Stihovi

[plavi]

Bol, ljubav, tuga i bes,....
Neispunjeni snovi i nade.
Znam, trebalo bi da je kraj.
Pokusavam a ne mogu,
ne mogu ti reci zbogom.
Svaki put kad krenem u neznano
i tvoj lik u srcu pretvorim u nistavilo,
vratim se hrleci u bezdan sazdan tobom,
jer vratis mi se ko gost nezvan.

Pitam se kakva je to snaga koja me vuce tebi,
Kakva je to ljubav?
Jel od boga data
ili zavidnim usnama prokleta,
pa me uvek tebi vrati,
gluhim i slepim za sve.
Zvala sam te i molila,
ti si se okrenuo i osluhnuo,
ja sam od srece blesnula
ali samo na tren.

I evo me opet na rubu nicega,
puna ocaja i secanja.
Pokusavam da nagjem malo snage
da ti zadnji put zbogom kazem.
Zbogom, zbogom, sve ti prastam,
novom stazom sad koracam.
Al srce u bolu pita:
-Kako dalje?

[Nela]

Ti i ja, moja ljubavi, stojimo na rubu neba, na mjestu na koje se ne stize putujuci, na mjestu koje se nalazi izmedju dva koraka.

Stojimo tamo, Ti i ja, i promatramo svijet. Zastao je na trenutak, usred udisaja i usred izdisaja. Hoce li tako zauvijek stajati, ili cemo ga opet pokrenuti?

Ti i ja, moja ljubavi, stigli smo na rub neba bas sada - eto, upravo ove vjecnosti! Ne, ne mislimo se dugo zadrzati. Samo smo iskoristili trenutak kad se vrijeme spotaknulo i pomijesalo jedno sada s drugim sada.

Stojimo tako, Ti i ja, na rubu neba, na mjestu izmedju dva mjesta, u vremenu izmedju dva vremena. Ipak, moramo odluciti, i to brzo. Jer ova ce vjecnost zacas proci.

Sto li ce biti, moja ljubavi?
Na rubu smo neba; hocemo li se vratiti...ili cemo ga prekoraciti?


..............


Tebe voljeti; je li to slucajnost
ili je to cilj?
To je sudbina; rekla si mi ti.

Tebe napustiti; je li to zelja
ili je to potreba?
To je sudbina; rekao sam ja.

Za tobom zaliti; je li to dan
ili je to dan i noc?
To su nocne more; sad tek znam.

Bez tebe dalje; je li to smijeh
ili je to plac?
To je kazna; razum mi kaze.

Ponovo na tebe cekati;
je li to gubitak ponosa
ili je to zov srca?
Ne, to je moja zadnja nada
kazem ti sasvim jasno.

[nepoznatamrki]

Desanka Maksimovic - SLOVO O LJUBAVI
Ako se volite ljubavlju
koja buja u samći, od razdaljine,
koja je više od sna nego od svesti,
i po rastanku drhtćete od miline,
mognete li se još ikada sresti.
Vi koji se volite ljubavlju isposnika,
sa strahom od sagrešenja,
koji kao ptica o kavez lomite krila,
sećaćete se uvek jedno drugom lika.
I po rastanku
zamreti vam neće gušena htenja.
Ako zbog nje patiš od nesanice
i u ponoć hodaš budan
po bašti,
ako te lomi neutoljena želja luda,
sćanja na nju nikad se nećes spasti.
Onih s kojima se igramo
oko vatre,
a bojimo se da je dodirnemo,
s kojima idemo kraj ponora
nezagrljeni i nemi,
sećaćemo se dugo
ma i zavoleli zatim druge.
Ako je želis bezgranično,
a sediš kraj nje bez glasa
slušajući bajku koja se u vama rađa,
svanuću slično,
pamtićeš je i kad se zima
pred tobom zabelasa.
Ako veruješ sedeći uz nju
da je ljubav maslačkov puhor
koji svaki dodir može da strese,
ako voliš u njoj san i dete,
ako ti je bez nje pusto i gluho,
misao na nju budiće te
i kad se rastanete.
Zauvek se pamte oni
s kojima se grlili nismo,
čije su nam usne ostale nepoznate,
kojima smo samo s proleća, u snu,
pisali pismo.
Oni koji se kao reke ne mogu sliti,
među kojima nema spojnog suda
krvi i krvi vrele,
a srca im se dozivaju ludo,
zaboraviti se neće
ni kad im duše budu posedele.
Ako vam je ljubav nož u srcu,
a bojite se taj nož izvući,
kao da ćete tog časa umreti,
pamtiće te on, setiće te se
i umirući.
Oni zbog kojih srca
osećamo kao ranu,
ali ranu zbog koje se jedino živi,
u sećanje nam banu
i kad zavolimo druge -
i osetimo se nesrećni i krivi.

[plavi]

Oprostaj

Prva suza je pala
Za oprost nepocinjenih grehova.
Pada i druga
Da okaje neostvarene snove.
Jedna za drugom klize,
Spiraju tragove sitnih lazi,
Otkrivaju istinu koja boli.

Oprostaj se trazi
Za sve sto se moglo desiti,
Za sve sto se nije moglo sakriti.
Nije islo po planu ljubavi.
Sto si me voleo oprastam ti,
Sto te nisam oprosti mi...

[civander]

nije da mislim da si jos moja
nije da to ne bi htio
nije da znam da ga ne volis
nije da cu mu to da kazem
nije u redu da ovo pisem
nista nije kako bi trebalo biti
osim da si jos ziva a ubit cu te kujo glupa
kako si mogla da me ostavis
svaki put ......
svaki put , svaki tjedan kad te se sjetim
odvedu me u glupoj bijeloj kosulji
ruku svezanih na ledima
a ruke me svrbe poslije toga dva dana
glupaco vidis sta mi napravi
pogledaj me majku ti *****
pogledaj oziljke na rukama mojim
a ruke ruke me bole

[civander]

Zao Mi Je Zlato
Ali Tko Bi Ja Bio Kad Bi Se Stalno Mijenjao
Vise Volim Svoje Jebe
Nego Necije Drago
Razumi Me Ili Mi Pice Plati

[nepoznatamrki]

I POSLE SVEGAI posle svega
stajacu tu, na steni,
uspravna
bela ce pena, dopirati do mojih nogu
stajacu tu
hiljadu godina, nasmejana
u cistom zlatu nakon olujnih noci
ponovo iskrsla iz pepela
uprkos bogovima i njima za ljubav
ne cekajuci nista, osim mozda tebe,
a ni tebe ne cekajuci.
Stajacu tu
Vecna
Nasmejana
Bozija
Da, s iskonom stopljena
kad nestanu vreme i prostor
patnja i bol
kad nestanu cak i secanja.
Reci mi, duso, po cemu cu te poznati,
jedini na svetu,
barem na trenutak
pre nego sto sasvim potonem
ili se sasvim uzdignem.
Svejedno,
i more i nebo su plavi.
Rasprsena u milijarde kapljica,
udarajuci u stene
sumit cu, mozda, tvoje ime
osim ako mi bogovi i to ne uskrate
i daruju tamu zaborava.
Hoce li u vecnosti biti, duso,
od svih vremena
tvoje jedino ime?
Ne secati se niceg,
a u svemu biti
milost ili kazna, sta je?

J. Munic

Palom Andjelu

Hajde, podigni tu umornu glavu, pali Andjele,
suvise je dugo bila spustena,
a nista se promenilo nije,
samo su se zidovi zasitili ... uzdaha.

Magla je prekrila tvoju nepomicnu glavu,
zaplela se u tvoje kose i sakrila ti lice,
ne mogu te videti
ni uhvatit tvoj izgubljen pogled..

Pogledaj, kazaljka je opet na istom mestu,
prasina je prekrila prljave soljice na stolu,
u njima putevi koji nikuda ne vode,
ni kad bismo znali kojim poci.

Evo, okrenucu glavu, skuvati nam kafu,
dok se budes, pali Andjele,
dizao iz pepela razocarenja,
a zatim cemo zapaliti po jednu, za srecu.

[Nela]

Ljubav je igra nije ni prva
lako se gubi za ovim stolom
onaj ko ne zna karte da cuva
izgubi srecu igra sa bolom


Case su pune rijeci su mirne
oboje znamo pravila stara
onaj ko prvi istinu dirne
ne moze znati dal' drugi vara

[jelena_yu_cafe]

Nocas Necu Plakati,jer Suze Nisu Lek
Al Zapamti Ove Reci----
Volecu Te Zauvjek
Nocas Lezem Sebe Dobro
Mi Je Bez Tebe
Ali Srce Tajnu Krije
Nikad Gore Bilo Nije!!!!!!

[nepoznatamrki]

...pristajem....
biti Hram prijateljstva našeg
svetionik ljubavi
kiša jesenja
more kestenja
luka mira
šuma iznenađenja
cvet nadanja
put neizvesnosti
srce ludosti
oluja strasti
vetar radosti
sunce strpljivosti
jezero mudrosti
romantična žena
prijateljica draga
pomalo tajanstvena
ali... sretna

nepoznat autor


Sanjarenje

Ponekad sanjam da imam krila
i sedam svojih tovara zlata,
da mogu svakom ko dobra vila
staviti dukat, tiho, kraj vrata.

Sanjarim: štapić čarobni imam
i menjam, tako, svet preko noći...
sanjarim kako bolesne primam
i kako svakom mogu pomoći.

I tako rastem, snovima vođen,
pomalo tužan, jer nemam krila.
Ali ja takav, kakav sam rođen,
bar imam srce kao ta vila.

Tako ne mogu nikom pomoći
jer nemam štapić da zlato delim
i nikom neću do praga doći.
Ali bar sanjam, ali bar želim.

Nedeljko Popadić



Poznata ulica mi korake broji.
Hodam lagano, a kao da me nema,
Kisa se prosipa, asfalt tugom boji
Dok oluja nemira u meni se sprema.

Sve je isto drvoredi , kuce.
Ista lica sto prolaze kraj mene,
Srce kao ludo u grudima tuce
Uzdah u grudima ko lavina krene.

Godine otisle u neka vremena
Koja nikad vise vratiti se nece
Zabluda da sam cvrsta ko stena.
Jer secanje u meni ponovo krece.

Prolece nase ovo sad nije
Druge ljubavi cvetaju u njemu
U meni se tajna i dalje krije
Zaboravljena negde u vremenu.

Sa procvalih krosnji miris opija
Okupan kisom prolecnoga jutra
Ovaj trenutak je samo kopija
Jer juce nije nikad kao sutra.

Ponekad seta ozivi u dusi
Na neko vreme za kojim se zali
U trenu kao da svet nam se rusi
A onda krenemo, tu gde smo stali.

Zivot je bitka bez zavrsetka rata
I u njemu pobednik ne postoji
I kad otkuca vreme sa njegovog sata
Shvatis da neko drugi za nas ga kroji.

Zato ne krivim ni mene , ni tebe,
Sto nas jedino jos secanje spaja.
Sacuvacu ovo jutro za sebe
U ovom trenu bez pocetka i kraja.

Nepoznat autor..