Sta je ljubav ?

**TaNaNa** · 15.03.2006, 20:32

Zrela ljubav
Nije strastveno crvena,
vec topla kao blagi dodir jesenjega sunca.
Mirise na kamilicu i nanu.
A ti se osecas kao umorna reka
konacno u narucju mora...

**boraf** · 15.03.2006, 21:44

Ljubav je osnov ljudskosti, to je osecanje koje civilizuje srce, cini da covek zeli da zivi, da bude sa covekom; cini da se covek nada i da osecanjem osvaja vremena, voleci i posle smrti voljene/og.

Ljubav je ona strasna sila, koja ne zna za moral i gde god je pobedila, pobedila je zbog toga, jer ljubav ustanovljava moral. Ona ga stvara - ako jeste ljubav - kada sebe utvrdi kao istinu. Poput ljubavi Adama i Eve. Poput mnogih ljubavi koje su, utvrdjujuci sebe kao istinu, ispoljile i svoj rusilacki karakter.

Da ne idem dalje, jer sve definicije ljubavi su zaista smesne i ne objasnjavaju nista. Niti one postoje kao dobar recept za ljubav. Jedina prava definicija ljubavi jeste : voleti. Ko nije voleo, zaista jeste kaznjenik. I sve mi izgleda da su to oni pravi gresnici za kojima ce se u dane Skoncanja vrsiti pretraga - da se covecanstvo iskupi za grehe ljubavi, za grehe onih koji nisu voleli.

**TaNaNa** · 19.03.2006, 17:00

Ne može se dati ono što se ne poseduje. Da
biste dali ljubav morate posedovati ljubav.

Ne može se poduèavati neèemu što se ne
razume. Da biste poduèavali ljubavi, morate
razumeti ljubav.

Ne može se znati ono što se ne uèi. Da biste
poduèavali ljubav, morate živeti u ljubavi.

Ne može se ceniti nešto što se ne prepoznaje.
Da biste prepoznali ljubav, morate biti prijemèivi
za ljubav.

Ne može se sumnjati u nešto èemu se želi
verovati. Da biste verovali ljubavi morate
biti ubeðeni u ljubav.

Ne može se priznati ono èemu se ne predaje.
Da biste se predali ljubavi morate biti ranjivi
za ljubav.

Ne može se živeti ono èemu se ne posveæuje.
Da biste se posvetili ljubavi morate trajno
rasti u ljubavi.

**TaNaNa** · 22.03.2006, 19:10

Ljubav postoji poput topline kojom možemo reæi ne i da kada želimo, a da se drugi ne oseæa krivim. Ljubav je davati dovoljno prostora sebi. Ljubav je poverenje koje ne tražimo jer je prisutno u nama. Ljubav je sve toplo, meko, nežno i sneno. Ljubav je deo koji nikada ne nedostaje. Ljubav je jednostavno reè koju niko ne treba izgovarati. Ljubav je ostati tamo gde smo oduvek želeli biti spleteni vlastitim mislima dovoljno udaljeni da znamo to i ceniti.
Zato ne prièaj o ljubavi za kojom patiš. Zato ne stvaraj slike one neke koju si vešto stvorio i tako lako izgubio.
Zato ne lutaj tamo gde nikada zalutao nisi. Zato prvo upoznaj sebe i onda razmisli možeš li se ujutro probuditi s mirisom drugog u sebi, dovoljno svestan da to i želiš. Zato................

**boraf** · 22.03.2006, 20:30

Ljubav nije ljubav

Zašto ljubav nije dovoljna

Èovek je roðen da voli i da radi. Ako malo dublje promislite rad iz prinude svakog užasava, tako da je istinski rad samo onaj koji se voli. Zato, èovek je roðen da voli i da radi ali samo posao koji voli. Zbog toga možemo reæi, èovek je roðen samo da voli. Ali u životu mnogi ne uživaju u ljubavi. Zašto je to skoro neumitno pravilo, kada bi trebalo da je ljubav supstanca života? Odgovor leži u saznanju da mnogi ljudi odrastaju sa pogrešnom orijentacijom kako voditi autentièan život. Skoro niko ne ide u život sa namerom da izrazi strpljenje, pokaže naklonost, manifestuje služenje, a da ne zahteva nadoknadu svojih ulaganja. Drugim reèima, svi zahtevaju da budu voljeni, a retko ko se zapita da li i koliko istinski voli. Davno je reèeno da je pamet najpravednije rasporeðena vrednost u životu. Svako za sebe misli da je ima dovoljno. Nasuprot tako shvaæenoj pravednosti, moglo bi se reæi da je sebiènost najnepravednije rasporeðena osobina meðu ljudima. Svako misli da se odlikuje sa baš malo sebiènosti, dok su oni drugi grozno sebièni. Na žalost, za razliku od pameti koja je zaista neproporcionalno rasporeðena meðu ljudima, sebiènost ili egoizam je stvarno najpravednije rasporeðen ljudski kvalitet u životu. Tu vlada hiperinflacija. Mi volimo samo ono što polira ili glaèa naš ego. Valjda je to zakonitost života. Ne možemo doæi do ljubavi , razumevanja i skladnih odnosa sa drugima dok nas ne zaboli naše Ja.

Ego, ljubav, seks
Zaboli nas kad ne ostvarimo svoje ambicije da budemo neko i nešto. Teško nam pada svakodnevno podseæanje da oni drugi imaju više para, bolji posao i veæu popularnost. Strah nas je da budemo podcenjeni, da budemo ismejani ili neprimeæeni. Novac, slava i moæ su kriterijumi ispravnog življenja. Vole se samo oni koji imaju baš to. U takvoj životnoj orijentaciji vlada logika da pravo na život imaju samo labudovi, a ne smešne patke, uplašene prepelice ili siæušni vrapci. U takvom životu nema ni Lj od ljubavi. Pravo je èudo kako se uopšte novi život raða iz tako malo ljubavi meðu ljudima. Èini se da i seks kao medijum raðanja nema veze sa ljubavlju. On postoji, izgleda, više kao sukob i sudaranje polova, a ne kao produžena manifestacija ljubavi. O tome želim da prièam. O mestu ljubavi u seksu i poziciji seksa u ljubavi. Izgleda kao da su to dve sasvim odvojene dimenzije èoveka. Mislim da nema oblasti interesovanja koja više okupira pažnju ljudi od teme seksa i ljubavi. Ta preokupiranost je dokaz da veæini izmièe tajna ljubavi. Što se više prièa o seksu i što je veæa opsednutost njime to je pouzdaniji pokazatelj da èovek u toj oblasti nije postigao ostvarenje svojih potreba ni razumevanje odnosa seksa i ljubavi.

Kada nam je teško u životu mi se zaogrnemo slatkom iluzijom samozaborava i nastavljamo putovanje sa nadom da æe biti bolje. To je kao da smo ubrizgali sebi u vene jedan narkotik pa nas više život ne boli iako rana ostaje. Narkotika ima neverovatno mnogo. Od onih hemijskih, veštaèkih i prirodnih do psihièkih kao što su zaborav i samozaborav, uobražavanje i privrženost iluzijama. I seks je jedan od narkotika kojim opijamo svoju dušu. Nažalost, ono što važi za sve droge važi i za seks. Kad njihovo dejstvo proðe suèimo se sa bolnom realnošæu koja još jaèe boli nakon otrežnjenja. I u dimenziji seksualnih odnosa vladaju velike predrasude, varanja i samozavaravanja. Kad ljude pitate kakav je njihov seksualni potencijal veæina æe reæi kako su oni u tome izuzetni talenti, samo ona druga strana je deficitarna. Problem je, izgleda u onom drugom. Taj tabu se ne dira. Sve je relativno, samo je moja erotika apsolutna. A baš u nju treba sumnjati. Ona je najintimnije polje na kome se izbegava odgovornost. Ko ne postavlja u centar svoga života liènu odgovornost taj je strašno zastranio. Kao što reèe jedan od mudrih ljudi, kad god u partnerskom odnosu nešto nije u redu, kada doðe do konflikta, uvek treba da se zapitam gde sam ja pogrešio. Greška je uvek u ja pristupu. To je jedini naèin da doðe do poboljšanja razumevanja i skladnog odnosa. U životu je najèešæe obrnuto. Mi mislimo da je uvek onaj drugi grešan i trošimo jako mnogo vremena i energije da dokažemo sebi i drugima kako je kriv onaj drugi. To je jalov posao. Zato se obièno ništa ne menja u našim životima, bez obzira koliko vremena proðe. A toliko èeznemo za promenom. Kad god sretnemo prijatelja ili poznanika prvo pitanje je šta ima novo. Retko ko kaže, hvala Bogu, ništa. Svi èeznu za promenom.

Najèešæi naèin forsiranja promena u životima mnogih je neverstvo i brakolomstvo. Ono je najbolji dokaz strašne zapuštenosti ljubavne i seksualne kulture. Statistike su poražavajuæe kada se meri broj razvoda u odnosu na broj venèavanja. U nekim zemljama reè je o epidemijama. A neverstvo se ne može ni izmeriti jer nema parametra kojim se to može postiæi. Nedostaje mu iskrenost. Promeniti partnera i saznati kako izgleda biti u odnosu sa novim, obeæavajuæim partnerom nameæe se kao, malte ne jedino rešenje za hronièno nezadovoljstvo. U takvom projektu ima mnogo nade i mnogo rizika jer formula negovanja dobrog partnerskog odnosa nije u onom drugom, veæ u liènoj odgovornosti. Aboridžani to rade mnogo mudrije. Njihovi mladi u adolescenciji žive u izdvojenim kampovima gde je osnovno pravilo slobodna ljubav i menjanje partnera. Nakon raznovrsnih iskustava, svako zna ko je partner njegovog života i više nema eksperimentisanja. Ako u bašti svoga života stalno iznova prekidamo i kopamo novi bunar da bi smo pronašli vodu u opasnosti smo da umremo od žeði.

Zašto postoji zavera æutanja u oblasti seksualnosti i odnosa meðu polovima? Ništa se nije promenilo od dvadesetih godina dvadesetog veka, kada su Frojda pljuvali na ulici samo zato što je upotrebljavao èesto reè seksualnost. Seks uvek uznemirava savest i proizvodi nelagodnost. Nekako ispada da postoji tajna veza izmeðu seksualnih potreba i oseæaja krivice da one nisu ispravne. Da li je to posledica više- vekovnog vaspitavanja? Ili neèeg drugog? U svakom sluèaju radi se o liènom i kolektivnom neznanju i nepoznavanju jedne od najvažnijih dimenzija ljudskog biæa. Možda bi neko rekao da se tu nema šta uèiti i saznavati, jer priroda ostvaruje svoju svrhu uprkos našem neznanju. Da li ste gledali kako lavovi vode ljubav? Iako su carevi životinjskog sveta nimalo to ne rade carski. Èovek je èovek zato što je u neverovatnom naponu da prevaziðe svoju animalnost. Ne može ostati na animalnom nivou jer ga takva pozicija èini nesreænim. Neznanje i nepoznavanje odnosa izmeðu seksa i ljubavi ga èini nesreænim. Verovatno i nelagodnost i oseæaji krivice zbog seksualnosti proizilaze iz tog naznanja i inferiornosti u oblasti seksualnih odnosa. Èovek je ponosan na svoju svest, a baš mu ona nedostaje kada je seks u pitanju. Možda se mnogi i ne pitaju šta je to tako privlaèno u onom slatkom trenutku orgazma i groznièavo žive za njegovo ponavljanje.

Transcendiranje seksualnosti
Ponavljanje nema nikakvog trajnog smisla. To je kao okretanje gramofonske ploèe na istom mestu, gde se zvuk ponavlja. Iritira. Ono što nas je juèe oduševljavalo danas nas èini ravnodušnim ili èak iritira. Ali ostaje to seæanje na prijatan trenutak koje uporno tera na ponavljanje. Ponavljanje vodi obavezno u iscrpljivanje. Opsednutost seksom u umu i prinuda seksualnog ponašanja jedan je od najveæih involutivnih mehanizama pojedinaène svesti. Razvoj duha se usporava ili potpuno prestaje. Zato su sve religije propovedale seksualno uzdržavanje. Ono daje šansu èoveku da nastavi razvoj ljudskih potencijala. Uzdržavanje ne znaèi nasilno odricanje od seksualnih potreba. Uzdržavanje znaèi ne biti opsednut seksom kao liènim božanstvom . U suštini ne postoji nešto kao seksualna energija. Seksualna energija je energija nas samih usmerena kroz seksualni medijum. Kada boravimo u njemu, nema nas u drugim dimenzijama. Kaže se da èovek koji osvoji svet izgubio je dušu. Može se reæi da i èovek koji osvaja svaki put ponovo seksualni cilj takoðe gubi dušu. Zato je opsednutost seksom koènica duhovnog razvoja. Princip je jasan. Ako svakodnevno usmeravamo svoju pažnju na jedan objekat mi postajemo jedno sa njim. Ali, kao što reèe Ivo Andriæ, kad god otvorimo oèi za jednu stvar, istovremeno smo ih zatvorili za stotinu drugih. Posebno su ljudi koji iz ko zna kakvih razloga izbegavaju seksualne odnose u opasnosti da budu na jednom duboko nesvesnom planu opsednuti seksom. Seksualno uzdržavanje je mnogo važnije na nivou uma, nego na nivou seksualnog ponašanja. U umu se odigrava seksualna opsednutost. Dobar primer je iskustvo jednog indijskog monaha koji je pogrešno shvatio seksualno uzdržavanje pa je odsekao svoj polni organ, da bi posle èetvrdeset godina pitao svog uèitelja šta da radi jer je i dalje optereæen seksom.

Da bi smo transcendirali seksualnost i oplemenili je ljudskim dahom ne možemo izbegavati njeno dublje upoznavanje. Postoji drevna škola veštine voðenja ljubavi ,Tantra ljubavi koja ima nauèan pristup dimenziji seksa i ljubavi. Za tantru seks nije krajnji cilj života, nego jedan od puteva kojim èovek prolazi u svojoj evoluciji. Ljudi mogu sve oplemeniti ili izvitoperiti. Tako su èinili i sa tantrom ljubavi. Ima toga. Ali postoji èinjenica da su neki mudri ljudi kroz istoriju civilizacije uspevali da ostvare nesluæene dimenzije razvoja svesti. Današnji pedagoški sistemi samo govore o seksualnom vaspitavanju, ali njega nema. Obuèavamo se da hodamo, uèimo se higijenskim navikama, da vozimo bicikl i automobile, da sviramo i raèunamo, šta sve ne. Samo nas niko ne uèi kulturi seksa i ljubavi. U toj oblasti svi smo samouki . Ta izolovanost u jednoj socijalnoj dimenziji, kao što je seks vodi do životne jednostrnosti u stilu moj seks, moja potreba, moj cilj i baš me briga za druge. Tako se polje seksualnih odnosa pretvara u bojno polje na kome se forsira najperfidnija borba ljudskih egoizama i eksploatacija. U egoizmu vlada princip – oko samo sebe ne vidi ili nož sam sebe ne može da poseèe. Zbog njega se ne vidi glavni i jedini uzrok svih ljudskih problema – egoizam, sebiènost, taština i sujeta. Kad ne napredujemo u partnerskim odnosima to znaèi da smo udarili u barijeru egoizma koja izgleda toliko prirodno neophodna da je uopšte ne vidimo i ne preispitujemo opravdanost njenog postojanja.

Zbog egoizma se i ne pitamo koji je smisao seksa i gde je njegovo mesto u ljubavi prema drugom ljudskom biæu. Seks obièno služi kao instrument za postizanje nekih sebiènih ciljeva, a ne kao izraz ljubavi prema nekome. Instrumentalizacija seksa je najdalji cilj koji veæina dostigne i na tom postignuæu i ostane. Seks služi kao sredstvo samodokazivanja sopstvenih vrednosti, kao pomagalo da se zadobije društveno priznanje, kao takmièenje,kao atletska disciplina, kao sredstvo kažnjavanja onog drugog, kao droga,vid opuštanja, kao mamac i udica…. Brojni su naèini zloupotrebe seksa. Opet neki mudar èovek reèe, da su svetske komunikacije bojno polje svakojakih manipulacija, a da je iskrena i bezazlena komunikacija retka kao redak metal u prirodi. Seksualna komunikacija nejèešæe se uklapa u opšte stanje. Bezazlen seks i bezazlena ljubav pripadaju riznici retkih vrednosti. Baš me interesuje gde je odveo R. M. Rilkea onaj njegov pesnièki vapaj: Kako da se tebe ne taknem? Kako mimo tebe da grlim druge stvari i daljine? Na kom smo instrumentu i ko nas satka, o pesmo slatka?

**slatkisica** · 22.03.2006, 23:29

procitala bih ovo ali mi i ovako suze oci, imam prosirene zenice vec par dana....

**TaNaNa** · 23.03.2006, 08:19

Originalno postavljeno od boraf

Ljubav nije ljubav

1 Novac, slava i moæ su kriterijumi ispravnog življenja. Vole se samo oni koji imaju baš to. U takvoj životnoj orijentaciji vlada logika da pravo na život imaju samo labudovi, a ne smešne patke, uplašene prepelice ili siæušni vrapci. U takvom životu nema ni Lj od ljubavi. ljubavi.

2 Kada nam je teško u životu mi se zaogrnemo slatkom iluzijom

3 Najèešæi naèin forsiranja promena u životima mnogih je neverstvo i brakolomstvo. Aboridžani to rade mnogo mudrije. Njihovi mladi u adolescenciji žive u izdvojenim kampovima gde je osnovno pravilo slobodna ljubav i menjanje partnera. Nakon raznovrsnih iskustava, svako zna ko je partner njegovog života i više nema eksperimentisanja. Ako u bašti svoga života stalno iznova prekidamo i kopamo novi bunar da bi smo pronašli vodu u opasnosti smo da umremo od žeði.

4 Zašto postoji zavera æutanja u oblasti seksualnosti i odnosa meðu polovima? Ništa se nije promenilo od dvadesetih godina dvadesetog veka, kada su Frojda pljuvali na ulici samo zato što je upotrebljavao èesto reè seksualnost. Seks uvek uznemirava savest i proizvodi nelagodnost.

5 Postoji drevna škola veštine voðenja ljubavi

6 Zbog egoizma se i ne pitamo koji je smisao seksa i gde je njegovo mesto u ljubavi prema drugom ljudskom biæu. Seks obièno služi kao instrument za postizanje nekih sebiènih ciljeva, a ne kao izraz ljubavi prema nekome. ?

E a sad malo ja...

1.Nazalosta surova istina!

2.Pa od necega se mora ziveti, e sad da li je iluzija bas prava stvar, pa dobro, lepse je to nazvati nadom u bolje sutra!

3.Eto, a kod "nas" jos uvek govore da se treba "nevina" u bracnu zajednicu

4.Da, seks je jos uvek velikaaaaaaaaaaaa tabu tema.

5.Pa jos mi samo treba da OPET moram u skolu.

6.Nije bas sve tako crno, ima nesto i crno-belo!