Stihovi

[zvuk tisine]

SLIKA

U prolećnoj noći sijaš
Oreol sveca obavija ti telo
Obasjan srećom cvetaš kao ruža
Blistav si kao mesec maj.

Oči bademi plamom sijaju
Usne ruže medom zalivene
Lice srebro sreću meni sija
Kosa cveće mirisno porošeno.

Noć pred tobom klone zasija
Rumeno jutro lepotu krije
Cveće u vrtu pognuto ti maše
Bogovi ti se klanjaju.

[zvuk tisine]

TAJNO MOJA

Pisala bih ti pismo
Bisernim rečima ljubavnog mirisa
Pisala bih ti pesme
Ljubavlju okićene sadom Božura.

Ljubila bih ti oči
BIstre potoke srebrnog žubora
Ljubila bih ti kose
Livade cvetne neba opoje.

Milovala bih ti grudi
Golubove gospodara duše bogova....

[zvuk tisine]

SREĆO GDE SI

Bol, tuga i suze
Patnja šušti kroz cveće ljubavi
Veslajući osećanja
Plovim crnim očima modrinom more
Prskajući reči neuzvraćenim životom
Raspadaš se celino
Nemoćna trešnjo na trulom panju.

Daljina, mrak od sebe
Rumeni zora, osećanja u meni
Zagušljiva glava
Korača temenom ka smrti ljubavi
Šapućem tebi da plamen ne pocrni
U ritmu krvi što telom struji
Koraci tromi istinu ispuštaju
Što injem leti oko mene.

[zvuk tisine]

L E D

Niština ječi tvojim venama
promaja srca pokriva kamenje
Nosim breme oblaka olovna
Gori me vatra tvojih pogleda.

Zatvorena vrata tvoje ljubavi
Okovi ledom stežu mi srce
Gasi vatru plamteših zenica
Ljubavnim mrvicama ljubav me posipa.

SIlazak u hladnine tvojih pretkomora
Oluja bistra krvopadom kosi
Izbacio si me iz reda zadnjih ti misli
Zavesa pade na srcu ledena tama.

[zvuk tisine]

NIKAD NE PLAČEM

Nad ponorom ljubav
Tajnu u srcu krijem
Toplo srce imam bistro ko potoci
Mrzim mostove koji su nedoskoci
I kada plačem ja se i tad smejem.

Cvećem mirišem
Vatra se u meni krije
Razdirem srce pupoljke ruže
Volim vetar kad mi telom vije
I kad patim ja se i tad smejem.

Svetli pogled imam
Plamen u venama bije
Svet azurni u oku krijem
Nikad ne plačem, svemir me krije
I kada me mrze ja se i tad smejem.
_________________

[zvuk tisine]

Samo ti znaš tajnu sreći ali je nećeš reći.

Gde si, kako ću znati sta šapućeš u snove

to ni cvet nece reći, ni miris neće odati,

ni tvoj sluga, možda će tvoja plava krv.



Ti si mi sve, slamka i zlatna zamka

iz nje da puštam male ptice i belo lice,

sve nove strahove, sve stare grehove

Ti si brza, vetar, duvaš mi u mehove



Šta si ti ? Varljiva, let krilima samoće,

prva boja jeseni, nedosanjana, nezvana,

poslednji zrak sunca, na zalasku dan.

Potezom pera, ubiće me, tvoje ime...



Ti si svakako, žarka zelja, zov daljine,

ako si mrtva, moja si reč neizrečena.

Možda si tamo ti moje dete, zalutalo,

gde prestaje noć i počinje novi dan.

[Nela]

Jednom kad noć
Ukrade nebu
Sve što si voljela na njemu
Bit će ti žao, bit će ti žao
Što nisam tu,
Ruke pamte samo ljubav najbolju.

Jednom kad usne
Ne budu htjele
U strancu utjehu tražiti,
Suze će srcu šapnuti da je pogriješilo
Jer nije ostalo tamo
Gdje je jedino voljelo.

Kada tuga jednom
Na vrata dođe,
A samoća zaboli,
Hoćes li moći ime moje
Sa usana svojih skloniti?

Bili smo jednom najbolji,
O nama su priče pričali.
I sad kad se sjetiš
Htjela bi vrijeme vratiti,
Poslije mene su ti lađe slomile
Bure i vjetrovi.

[gagov]

U snovima

Jos i sad, sveto, na duse oltaru,
Ko rajski cvijetak, kao zvijezda sjajna,
U ljupkom milju, njeznosti i caru,
Jos i sad blista tvoja slika bajna.

Osjecam miris tvoga mekog prama
I gledam oci koje zivot dijele,
Osjecam poljub pun nebeskog plama
I vruci stisak tvoje ruke bijele.

Kroz moju dusu tvoja rjecca zvoni
Ko sveti zvuci nadzemnoga svijeta;
I kad sam srecan i kad me bol goni,
Svuda me bljesak tvoga lica sreta.

Na krilu snova, sto ih ljubav krece,
Ja dizem tebe nebesnome hramu,
Kao da ne znam da se vijenac srece
Sa moga cela rasuo u tamu;

Kao da ne znam da ledenim macem
Od tebe sudba rastavi me mlada,
Kao da ne znam da cvilim i placem
Na mrtvom grobu porusenih nada.

Aleksa Santic

[Nela]

Znakovi

I taman kad pomislim
da si vec izbledio,
odnekud se pojavis
kao dim iz pepela...
Uzalud ja krijem se
i od tebe sklanjam se,
prolazis kroz moje sne
prolazis kroz zidove...

Da mi srecu pokvaris
malo da se poigras,
kad na drugog pomislim
misli da mi oteras...
Bilo gde da krenem ja,
okrenes mi znakove
da ka tebi vode svi
i posle tebe,
opet ti...

I taman kad zaboravim
boju tvoga pogleda,
dodjes da me podsetis
kako tuga izgleda...

Da ti glas nepoznajem
mislila bih ljubav je,
da me bol neodaje
mislila bih vecna je...
Bilo gde da krenem ja
okrenes mi znakove
da ka tebi vode svi,
i posle tebe opet,
TI...

[Nela]

Poznata ulica mi korake broji.
Hodam lagano, a kao da me nema,
Kisa se prosipa, asfalt tugom boji
Dok oluja nemira u meni se sprema.

Sve je isto drvoredi , kuce.
Ista lica sto prolaze kraj mene,
Srce kao ludo u grudima tuce
Uzdah u grudima ko lavina krene.

Godine otisle u neka vremena
Koja nikad vise vratiti se nece
Zabluda da sam cvrsta ko stena.
Jer secanje u meni ponovo krece.

Prolece nase ovo sad nije
Druge ljubavi cvetaju u njemu
U meni se tajna i dalje krije
Zaboravljena negde u vremenu.

Sa procvalih krosnji miris opija
Okupan kisom prolecnoga jutra
Ovaj trenutak je samo kopija
Jer juce nije nikad kao sutra.

Ponekad seta ozivi u dusi
Na neko vreme za kojim se zali
U trenu kao da svet nam se rusi
A onda krenemo, tu gde smo stali.

Zivot je bitka bez zavrsetka rata
I u njemu pobednik ne postoji
I kad otkuca vreme sa njegovog sata
Shvatis da neko drugi za nas ga kroji.

Zato ne krivim ni mene , ni tebe,
Sto nas jedino jos secanje spaja.
Sacuvacu ovo jutro za sebe
U ovom trenu bez pocetka i kraja.