Originalno postavljeno od
icecream
Mnogo je stvari koje se bojimo priznati sebi i drugima, i to jednostavno zato što se bojimo loših iskustava. Jedno od, èini se, najtežih priznanja je "Volim te."
Ironièno, zar ne? Ne bismo li upravo o ljubavi trebali prièati na sva zvona i deliti svoju radost sa ljudima oko nas? To æemo uèiniti tek u trenutku kada se naše dve skrivene ljubavi formaliziraju u vezi, kada obe strane nekako uspeju da naprave onaj prvi korak i priznaju najskrivenije misli. I koji su to uopšte naèini na koje ljudi danas iskazuju oseæanja? U ne tako davnoj prošlosti damama su pod prozorom zaljubljeni momci svirali serenade kako bi izrazili svoju ljubav. U seoskim sredinama devojkama prema kojima su gajili oseæanja mladiæi bi poklanjali jabuke, u nešto novije doba i finansijski bolje potkovanim sredinama damama zaljubljeni momci šalju cveæe, nakit ili èak i neke skuplje poklone. Odlazi se na veèere, izlete i slièno.
U svetu tinejdžera najslaða su priznanja u okrilju mraènih kutaka nekog disko kluba, zabave ili sliènih grupnih okupljanja.
Nekima je problem priznati svoje oseæaje jer su po prirodi introvertni. Drugima je pak teško jer su imali loših iskustava koje ne žele ponoviti, ili nisu uopšte imali iskustava pa se boje rezultata. Na primer, ukoliko ste jednom nekome rekli da ga volite, a ovaj vas je iznenaðeno pogledao misleæi da ste samo prijatelji, situacija postaje napeta i neugodna. Osoba kojoj je priznanje upuæeno verovatno se oseæa na neki naèin obaveznom i dužnom jer ne oseæa isto što i vi, neugodno joj je jer smatra da vi oèekujete neki potez, i u krajnjoj liniji, shvata da vaše prijateljstvo prelazi u neku drugu dimenziju u kojoj više neæe moæi da funkcioniše. Mnoga su prijateljstva zbog toga propala, iako ima i onih koja su ostala podjednako èvrsta, još bolja, ili se pretvorila u ljubavnu vezu. Ipak, èešæa su ona koja rezultiraju odvajanjem.
Kako æemo nekome reæi da ga volimo, zavisi od trenutne situaciji u kojoj se nalazimo. Hoæemo li to tiho šapnuti pred kuænim pragom nakon dobrog izlaska, vrištati pod prozorom ili napisati kao poruku, stvar je izbora i prikupljene snage. Nije lako reæi "Volim te", jer te obiène dve reèi koje u vezama tako èesto ponavljamo, kada ih nekome izgovaramo prvi put, zvuèe teže i ozbiljnije. Ne znam koliko se vas može setiti trenutaka u kojima su im drage osobe izjavile ljubav.
Moramo li da budemo sigurni u oseæanja druge strane da biste joj mogli reæi "Volim te", ili je i to rizik kao sve drugo u životu? Treba li muškarac biti taj koji æe napraviti prvi korak, i je li njima manje neugodno? Naravno da ne! Neki æe reci da su muškarci oseæajniji od žena, i da æe izjaviti ljubav tek tada kada sigurno budu voleli, a žene su te kojima reèi ne znaèe mnogo. To baš i nije taèno, iako je nekako u društvu zaista uobièajeno da žena oèekuje udvaraèe, ne da se i sama udvara. To je stvar osobnosti i odgoja, jer neki su spremniji reæi svoje mišljenje bez obzira na posledice, a muškarcima nije ništa lakše samo zato što su muškarci. Najgora stvar koja vam se može dogoditi je laganje; kada nekome kažete da ga volite iz milion razloga koji su sve samo ne ljubav, pa u tu kategoriju ulazi i ono "Ne bih ga/ju želela povrediti". Neistina je nešto što æe povrediti najviše, pa onda je lakše podneti i neke sitne poraze – samo da smo sigurni u istinu. Stoga je rizik izjavljivanja pravih oseæanja daleko manji od rizika kojem podležemo ako živimo u laži.
Ovlašćenja postavljanja
Odgovor sa citatom
Markeri