Ne znam koja runda
više ih ne brojim
samo prolaze
i ne znan koja runda
al još uvijek stojim
u moje cipele nitko ne može
nitko ne može
Svi misle da je lako
a nije samo tako
mnogi su probali
a cipele ko cipele
uvijek nekog žulja
mene najmanje
Kad nemaš kud nemaš kud
nemaš nemaš kud
Kad nemaš kud nemaš kud
cijeli svijet je lud
Kad nemaš kud nemaš kud
il ne znaš gdje
budi uz mene
budi uz mene
Život nekad otpleše ti tango
moraš plesati
umireš od panike jer ne znaš korake
a koraci se nauče
Kad nemaš kud nemaš kud
nemaš nemaš kud
Kad nemaš kud nemaš kud
cijeli svijet je lud
Kad nemaš kud nemaš kud
il ne znaš gdje
budi uz mene
budi uz mene
budi uz mene
budi uz mene
to me smiruje
Kad nemaš kud nemaš kud
nemaš nemaš kud
Kad nemaš kud nemaš kud
cijeli svijet je lud
Kad nemaš kud nemaš kud
il ne znaš gdje
budi uz mene
to mi pomaže
Kad si kraj mene
to još vjerujem
budi uz mene
budi uz mene
budi uz mene
budi uz mene
Studio by Marko Kon
Tekst i muzika: Amelli
Aranžman: Marko Kon
Prateći vokali:Dajana Ivin, Marko Kon
Gitare: Mladen Pecovic Peca
Bas Gitara: Ivan Markovic Bambi
Bubanj: Sasa Radojevic Zule
Klavijature i synth: Marko Kon
Video directed: Aleksandar Savić
Dron: Helifilm – Hajrudin Suljić
Director of Photography: Aleksandar Savić
Editing and post production: Aleksandar Savić
Photo: Miroslav Arsic
Make up: Tea Grubesic i Natasa Miljkovic
Tekst Pesme / Lyrics:
Koja je zemlja, koji grad?
Pričaj mi druže, gde je sad?
Prošle su, prošle godine
A ja još treznim se od nje
Prošle su, prošle godine
A ja još treznim se od nje
Refren 2x
Pozdravi je druže ti, al´ joj nemoj priznati
Kad te pita: “Je li istina?
Reci:” Laže ceo svet…”
Znam tu priču na pamet…
Lažu svi, a kriv sam samo ja.
Znam sve sam upropastio…
Onda kad nju sam pustio
Od tada k´o da nisam ziv…
Tako mi treba, sam sam kriv!
Od tada k´o da nisam ziv…
Tako mi treba, sam sam kriv!
Refren 2x
Pozdravi je druže ti, al´ joj nemoj priznati
Kad te pita: “Je li istina?
Reci:” Laže ceo svet…”
Znam tu priču na pamet…
Lažu svi, a kriv sam samo ja.
Muzika: Stefan Djuric Rasta
Tekst: Stefan Djuric Rasta
Aranzman: Stefan Djuric Rasta, Igor Ostojic Link
Mix i master: Jan Magdevski
Snimano: Balkaton Studio Beograd
Producenti: Stefan Djuric Rasta, Vladimir Bjelobaba,
Aljosa Nikolic, Boris Vukusic
Rezija: Stefan Djuric Rasta
Direktor fotografije: Vladimir Bjelobaba
Snimatelij: Vladimir Bjelobaba, Dragan Gajanovic
Montaza: Aljosa Nikolic
Kolor Korekcija: Vladimir Bjelobaba
Stajling: Boris Vukusic
Sminka: Nikolina Jankovic
Organizacija: Boris Vukusic, Vladimir Bjelobaba, Aljosa Nikolic
A on je bio mlad, ona malo mlađa
Pobegli od kuće, bilo im je dosta svađa
Hteli svoj svet, da dele baš sve
Na njihovu su ljubav gledali svi kao greh
Njeni rekli su joj “Idi, ne mora ni da se vraćaš”
Brzo su je zaboravila čak i braća
Tako hodali su danima kroz grad
Morali su sami da pronađu stan
Para nikad dosta, radio je dva posla
Plati stan i hranu, danas sve to puno košta
Druga godina je prošla, jedva su se snašli
Mogli su da idu preko ali tamo nisu naši
Došao je dan, saznali su da je trudna
Njima je to san, znači baš prava ljubav
Obećo je da će biti tu uvek da ih čuva
Ona je zaplakala kad je prvi put svog sina čula
Tad je reko, mama, mama, mama
Tad je reko, mama, mama, mama
Tad je reko, mama, mama, mama
Tad je reko, mama, mama, mama
A mali nije mali, sad je već peti razred
Treba mu za školu, spremi lovu ništa nije džabe
Mnogo toga fali, dosta ne možeš da nađeš
U zemlji kriminala često nestabilno stanje
On je hteo puno love i da tol’ko toga ima
Da tol’ko toga ima znači mnogo kokaina
A mnogo kokaina znači to da nisi miran
Tek je sedmi razred, a već misli nije klinac
Tako jedne noći je izbegao metak
Al’ je znao da će doći tu po njega interventna
Čekao ih satima, razmišljao o svemu
Sve vreme u glavi on tad imao je kevu
Mislio je može preći iznad zakona
I posle deset dana on se javio iz zatvora
Zvao je na kuću, podigla je, nije čeko
Čuje kevu kako plače kada joj je reko
Halo mama, mama, mama
I halo mama, mama, mama
I halo mama, mama, mama
Na, na, naj, na, na, na
Mama, mama, mama
