M. Antic

[vrapche]

Ne priznajem rastanke ... i nikad necu ... Suvise boli kada se grubo ... otkine cvijet ... koji tek nice ... Kada na samom pocetku price ... vrijeme zatreperi i stane ... bas kada blijeda ... jos prazna zora ... mjesecevo srebro ucuti ... i kada zamre let povjetarca ... sto dahom sluti ... uzdahe nove, nasmijane ... Ja zelim da jos s tobom gledam ... kako se bude zlatasta mora ... da s tobom disem i da te volim ... i vatrom noci i zore sjajem ... I zato ne dam, i zato necu ... i zato rastanke ne priznajem ... Zelim da zivim tvojim dahom ... i da se smijem osmijehom tvojim ... zelim da bolujem tvoje boli ... i da strahujem tvojim strahom ... dokle me ima ... dok postojim ... Zelim da sanjam tvoje snove ... i da kroz virove tvoje reke ... ponovo osjetim prste u kosi ... da razvejano sjeme maslacka ... tvoj vetar nosi ... i sipa u sarene misli neke ... u zute duge na modrom tlu ... Zato ne dam i zato necu ... Zato moj odraz jos vjesto krije ... istih osmijeha tajne daleke ... Zato cu uvjek biti sa tobom ... u dasku misli ili u snu ... Jos uvjek nas cvjet negdje nice ... jos uvjek nase tajne snije ... i ustreptalom ljepotom traje ... dok mu na lati leptiri sljecu ... Svi su rastanci tuzne price ... zato ja rastanke ne priznajem ... i nikad necu.

M.Antic

[R!æ-ß3]

Ne priznajem rastanke ... i nikad necu ... Suvise boli kada se grubo ... otkine cvijet ... koji tek nice ... Kada na samom pocetku price ... vrijeme zatreperi i stane ... bas kada blijeda ... jos prazna zora ... mjesecevo srebro ucuti ... i kada zamre let povjetarca ... sto dahom sluti ... uzdahe nove, nasmijane ... Ja zelim da jos s tobom gledam ... kako se bude zlatasta mora ... da s tobom disem i da te volim ... i vatrom noci i zore sjajem ... I zato ne dam, i zato necu ... i zato rastanke ne priznajem ... Zelim da zivim tvojim dahom ... i da se smijem osmijehom tvojim ... zelim da bolujem tvoje boli ... i da strahujem tvojim strahom ... dokle me ima ... dok postojim ... Zelim da sanjam tvoje snove ... i da kroz virove tvoje reke ... ponovo osjetim prste u kosi ... da razvejano sjeme maslacka ... tvoj vetar nosi ... i sipa u sarene misli neke ... u zute duge na modrom tlu ... Zato ne dam i zato necu ... Zato moj odraz jos vjesto krije ... istih osmijeha tajne daleke ... Zato cu uvjek biti sa tobom ... u dasku misli ili u snu ... Jos uvjek nas cvjet negdje nice ... jos uvjek nase tajne snije ... i ustreptalom ljepotom traje ... dok mu na lati leptiri sljecu ... Svi su rastanci tuzne price ... zato ja rastanke ne priznajem ... i nikad necu.

M.Antic

[vrapche]

nije mene niko ostavio, nego mi je lep tekst

[Buba_Erdeljan]

PESMA ZA NAS DVOJE
Znam, mora biti da je tako:

nikad se nismo sreli nas dvoje,
mada se tražimo podjednako
zbog sreæe njene
i sreæe moje.

Po obrazima vetar me mlati.
Èupa drveæu žutu kosu.
U koji deo grada da svratim?

Dan je niz mutne ulice prosut.

Vucaram okolo dva prazna oka,
gledam u lica prolaznika.

Koga da pitam,
smešan i mokar,
zašto je nisam sreo nikad?

Il' je veæ bilo?
Trebalo korak?

Možda je sasvim do mene došla,
al' ja: za ugao skrenuo,
gorak,
a ona: ne znajuæi prošla.

Možda smo celu jesen obišli
u žudnji ludoj, podjednakoj,
a za korak se mimoišli?

Da. Mora biti da je tako.

Miroslav Antiæ

[vrapche]

OPOMENA
Važno je, možda, i to da znamo:
èovek je željan tek ako želi.

I ako sebe celog damo,
tek tada i možemo biti celi.

Saznaæemo tek ako kažemo
reèi iskrene, istovetne.

I samo onda kad i mi tražimo,
moæi æe neko i nas da sretne.

Miroslav Antiæ

[Buba_Erdeljan]

Važno je, možda, i to da znamo:
èovek je željan tek ako želi.
I ako sebe celog damo,
tek tada i možemo biti celi.
Saznaæemo tek ako kažemo
reži iskrene, istovetne.
I samo onda kad i mi tražimo,
moæi æe neko i nas da sretne.

[Buba_Erdeljan]

Ako ti jave: umro sam, a bio sam ti drag, onda ce u tebi odjednom nesto posiveti. Na trepavici magla. Na usni pepeljast trag. Da li si uopste ponekad mislio sta znaci ziveti? Ako ti jave: umro sam evo sta ce biti. Hiljadu sarenih riba leprsace mi kroz oko. I zemlja ce me skriti. I korov ce me skriti. A ja cu za to vreme leteti visoko... Visoko. Zar mislis da moja ruka, koleno, ili glava moze da bude sutra koren breze il' trava? Ako ti jave: umro sam, ne veruj to ne umem. Na ovu zemlju sam svratio da ti namignem malo. Da za mnom ostane nesto kao leprsav trag. I zato: ne budi tuzan. Toliko mi je stalo da ostanem u tebi budalast i cudno drag. Nocu, kad gledas u nebo, i ti namigni meni. Neka to bude tajna. Uprkos danima sivim kad vidis neku kometu da nebo zarumeni, upamti: to ja jos uvek sasav letim, i zivim.


Miroslav Antic ......

[vrapche]

Odluka

Život je sve nešto iz poèetka.
Juèe i prekjuèe sutra ne vrede.
Nema na svetu dva ista petka,
dve iste nedelje,
dve iste srede.
Pa èemu onda razoèaranja?
Ako je jedna ljubav - æorak,
Odmah se drukèije i lepše sanja.
I kad si najviše tužan i gorak
nekih se novih oèiju setiš
i shvatis da letiš... divnije letiš.
Ko je to video da deèak pati?
Da kunja kmezav i da plaèe?
Svaki put moraš iznova znati
da voliš bolje, da voliš jaèe.
Ne da se vadiš.
Ne da se tešiš.
Vec da se istinski do neba smešiš.
Nema na svetu dve iste srede,
dva ista utorka,
dva ista petka.
Sve nove ljubavi drukèije vrede.
Živi se svaki put iz poèetka.
Živi se da se nikad ne pada.
Da budeš snažniji posle oluje.
I da se u tvom srcu veæ sada
100 zlatnih zvezda unapred èuje.

[Buba_Erdeljan]

OVO SU TVOJE PESME.

NE PITAJ KAKO SAM SAZNAO STA MISLIS.

MOZDASAM PONEKAD BIO:TI,

MOZDA SI I TI POMALO BIO: JA

MOZDA SMO ZAJEDNO BILI CEO SVET ....

[Buba_Erdeljan]

Nekom zabranjuju zvezde.
Nekome krila.
I laste

Ja ne zabranjujem nista.
Sme se sve sto se ne sme.
Samo jedno te molim:
pokusaj da ne rastes
ni mrvu svima za inat,
do kraja ove pesme.
U toj se pesmi zivi
slobodno,
lepo
i ludo.
Mozes da izmisljas.
Mastas,
Da radis sve naopako.

U njoj i najvece cudo
prestaje da bude cudo,
jer sve sto pozelis
kad zazmuris
- ostaje zauvek tako.

Isturi hrabro i divno
prkose detinjaste
i lazi i sebe samog.
Sme se sve sto se ne sme.

I sme se vise od svega!

Jedini: nemoj da rastes
za inat i tebi i meni
do kraja ove pesme.

I svaki put kad te slome,
pa moras nov san da stvaras,
ne sanjaj ga u mraku
Dotrci blize zori.
Na pragu ove pesme
tako se divno bori
i kad namignes samo
i osmehnes se polako

Izbroj u sebi do deset
i to u vecnost pretvori.
I sve sto zmureci smislis
ostace zauvek tako.