Beograd Grad Buducnosti

[vrapche]

У избору најпознатијег економског листа на свету Београд је добио награду „Град будућности централног дела југоисточне Европе”. У избору листа Фајненшел тајмс за европске градове и регионе будућности у 2006. и 2007, Београд је један од победника после прве фазе такмичења. Избор се спроводи у три фазе, а Београд је после прве фазе понео награду „Град будућности централног дела југоисточне Европе”. Победници региона такмиче се између себе у следећој фази за звање „Града будућности” у једном од пет већих региона, а то су централна, западна, источна, северна и јужна Европа. Између победника ових пет региона, у последњој фази такмичења бира се „Град будућности Европе”. Београд је у конкуренцији за „Град будућности јужне Европе” и, према незваничним информацијама, има добре шансе да то и постане.

Такмичење организује специјализовано издање листа Фајненшел тајмс за страна директна улагања, ФДИ Магазин, а престижна годишња награда додељује се за све континенте. Награда је и препорука најпознатијег економског листа на свету за локације у које треба улагати. Категорије и критеријуми по којима стручни жири одлучује јесу економски потенцијал, трошкови пословања, људски ресурси, транспорт, информационе технологије и телекомуникације, квалитет живота за стране улагаче и најбоља промотивна стратегија за привлачење страних директних инвестиција.

Агенција за страна улагања и промоцију извоза је у сарадњи са СЕДП-ом, Пројектом УСАИД-а за развој предузетништва у Србији, сачинила апликацију за Београд и прати развој такмичења. Проглашење победника за „Град будућности јужне Европе” одржава се 16. марта у Кану. (Б92)

[Spidermann]

Daj boze da to sve bude dobro mada sumnjam prosto neverujem

[TaNaNa]

Сви треба да будемо поносни што се Београд нашао у таквом друштву градова као што су Париз, Берлин, Копенхаген, Барселона, Лондон и други градови. Важно је да смо у последњих пет година почели да мењамо негативну слику о Београду и Србији која је у медијима створена у претходном периоду. Ми смо пуно учинили да променимо имиџ Београда организовањем великих спортских такмичења, Годишње скупштине Европске банке за реконструкцију и развој, добијањем организације Олимпијаде младих и Универзијаде, као и директном комуникацијом са великим бројем највећих светских градова. За ово признање биле су, међутим, битне и велике инвестиције у Београду, не само у изградњу великих пословних комплекса и трговинских ланаца, већ и инвестиције у стару и нову инфраструктуру јер је то омогућило долазак страних инвеститора и њихово учешће на тендерима за доделу грађевинског земљишта. Све ово је допринело и повећању запослености и није чудо што је она у Београду за последњих пет година повећана за 15 одсто. Ово признање ће бити подстрек за нове инвестиције и отварање нових радних места, што ће створити услове за бољи живот у Београду

[TaNaNa]

"Небо је над Београдом пространо и високо, променљиво а увек лепо; и за зимских ведрина са њиховом студеном раскоши; и за летњих олуја када се цело претвори у један једини тмурни облак који, гоњен лудим ветром, носи кишу помешану с прашином панонске равнице; и у пролеће кад изгледа да цвате и оно, упоредо са земљом; и у јесен кад отежа од јесењих звезда у ројевима. Увек лепо и богато, као накнада овој чудној вароши за све оно чега у њој нема и утеха због свега што не би требало да буде.

Али највећи раскош тога неба над Београдом, то су сунчеви заласци. У јесен и у лето они су пространи и јарки као пустињске визије, а зими пригушени тмастим облацима и рујним маглама. А у свако доба године врло су чести дани кад се огањ тога сунца које залази у равници, међу рекама под Београдом, одбије чак горе у високој куполи неба, и ту се преломи и проспе као црвен сјај по разасутој вароши. Тада сунчано руменило обоји за тренутак и најзабаченије углове Београда и одблесне у прозорима и оних кућа које иначе слабо обасјава."

О Београду написао: Иво Андрић, српски нобеловац

[djole]

e ovo je moj grad

[vrapche]

Vlada i Bajka


Pamtis li jos nasa jutra
i sad ima nesto sto nas veze
ima neceg u ovom gradu
neka suza sto me steze
pamtis li jos one noci
sto im sunce zvezde krade
ima neceg na tom nebu
samo tvoje beli grade

Gde god da krenem
taj grad me prati
Beograd moj, sebi me vrati
gde god da odem taj grad me cuva
kroz moju glavu kosava duva

U njemu je svuda rasuta dusa
po celom svetu deca i ljudi
a grad iznad reka stoji k'o kruna
danju me veze, nocu me budi

[vrapche]

„Pošaljite nam brod kajmaka”

Najjaèe proizvoðaèke marke (brendovi) u Srbiji su zdravi poljoprivredni proizvodi i sedam vekova stara istorija idealna za razvoj turizma. To je zakljuèak domaæih i stranih struènjaka za proizvoðaèke marke koji su prethodnih dana razmenjivali iskustva na Sajmu brendova u Beogradu. Kao što je Francuska poznata po šampanjcu, a Italija po pastama, tako i Srbija treba da razvija svoje karakteristiène proizvode. „Agrikultura je izuzetno važna, to je 50 odsto onoga što dolazi iz Srbije, ovo je poljoprivredna zemlja. Dajte to do znanja ljudima u svetu. Kultura je takoðe važna, npr. u Kusturièinim filmovima ima igre, pesme, umetnika... Sve to mora da se širi, ne smete da se zatvorite. Ljudi vole opuštene Srbe, zabavu. Beograd je Njujork jugoistoène Evrope”, kaže Filip Mihajloviæ, profesor brendinga u Parizu.

Jedan od tradicionalnih srpskih proizvoda koji može da budu dosta tražen u svetu je užièki kajmak. Pojedini proizvoðaèi veæ su poèeli da izvoze taj mleèni proizvod i ubrzo je potražnja porasla, tako da su neke ponude morale da budu odbijene. Takav sluèaj je i sa firmom Zlatibor iz sela Šljivovica, koja je zbog malog kapaciteta nedavno odbila porudžbinu iz Izraela koja je glasila: „Možete li da nam pošaljete brod kajmaka?”.

Inaèe, prema glasovima posetilaca Sajma brendova, omiljena domaæa proizvoðaèka marka je „Voda Voda”, a strana èokolada „Milka”. Posetioci su kao najperspektivniju domaæu proizvoðaèku marku izabrali „Aleksandriju”, firmu koja se bavi proizvodnjom biološke hrane. (B92)

[TaNaNa]

Branko V.Radicevic

BEOGRAD

Ti trazis grad u gradu Beogradu,
a on se veselo prebrojava.
Bas kao da izgovara, slog po slog,
najtoplija imena ovog sveta:

Spasoje, Vukasin, Milivoje, Ja Aco,
Petronije, Ranisavka, Leposava, Ja Strajo.

Pomislis: gorak je grad
zbog neispunjenih prostora u sebi,
tamo nekih taraba, tresanja i dvorista
sto zute seoskim letom.

Tada se dogodi cudo:
grad ti se usred vida za dva koplja ozida.

Toliko da se zbunis.

Al opet prozivka iskreno najsaljivija:

Ja Mitar, Jevstasije, Milomirka, Ruza.
Ja cedni otac Pantelija i Grozda.

Ti trazis grad od Cvetka i Kalemegdana.
A on izmice ka Savi.
I uz put vidis ljude kako se zagledaju
u neispunjene prostore u sebi:
u tamo neke tarabe, tresnje i dvorista
sto zute seoskim letom.

I tako- do prvih ladja.

A grad izmakne ka Dunavu.

Ali kada je sve vec jasno
i vise nema povratka,
prepukne grad na najgradskijem mestu.

Koliko da se provuce harmonika.

Pa opet tamo neka taraba, tresnja i dvoriste
sto zute seoskim letom.

I kaplju, slog po slog,
najtoplija imena ovoga sveta:

Radovan, Ja Ljubinko, Ilija, Velizir, Vasa,
Milisav, Ja Lazar, Andjelko, Andjelija, Sava,
Svetozar, Radomir, Lepotinjka, Ja Arsa.

Ti trazis grad u gradu Beogradu.
A svirala kroz pesmu progovara.

[TaNaNa]

Sva imena Beograda

Danasnji Beograd bio je poznat u proslosti pod raznim imenima, koja su koriscena u pojedinim razdobljima istorije grada. Pored toga, pojavljivale su se i deformisane vrijante svakog naziva ponaosob.
Najstarije poznato ime potice iz vremena pre nase ere: Singidunum bio je naziv za naselje koje je, kako se smatra, osnovalo keltsko pleme Skordiska. U ovoj slozenici, rec dunum je keltskog porekla i oznacava naselje ili utvrdjenje. Prvi deo naziva, rec singi jos uvek nije sasvim objasnjen: po nekim strucnjacima, to je ime prekeltskog plemena, po drugima oznacava usce reke itd. Lokacija keltskog Singidunuma nije precizno utvrdjena, ali je sigurno da se nije nalazio na mestu danasnje tvrdjave i Kalemegdana. Keltski naziv zadrzan je i u rimsko doba. Ova cinjenica o nastavku zivota imena grada iz prethodnog razdoblja je iznenadjujuca, buduci da rimsko naselje – po svojoj lokaciji, nije direktno nasledilo svoju keltsku pretecu.
Slovenski naziv za grad - Beograd u dokumentima se prvi put pojavljuje 878. godine, u pismu pape Jovana VIII bugarskom knezu Borisu.
Slovensko ime uspelo je da prezivi sve politicke promene i razne strane gospodare. Tokom proteklih vekova bilo je prevodjeno na razne jezike, uz dodavanje oznake za politicku pripadnost grada pojedinoj drzavi: Alba, Fejervar, Weissenburg, Castelbiancho... . U stranim dokumentima obicno je navodjeno ime grada u stranoj varijanti, dok su domaci izvori iskljucivo koristili ime Beograd.
Od pocetka XIV veka u ugarskoj latinstini javljaju se sledeci oblici: Nandoralba, Nandorfejervar, Landorfejervar, kao i mnogobrojne devijacije istog imena.
U vizantijskim i turskim izvorima zabelezena su sledeca imena: Veligradon (Beligradon; danasnji naziv na grckom: Beligradi), Veligrada, Belogrados poleos.

[djole]

jel neko iz begesa pa ste navalili na njega ko da je to neki grad ehh sada