Strana 2 od 4 PrvaPrva 1234 PoslednjaPoslednja
Rezultati 11 do 20 od 39

Tema: M. Antic

  1. #11
    Senior Member
    Datum registracije
    16.09.2004
    Poruke
    596

    Podrazumevano

    Vrapche, na tebe je red.
    Veliki pozdrav i mahanje ..

  2. #12
    Senior Member vrapche avatar
    Datum registracije
    23.12.2004
    Poruke
    3.341

    Podrazumevano

    mahanje i tebi bubo

    EPILOG

    Ovo nije ispovest.
    Ovo je gore nego molitva.
    Hiljadu puta od jutros kao nekad te volim
    Hiljadu puta od jutros ponovo ti se vracam
    Hiljadu puta od jutros ja se ponovo plasim
    za tebe izgubljenu u vrtlogu
    geografskih karata,
    za tebe,
    podeljenu kao plakat ko zna kakvim ljudima.
    Da li sam jos uvek ona mera
    po kojoj ti znas ko te voli
    i koliko su pred tobom svi drugi bili goli?

    Ona mera po kojoj znas ko te otima
    i ko placa?

    Da li sam jos uvek medju svim tvojim zivotima
    onaj komadic najplavljeg oblaka u grudima
    i najkrvavijeg saca.

  3. #13
    Senior Member TaNaNa avatar
    Datum registracije
    24.02.2006
    Lokacija
    Negde iza duge...
    Poruke
    883

    Podrazumevano

    M R E Ž A


    Vredi li se upuštati u tumacenja stvari kojima nismo u
    stanju da sagledamo obim?
    Milijarde su godina potrebne da se vratimo u dubine strpljenja.
    Jer ogromna je starost tog svojevrsnog cuda koje se zove:
    nas dvoje.
    U tami prastare prošlosti, baš kao i sad, ovako, spusti mi polako
    glavu na neko bivše rame, i zagledaj se pažljivo u plave
    barice neba.
    Da se ti nisi rodila, neko bi morao biti voljen na ovom mestu.
    Da se ja nisam rodio, neko bi umesto mene bio tu da te voli.
    Drugi bi primili poruku i drugi bi produžili to što se zove
    beskrajno.
    Veruj mi, prva ljubavi, nemoguce je voleti prvi put u ovoj
    vecnosti.

    Neko vreme sam mislio da imam ogromnu moc nad dušom
    vecernjih voda. Otkrio sam to slucajno. Ništa ne cinim
    silom.
    Ništa ne cinim namerno. Ni nauceno napamet. Niti umem da
    predvidam.
    Jer ja buducnost ne slutim. To ona mene naslucuje kao daleko
    proricanje.
    Jednog je jutra voda postala u jezeru nestvarna, mekša od
    želatina.
    I ja sam, nadnesen nad nju, umesto moga lika video nešto cudno:
    lice jedne devojcice.
    Bio sam prvo uznemiren, pa zbunjen i smeten, pa uplašen, kad je
    ta slika pocela uporno da se ponavlja.
    Napustio sam jezero i zašao u brda.
    Ništa se nije izmenilo.
    Lik se i dalje javljao.

    Ubrzo sam razumeo da nema smisla bežati. Ne prati ona mene,
    vec ja idem za njom.
    Nadnesem li lice nad lokve, bunare ili potoke, vec je cekala tamo.
    Danima sam se mucio da je noktima oljuštim sa površine talasa.
    I nije mi uspevalo.
    Onda sam pokušavao da je dotaknem usnama i na prevaru posrcem.
    I skoro sam se udavio.
    Skakao sam u nju. I gnjurao se uzalud. Pleo sam mreže od trave,
    vrše od grabovih mladica i zabacivao udice.
    Gadao sam je kamenjem, a kamenje se vracalo i tuklo me po licu.

    I ma koliko se trudio da je odatle izvadim, uvek bi na dlanu ostao
    njen izgužvani osmeh, mokar kao celofan, i curio mi
    kroz prste.
    A lik je u vodi bio i dalje jasan i netaknut.
    Ko zna glasove misli, retko kada se oglasi glasom govora... Ljudi se poštuju reèima, a vole æutanjem...

  4. #14
    Senior Member vrapche avatar
    Datum registracije
    23.12.2004
    Poruke
    3.341

    Podrazumevano

    dobrodosla na topic TaNaNa

    Aorist

    Ti svakako razumesh:
    sve je,
    sve je,
    sve je gotovo.

    Uplasheno sam pijan.
    I prazan.
    I sam.

    Ponekad netko naidje
    da me zabrinuto voli i pazi,
    neko kome prepricavam sve tvoje putokaze
    do mog usijanog temena.

    Nikome nemoj reci,
    ali ja,
    ja koji najmanje znam o sreci,
    hteo bih malo nespretne srece
    tom nekom drugom da dam.

    I dok umire drvece i vetar po liscu gazi,
    hteo bih da mu bude dobro,
    sasvim dobro,
    u ime aorista moje ljubavi
    i davnoproshlog vremena.

  5. #15
    Senior Member TaNaNa avatar
    Datum registracije
    24.02.2006
    Lokacija
    Negde iza duge...
    Poruke
    883

    Podrazumevano

    Hvala, Mika je moja velika ljubav, jos od davno

    Ko zna glasove misli, retko kada se oglasi glasom govora... Ljudi se poštuju reèima, a vole æutanjem...

  6. #16
    Senior Member TaNaNa avatar
    Datum registracije
    24.02.2006
    Lokacija
    Negde iza duge...
    Poruke
    883

    Podrazumevano

    Ko zna glasove misli, retko kada se oglasi glasom govora... Ljudi se poštuju reèima, a vole æutanjem...

  7. #17
    Senior Member TaNaNa avatar
    Datum registracije
    24.02.2006
    Lokacija
    Negde iza duge...
    Poruke
    883

    Podrazumevano

    IN MEMORIAM

    Postoji jedan neverovatan gad koji se zove
    MiroslavAntic.
    Zhdere moj hleb. Pravi moju decu. Nosi moja
    odela.
    Sa mojom zenom lezhe u krevet na moje
    rodjene ochi,
    jer zna da sam tog trenutka sigurno negde
    daleko u Lenjingradu.

    I taj Antic sto me je upropastio i kao
    pisca i kao coveka,
    dakle: taj, koji ce na kraju leci u moju
    sopstvenu grobnicu,
    pita me jedno jutro: sta vam je, boga mu,
    covece,
    izgledate mi nekako bolesni?
    A sta se, izvinite za izraz, bas njega tiche
    kako je meni
    i dokle mi je?

    O meni se najlepse brinu oni koji me
    ostavljaju na miru.
    A on pere ruke mojom rakijom. Ima kljuc od
    mog ateljea.
    Ljudi, taj me tera da citam knjige. Petlja sa
    mojim plavusama.
    Dere se u mojoj kucci. Ogovara me.Svasta
    lazhe.

    Deca mi liche na njega, a on nosi kravatu.
    Brije se, poznaje neke ljude. Radi.
    Svako jutro se tusira. Pravi se da zna sve
    o zenbudizmu.
    Prevodi knjige. Cini mu se da ima prijatelje.
    Mom sinu, zamislite svinjariju, mome jedinom
    sinu, kupuje sladoled.

    Bio sam mornar. Bezao sam, ili odem, na
    primer, u Pariz.
    Pokrijem se ccebetom preko glave. Pustim
    brkove.
    A on me i tu pronadje, u nekoj ulici Zholive,
    u nekom bednom hotelu,
    i vrati kuci. I rasplache me.

    Mati moja Melanija, koja ne zna da je rodila
    mene, a ne njega,
    vise ga voli. Vise mu veruje. I on to jos
    kako koristi.
    A on je, uveravam vas, on je ta upeglana stoka
    kojoj ja dizem spomenik.

    On je ta uvazena zivotinja kojoj ja pishem
    biografiju
    ovako popljuvan i sam, i do krajnosti zgadjen
    sto moram da mu javno pozajmimochi i dushu
    i ono malo para koje sam jedva pozajmio.

    Kad sam ja, na primer, skocio sa
    Petrovaradinske tvrdjave,
    on je uskakao u djacke chitanke.
    Kad me je doktor Savicc lechio od alkohola,
    on se pravio kao da ima neke veze sa
    filmom.

    Gde god se pojavim, gurao me je da ga ne
    obrukam.
    Pristajao je na kompromise. Cerekao se na
    prijemima.
    Primao je moje nagrade. Mesao se u moje
    snove.
    Jedan licemer.

    Jedan stvarni licemer.
    Jedan provincijalac!
    Jedan koji je trpeo sve ono sto ja nikada
    necu trpeti.
    I koji sada tako fino zhuri da crkne umesto mene,
    da bi umesto mene,
    svinja jedna,
    da bi umesto mene sto pre jedini ziveo.
    Ko zna glasove misli, retko kada se oglasi glasom govora... Ljudi se poštuju reèima, a vole æutanjem...

  8. #18
    Senior Member
    Datum registracije
    16.09.2004
    Poruke
    596

    Podrazumevano

    Ekspres za sever


    Možda niko nije umeo da te želi ovako
    kao ja noæas.

    Tvoje ruke bele kao samoæa.
    Tvoja bedra sa ukusom platna i voæa.
    Tvoj malo šuštavi glas.

    Sa nosom deèaèkim prilepljenim
    uz okno vagona,

    nejasan samom sebi
    kao oproštajno pismo padavièara,

    i èudno uznemiren toplinom
    kao razmažen pas,

    putujem, evo, putujem
    da natrpam u glavu jos nesluæene predele,
    da drveæu poželim najlepšu laku noæ
    na svetu,

    da se vrtim kao lišæe,
    kao vetar po travnjacima,
    kao zvezde i ptice.

    Da malo nemam plan.

    Da imitiram klavijature,
    liftove
    i okean.

    Da zaboravim ruku na tvom struku.
    I lice uz tvoje lice.

  9. #19
    Senior Member
    Datum registracije
    16.09.2004
    Poruke
    596

    Podrazumevano

    Nikad te niko neæe ovako tesno grliti
    uznemirenu i belu.

    Ja sam mornar bez kompasa
    kome uvek polude ladje.

    Nikad ti niko neæe
    ovako u krvotok uliti
    poslednju nežnost celu,
    ni uspeti u tebi toliko tuge da nadje.

    Nikada više neæes
    ovako divno truliti
    u obiènom hotelu,
    a ne želeti ipak odavde da izaðeš.

    Ti si najukusnija krv sveta
    koju sam upio hlebom
    mog mrkog trbuha.

    Ti si so sa oteklih usana
    koje smo oljuštili oènjacima
    i prosuli po mojim bedrima
    i tvojim dojkama.

    Ti si najbeskonaènije,
    najubitaènije nebo
    kraj mog rumenog uha.

    Najbesramnija devojka
    koju sam sreo meðu ženama.

    Najstidljivija žena
    koju sam sreo meðu devojkama.




    pateticno, pateticno ...

  10. #20
    Senior Member vrapche avatar
    Datum registracije
    23.12.2004
    Poruke
    3.341

    Podrazumevano

    Nije to nikakva bajka.
    Neka bezazleni zato zapuše svoje uši i æute.
    Zavoleli smo se, ponešto pseæi i svetaèki.
    Zakovali se jedno u drugo klanfama zuba.
    Imala je u oku elektriènu centralu,
    a ja neke bandere sasvim crvene i žute.
    Isprièali smo ramenima i rukama nešto
    što u prevodu na disanje znaèi: Ljubav...
    I detinjstvo je te noæi otišlo iz njenih cipela.
    Mahalo je šarenim kockama.
    Knjigama punim slika, igraèkama i snovima.
    Otišli su konvejeri mašnica
    i odleteli listiæi presovanog staniola.
    Svet je najednom postao viši
    za jednu neznatnu zvezdu, tamo negde nad glavama,
    nad krošnjama i krovovima...
    I samo malo dublji
    za krišku naprslog bola.
    Izmenio/la vrapche; 29.12.2010 u 13:49.

Ovlašćenja postavljanja

  • Vi ne možete postavljati nove teme
  • Vi ne možete postavljati odgovore
  • Vi ne možete postavljati priloge
  • Vi ne možete menjati vaše poruke
  •