u njima.

Neću Ti oprostiti za sve neostvarene
duge šetnje pored jezera
i nedovršene price o lepim iskustvima.
Dobro znaš da volim da Te slušam.



Neću Ti oprostiti za sve neostvarene
duge šetnje parkovima
i nedovršene priče o životu.
U tome smo uvek bili dobri!

Ako se sretnemo u nekom novom životu,
neću Ti oprostiti za neostvarena
putovanja u nepoznata mesta
gde su drugačiji ljudi i običaji, lepota i predeli.
Znaš da oboje to volimo!


Neću Ti oprostiti za neodsvirane
pesme na gitari
i neodigrane igre uz pesme
koje su ispevane samo za NAS.
Znaš da bih mogla To dok ne poludim!

A više od svega,
ako se sretnemo u sledećoj reinkarnaciji,
neću Ti oprostiti
VREME kad nismo bili zajedno.

Znaš da nam ga je uvek bilo malo!


PESMA BEZ KRAJA

hteo sam nocas da ti pesmu pisem
jednu od onih koje vecno traju,
kako kada slovom ne mogu da disem
a im mi je prosut po tvome beskraju.

stihovi mi placu negde u prasini
dok misao trazim drhtavim prstima,
o kol’ko te ima u nemoj tisini
u svemu sto zivi u mojim ocima.

zeleo sam samo da ti ruke ljubim
da daleko vreme stopim u blizinu,
a znam da nemocan sve ponovo gubim
i sve duple tonem u tvoju dubinu.

da hteo sam duso da ti pesmu pisem
sad dok san se igra sa mislima tvojim.
kako kada slovom ne mogu da disem
a um mi je prosut vise ne postojim

kad ti s’jutrom sunce lice pomiluje
a snene ti oci san poklone danu,
i dok ptica pesma daljinom se cuje
ne pitaj se gde sam, tu sam ti na dlanu.

[gagov]

Ulica je zaglusna urlala oko mene
Duga, tanka, u crnini, velicanstvo bola,
prosla je neka zena, a ruka joj ohola
pridizase, njihase skutove izvezene;

hitra, otmena, s nogom kao u kakva kipa.
A ja se napajah, u grcu osobenjaka,
njenim okom, olovnim nebom olujnog znaka,
shto zanosnu blagost i smrtonosnu slast sipa.

Jedna munja... a zatim noc! Trenutna prelesti
s cijeg pogleda namah novim zivotom disem,
zar cu te samo u vecnosti ponovo sresti?

Drugde, daleko! Prekasno! Mozda nikad vishe!
Jer ne znas kuda cu, ne znam kuda si nestala,
ti koju mogah voleti, ti shto si to znala!


(Bodler)

La rue assourdissante autour de moi hurlait.
Longue, mince, en grand deuil, douleur majestueuse,
Une femme passa, d'une main fastueuse
Soulevant, balançant le feston et l'ourlet ;

Agile et noble, avec sa jambe de statue.
Moi, je buvais, crispé comme un extravagant,
Dans son oeil, ciel livide où germe l'ouragan,
La douceur qui fascine et le plaisir qui tue.

Un éclair... puis la nuit ! - Fugitive beauté
Dont le regard m'a fait soudainement renaître,
Ne te verrai-je plus que dans l'éternité ?

Ailleurs, bien loin d'ici ! trop tard ! jamais peut-être !
Car j'ignore où tu fuis, tu ne sais où je vais,
Ô toi que j'eusse aimée, ô toi qui le savais !

Charles Baudelaire, Les Fleurs du Mal

[gagov]

Volio sam Vas; i ljubav jos, mozda,
Nije ugasla sva u srcu mom;
No nek Vas ona sad ne brine vise,
Ja necu da Vas rastuzujem njom.

Volio sam Vas nijemo i bez nade,
S ljubomorom i strepnjom srca svog;
Volio sam Vas iskreno i njezno,
Volio Vas tako drugi, dao Bog.

Aleksandar Sergejevic Puskin - Volio sam vas

[gagov]

Tvoja duša šuti i govori

Zbog tebe sam obolio u sebi
gdje si ti
I ne smijem te više vidjeti
A gledao bih te
do dna vremena
koje činiš trenutkom
trenutkom što je vječnost po tebi
Tvoje prisustvo briše staze moje tišine
po kojima lutam u tvome odsustvu
Nemoj da te vidim
Hocu da te naselim živim sobom
i da prestanem izvan sebe ići tvojim životom

Zbog tebe sam obolio u sebi
gdje si ti
I ne smijem te više vidjeti
A gledao bih te
do dna vremena
koje činiš trenutkom
trenutkom što je vječnost po tebi
Tvoje prisustvo briše staze moje tišine
po kojima lutam u tvome odsustvu

Prije nego iz mene moju svijest izvedeš
daj da te spoznam kao istinu
Prije nego neznano odšumi moj sluh
da te čujem
kao glas koji me na svijet dozvao
I prije nego utopim te u svoj vid
da te vidim
kao svjetlo koje ostaje u sebi

Tražiti te ne znači živjeti
vec slijep moliti gluhe ove predjele
da se tobom napune
Vidjeti te ne znači umirati
vec hrvati se sa sjenama mutnoga sna
u kome ti isčezavaš
Imati te ne znači hraniti se
vec gladnim grlom tamaniti voće
i žednim grudima presušivati izvore
Izgubiti te ne znači osiromašiti
vec bojati se pustoši
i naslućivati bijedu
koju za sobom ostavljaš.

Josip Pupacic

[zvuk tisine]

Vrati me tu, i vrijeme zaustavi
nece nas niko nikad shvatiti
Hajmo se nazad vratiti
Zelim te vjecno zadrzati
u svijetu Ljubavi vjecno zivjeti
Zelim te vjecno voljeti

[zvuk tisine]

Volim kad hodas i kad se smijes,
volim toje oci i suze sto krijes,
volim kad sutis i kad se ljutis
volim te vise nego sto slutis!!!

[nepoznatamrki]

Volela bih da mogu
da ti dotaknem lice...
Da te usnama svojim
toplo osetim žudim...
Da talasava vatra
u dubinama mojim
kroz dodir izroni negde
gde skupa s tobom postojim...
I da svojom toplinom
i tvoju vatru budim...
Negde u odbljesku zlata
moj dah se meša s tvojim.
Kroz neke žućkaste niti
osećam tvoju kosu.
Dok modro, kasno veče
tvoje mi telo krije,
počinjem da postojim
kroz zlato koje se prosu.
I nije sve ovo varka.
Ja sam ti dala sebe,
svu plam što iz mene lije,
vrelinu svakog mog kutka...
I nije mi više bitno
da li sam ja još ja
ili postojim kroz tebe
dok je tog večnog trenutka...
Moj požar obojen žutim...
Znam da do tebe stiže...
jer s tvojim plamenom sluti,
zašto mi nisi bliže...?


Odraz Sunca u meni,
toplina koja me greje,
i žudnja i dah sneni
dok strujimo u jedno...
I meki odbljesak snova
što se treperi i smeje,
i čini od zajedništva
sve drugo manje vredno...
I sve drugo što šaljem
kroz ove zlatne niti,
sve ono što imam
do čega mi je stalo...
Nisu dovoljni u biti...
Ne dopiru istim sjajem...
Jer:
koliko god da ti dam,
još toga u meni ima...
koliko god da dajem,
u meni je još scvalo...
koliki god bio žuti sjaj,
još veća postoji plima...
I znam da ti nisam dala dovoljno,
da je sve to malo...
Dragana Konstantinović

[gagov]

Hajde da se pravimo
Nista se nije dogodilo
Sjedi pored mene
i
Zavuci ruku
Gdje ti je najtoplije

Ja skliznucu ti niz jezik
Prije nego me pozoves
i
gozbu spremiti
rijecima navklim
mjesto tebe da me ljube

ne zamjeri mi na neredu
i
razloge neulaska iznevjeri
ja meta osmjehu sam
strpljiva za sve promasaje
i udaljena po mjeri oka tvog.

Jovanka Uljarevic - Ako se zemlja prepolovi

[milkica_1]

Naslov: danas necu plakati

danas necu plakati jer suze nisu ljek al pamti ovu rjec
VOLJECU TE ZAUVJEK danas lazem sebe dobro mi je bez tebe
al srce tajnu krije nikada gore bilo nije...---
Zbog tebe umrijet cu ti ces to znati.
kad shvatis koliko te volim ti ces zaplakati.
kad te svo ostave,na grob ces mi doci...htjet ces da ustanem a ja...
Moja je ljubav tuzna, tako je htio Bog.
Uzalud kucam na vrata kamenog srca tvog,
al vrata mi otvoriti neces i tako vec pada noc...
moje srce slomio si kao da je staklo,
bilo je tako maleno,al samo za tebe je kucalo.
Na njemu je pisalo tvoje ime,cuvalo me od bola,od svake zime...
ne danas ipak necu plakati........od danas ces plakati ti.........

[plavi]

ovi stihovi nemaju naslov pa neka bude NJOJ..

U tebi me ima
Mnogo više
Od prolaznosti dana
I zagasitih obrisa
dolazeće noći
U tebi me ima
Mnogo više
Nego što ti srcem
Protiču
Vrčevi čežnje
I mnogo više
Skriveno je
Iza tvojih drhtavih
Trepavica
Zatajeno u tvojim
Dalekim očima

U tebi me ima
Mnogo više
Nego priznaješ
Sebi