Jedna Legenda

[Djedja]

Evo jedne interesantne i poucne pricice...

ŠARGAREPA JE MOJA

Jedna stara žena dospela je posle svoje smrti pred Božji sud. Kopajuæi po registru, Sudija nije mogao da pronaðe ni jedno delo milosrða osim jedne šargarepe koju je udelila nekom prosjaku. Ipak, moæ jednog jedinog èina ljubavi bila je dovoljna da je pošalje u raj. Šargarepa je doneta na sud i uruèena je ženi. Kako ju je uzela, poèela je da se diže uvis, kao da je vuèe nevidljivi konac. U tom trenutku, neki sirotan okaèio se za skut njene haljine, za njegovu nogu okaèio se neko treæi, i ubrzo se formirao èitav niz ljudi koji su se peli ka raju, okaèeni o šargarepu. Žena nije oseæala nikakav teret, a pošto nije gledala naniže, nije ni primetila šta se dešava.
Peli su se sve više i više, dok nisu stigli do samih vrata raja. U tom trenutku, žena se okrenula da baci poslednji pogled ka Zemlji i ugledala ispod sebe èitav niz ljudi, okaèenih o nju.
Kako je pobesnela! Pripretila im je rukom i viknula: "Marš! Dalje od mene! Šargarepa je moja!" Dok je tako mahala rukom, šargarepa joj je ispala i ona se sunovratila sa èitavom svojom pratnjom.

Samo jedan je uzrok sveg zla na Zemlji: "Ovo je moje!"

[boraf]

Legenda o potopu


Knjiga postanja ili Prva knjiga Mojsijeva (50 glava) predstavlja sadrzinsku osnovu celog Starog zaveta.
U prvom delu obradjuju se opstecovecanska pitanja o Bogu stvoritelju,poreklu i sudbini coveka,dobru i zlu.
U drugom delu kazuje se o Bozjem izboru praotaca i patrijarha a potom i njihovog naroda,Izraelaca,s kojima pocinje spasenje celog covecanstva.

Legenda o potopu je jedna od najstarijih pa takvo mesto zauzima i u biblijskim knjigama .Nalazi se u Prvoj knjizi Mojsijevoj (Postanju) . O potopu se peva i u Epu o Gilgamesu.Legenda u osnovu ima pouku: Bog je ljude kaznio potopom zato sto su se namnozili i zato sto se namnozilo zlo u cinjenju i misljenju


"Gospod videci da je nevaljalstvo ljudsko veliko na zemlji,i da su sve misli srca njihova samo zle"


Bog se jednom pokajao sto je stvorio svet jer se ovaj mnogo pokvario;kaznio ga je potopom ali ga nije unistio;ostavio je najcistije i najblagorodnije duse da obnove svet ,ljudski rod i sve zivo na zemlji/..Svako zlo u ljudskom rodu vratice se zlom od covekove ruke.Bog se odrice da ponovo salje potop ali upozorava da ce se ljudi sami istrebiti ako zlo udje u njih i budu prolivali tudju krv.

[Djedja]

Trazio sam . . .

”Jednog dana, pojavio se maleni otvor na èahuri. Èovjek je sjedio i gledao kako se leptir nekoliko sati muèi da bi izvukao svoje slabašno tijelo kroz taj maleni otvor. Onda je leptir stao. Èinilo se da ne može dalje. Zato je èovjek odluèio pomoæi leptiru: uzeo je škare i razrezao èahuru. Leptir je s lakoæom izašao. Ali je imao krhko tijelo i smežurana krila. Èovjek je nastavio promatrati leptira, oèekujuæi da æe se svakog trenutka krila otvoriti, poveæati i raširiti kako bi podržala leptirovo tijelo i osnažila ga. Meðutim, ništa se nije dogodilo! Leptir je cijeli svoj život proveo puzeæi okolo sa slabašnim tijelom i nerazvijenim krilima. Nikada nije poletio. Èovek uprkos svojoj ljubaznosti i dobrim namjerama, nije razumio da je poteškoæe kroz koje je leptir morao proæi, izlazeæi iz èahure, osmislio Bog, kako bi krv iz tijela leptira potekla u krila i kad se oslobodi èahure da bude spreman letjeti.
Ponekad su poteškoæe upravo ono što trebamo u životu...
Kad bi nas Bog oslobodio od svih prepreka, osakatio bi nas. Nikad ne bismo postali onoliko snažni koliko možemo biti. Nikad ne bismo mogli letjeti.

Tražio sam Snagu . . . I Bog mi je dao Poteškoæe koje su me osnažile.
Tražio sam Mudrost . . . I Bog mi je dao Probleme koje je trebalo riješiti.
Tražio sam Bogatstvo . . . I Bog mi je dao Mozak i Tijelo da mogu raditi.
Tražio sam Hrabrost . . . I Bog mi je dao Prepreke koje je trebalo svladati.
Tražio sam Ljubav . . . I Bog mi je dao Ljude kojima je trebalo pomoæi.

[boraf]

LEGENDA O VINU


Nije poznato kada je èovek popio prvu èašu vina, ali jedno je sasvim sigurno, oduvek ga je smatrao Božjim darom.

Postoje razne legende o tome ko je i kada zasadio prvo seme ovog božanskog piæa. Jedna od njih je prièa o persijskom kralju Djemu.

Legenda kaže da je pomenuti vladar posmatrao vežbu svojih najboljih strelaca, kada mu je pogled privukla velika ptica, koja se borila za život, jer joj se zmija okomotala oko vrata. Kralj je naredio svojim strelcima da ubiju zmiju, što oni i uèiniše, a pošto su bili vrhunski strelci, nisu ubili pticu. Zahvalna krilata lepotica doletela jedo kralja i iz kljuna pred njega spustila nekoliko zrna semena, koja je on odmah spustio u plodnu persijsku zemlju.

Iz semena je izrasla biljka, koja je posle nekog vremena poèela raðati slatko zrnevlje. Kralj je uživao jeduæi ga. Kako se loza razvijala, pomenuti vladar poèe višak odlagati u drvenu burad. Meðutim, kako je posle nekog vremena nastupilo grožðano vrenje, a kralju se taj prvobitni opori ukus nije dopao, on dade nalog da se na burad u kojem je vrilo grožðe, napiše "otrov".

Jednog dana, najlepša devojka iz njegovog harema razbole se od tuge što je kralj zanemaruje i odluèi da popije "otrov" iz bureta i prekrati svoju bol.

Umesto da umre, ona je ozdravila, prolepšala se, kao "rascvetala ruža" i kralj Djem tek tada shvati kakvo mu je seme dala zahvalna ptica, te ga nazva Darou-e Shah, što bi se u slobodnom prevodu moglo nazvati kraljevkim lekom.

Od tada se, kaže legenda, vino smatra lekovitim.

Tako je "kraljevski napitak", postao èudotvoran lek, ali i sastavni deo svih ceremonija i veselja u Persiji, a kasije širom sveta.

Da je vino zaista izuzetno piæe i da, pored toga što uveseljava i leèi, ono i spaja ljude, govori èinjenica da koren reèi "vino", kažu, potièe iz sanskritskog jezika, odnosno, reèi "vena", koja znaèi "prijateljski".

Tako se "najinternacionalnija reè" kod Grka piše woinos, Italijani, Španci i Sloveni ga zovu vino, Francuzi, vin, Jevreji vayin, Nemci wein, Arapi wa-yn.

Vino je pored navedenih kvaliteta bilo inspiracija za stvaralaštvo mnogim umetnicima, naroèito pesnicima i kompozitorima, a u verskim obredima i obièajima, postalo je njihov sastavni deo.

U crkvenim obredima, kod primanja prièesti, na primer, pogaèa se zaliva krvlju Isusovom, odnosno vinom i vernici ga uz najdublje poštovanje i oseæaj blagostanja i zahvalnosti primaju kao dar Božji, nagradu i oprost.

Vino opušta, inspiriše iskrenost, jer se ljudi uz njega oslobaðaju maski i predstava o sebi samima, i uz ovu božansku kapljicu postaju ono što u stvari jesu, pa otuda izreka "in vino veritas", u vinu je istina.

Ipak, da bi prièa o vinu i blagodetima koje ono donosi, bila kompletna, treba napomenuti, da se svi pozitivni efekti vina postižu samo kod njegovog umerenog konzumiranja. Prevelike kolièine "rajskog napitka" prelaze u svoju suprotnost, pa umesto da leèi, ono razboljeva, umesto da spaja, ono razdvaja, a umetnièka kreativnost prerasta u apatiju.

U danima najveæeg hrišæanskog praznika, Uskrsa, vino æe na "jutrenju" prilikom uskršnje prièesti, a posle velikog posta, blagotvorno osvežiti i nagraditi usta vernika.